Код Марине и нема шта да се конта. Чисти концептуализам са примјесама савршеног срања.

Zar nisu oni sjedili za stolom i držali se za ruke preko stola?

Skoro sam naletio na nekom sajtu, postavljene su slike svih ljudi koji su se rasplakali. Ima nekih i na ovom drugom linku.

Inače, super mi je ideja.

Ne, samo se gledaju u oči. Hau impresing. Zato i velim, nije čudo što su ljudi tako reagovali, srca im se tope, gledaju se u oči.
Kako bi taj performans izgledao kod nas? Šta mislite? Možda bi pili pivu zajedno?

Ja sam pomislio na neku simboliku u vezama, ako se neko "smori" u vezi pa veza pukne ona druga osoba će biti povrijeđena.

A opet ispitivanje granica, valjda. Čuješ kako on teško diše, da malo popusti, ona je mrtva.

"У периоду између 1976. и 1988. године она ће са Улајом (Уве Лајсипен) којег је упознала и који је био рођен истог датума као и она, путовати по свету. Првих пет година становали су у аутомобилу а перформансе, који су им били једини извор прихода, радили су спонтано. Од 1980. године па све до 1983. боравили су у пустињама Аустралије, у Сахари и пустињи Гоби. Крај путовања, али и њихове љубави био је Кинески зид. За обоје било је то место апсолутне есенције, нови спиритуални свет. У перформансу "Ход по великом зиду" 1988. они су пешице кренули са различитих крајева те грађевине и за три месеца прешли 2000 km, како би се тачно одређеног датума, према договору, састали у једној тачки зида. Тај сусрет је био растанак овог уметничког дуета. "

Valjda se od tada nisu vise sreli (znaci preko 20 godina) a onda se on pojavio na ovom performansu i sjeo preko puta nje.
Zbog toga su svi plakali.
Edit:
Nasao sam fotku:

Mozda neko iskopa i video.

Nasao sam neke snimke, plakalo se vise puta nevezano za ovaj slucaj.