Младе политичке наде не смију по аутоматизму бити негативно карактерисане. Наравно, већина их заслужује етикету, јер једноставно до позиције није дошла истинском борбом, памећу и залагањем, већ преносом са кољено на кољено, жељом за самопромоцију и за сопствени џеп. Познајем доста омладинаца из наших политичких странака, свјестан сам са каквим се проблемима сусрећу, већина њих заправо несвјесно улази у тај сурови круг политичких очекивања, цензуса, изборног резултата, бугарских путева и водања старица од до бирачког мјеста. Неки успију, други, углавном, бивају изманипулисани, да не употријебим неку тежу квалификацију. Чињеница је да је све већи број дјевојака у тим омладинским савјетима, савјетима жена и омладинским организацијама политичких странака. И ту не треба генерализовати, али је чињеница да у многим младим мозговима једини циљ учлањења је диплома на овај или онај начин и посао. Неке оду корак даље, понесе их амбиција, ноћи и ноћи проводе у страначким просторијама, сигурно не да би мијењале завјесе и чистиле столове. Поједине жељне брзог напредовања, понижавају се седмицама, схватајући на крају, да неће добити ништа више од етикете љубавнице која је добра за авантуру с времена на вријеме након тешког дана на послу и да неће догурати ни до кандидатске изборне листе.
Прије неколико година, озбиљно сам размишљао о политичком ангажовању. Спремио сам план, програм, активности, све. Није мањкало ни маркетинг могућности, имајући у виду интернет и друштвене мреже, али једноставно сам схватио да је превелика цијена нових политичких идеја у овом капиталистичком талогу гдје ништа не би требало бити вриједније од времена и живота као категорије. Данас, када видим на који начин функционише невладине сектор, чиме се све омладинци баве и шта све "раде" и зарађују, можда сам чак и разочаран сопственом неодлучношћу.
_________________ И док нас има бранићемо и одбранићемо наше гробове и наша огњишта!
|