Kolektivni artisticki esejNa fakultetu iz predmeta "Savremene umjetničke interpretacije" dobio sam zadatak da napišem esej o dva rada Marsela Dišana (Marcel Duchamp).
1. Large glass (Veliko staklo/Nevjesta)
2. Étant donnés
Moram priznati da su mi radovi dosta bili nepoznati i krenuo sam u istraživanje. U našoj literaturi nisam našao baš mnogo materijala, nešto bolji rezultati su bili preko googlanja. Kada sam prešao određenu količinu materije, shvatio sam da je skoro sve i jedna interpretacija određenih istoričara, teoretičara, umjetnika, kustosa, Dišanovih prijatelja o ovim radovima različita. Sam Dišan nije ostavio neku čvrstu teoretsku interpretaciju o svojim radovima iako je na Large glass radio oko 8 godina a Etant donnes je krišom radio preko 20 godina, kada su svi njegovi prijatelji mislili da je odustao od umjetnosti radi svoje opsesije, igranja šaha.
Oba rada su postala jedna velika enigma u istoriji umjetnosti a naročito Etant donnes sa kojim se smatra da je to Dišanov testament umjetnosti. Postavljam pitanje, da li je na taj način Dišan ispunio svoj koncept da stvori idealan antirad, po svim "načelima" pokreta
dade, čije se paradigme doživotno pridržavao.
"Potrebno je da se ospore pojam umjetnosti, umjetnicki predmeti umjetnicke tehnike: prava umjetnost ce biti antiumjetnosti."
Da puno ne smaram, postaviću vam određene smjernice o Dišanu, Dadi, i o postojećim interpretacijama ova dva rada da bi vam sve bilo jasnije, ako je to uopšte moguće!
...................................................................................................................................................................................................
Marsel Dišan
Марсел Дишан (фр. Marcel Duchamp, 28. јул 1887. – 2. октобар 1968.) контроверзни француски уметник и дадаиста, који је остао највише запамћен по томе што је, под псеудонимом Р. Мат, послао писоар назван “Фонтана”, на изложбу Друштва независних уметника 1917, где је он сам био члан жирија. Тим поступком он је измислио тзв. “readymade” уметност, која је крајем 20. века постала нарочито популарна.
Још једно познато Дишаново дело је било када је "дотерао" репродукцију Мона Лизе брадом и брковима. "Мене интересују идеје - не само визуелни производи," говорио је Дишан. Он је покушао да пронађе пут "иза сликарства", како је то сам формулисао.
Његово удаљавање од кубистичко-футуристичких формулација 1912. године, довело је до периода (1913-1918) често називаног "машински стил": стварање двосмислених "бића-машина" реализованих помоћу облика псеудомеханичке природе. Тај рани дада стил, Дишан је детаљно изложио прво у Паризу, а после и у Њујорку. Он је, око 1920, изјавио да је реинкарниран као жена по имену Розе Селави, која живи у Улици мира 14, где између осталих активности, "она" уређује књиге и потписује редимејдове. Дишан је "сигурно први човек који се афирмисао као дадаиста и један од ретких који је то остао целог живота", примећује Роберт Ле-Бел.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Марсел_Дишан
- Dushamp docrtavajuci poznate brkove, povredjuje ponos publike koja ne zna da razlikuje original od kopije, ne shvata da kopija nema harizmu (auru kako je kasnije Valter Benjamin okarakterisao) da je industrijski predmet, i da se sa njom moze nekaznjeno manipulisati.
- Ako Monaliza sa brkovima predstavlja dekonstruktivni dio dadaizma, Ready made predstavlja njegov konstruktivni dio, ali moze li se i dalje praviti razlika izmedju dekonstrukcije i konsturkcije?
- Buduci oslobodjena svake obaveze, umjetnost postaje igra, ali samo igrajuci se covjek postaje zaista ozbiljan. Da li su ova nacela pretece poststrukturalista i poznatih termina “Postmoderni paradoks”, “Parodijska inertekstualnost”. Kao što je za svoju istoriografsku metafikciju i za svoje semiotičko teoretisanje, rekao Umberto Eco: „Igra ironije na složen način povlači za sobom ozbiljnost cilja i teme. U stvari ironija bi mogla biti jedino način na koji danas možemo biti ozbiljni”.
...................................................................................................................................................................................................
Dada
- Za razliku od drugih struja, koje nastaju iz volje za saznanjem, tumacenjem stvarnosti i ucescem u njoj, pokret dada oznacava totalno opovrgavanje svih vrijednosti, pocevsi od umjetnosti.
- Dada je dovala u pitanje, pored drugih vrijednosti, i samu umjetnosti.
- Odbacuje svaku logiku, nastaje (ako ikada nastaje) prema zakonima slucajnosti.
- Ona ne proizvodi vrijednosti, nego dokumentuje mentalni proces koji je prihvacen kao estetski, buduci da je besmislen.
- Umjetnost je besmisao u besmislu, ali pozitivan...
- Obesmisljena i obezvredjena, umjetnost je jos jedino znak zivota koji ipak nesto znaci kada je svuda naokolo smrt.
- Dadaizam ne zeli da stvori novi odnost izmedju umjetnosti i drustva, vec da pokaze da je bilo kakav odnost nemoguc i nepozeljan.
- Umjetnicki pokret koji negira umjetnost je besmislen: dada je besmisao.
- Negirajuci citav sistem vrijednosti, dada negira sebe kao vrijednost kao funkciju, buduci da je funkcija akcija sa svrhom i da kao takva ima odredjene vrijednosti. - Dada ne zeli da proizvodi umjetnicka djela, vec da bude prizvod lancanih, hotimicnih, nepredvidivih, besmislenih i apsurdnih intervencija.
................................................................................................................................................................................................
Veliko staklo (Nevjesta)
Na ovom radu Dišan je proveo 8 godina (1915 do 1923). On između dva velika stakla postavlja razne materijala (olovne folije, žice, osigurače, prašinu). U gornjem lijevom uglu se nalazi stilizovana nevjesta dok se dole nalazi 9 udvarača. Pored njih se nalazi „rotirajući“ mehanizam koji spiritualno šalje signale nevjesti.
Interpretacije u kratkim crtama:- Njegovi zapisi o djelu odražavaju stvaranje jedinstvenog pravila fizike, kao i mitologije koja opisuje rad. On je naveo da je njegova „urnebesna slika“ stvorena sa namjerom da prikaže nastrani susret između nevjeste i njenih 9 udvarača.
- U nevjesti svučenoj do gola, Dushamp je vec izvan slikarstva jer rad sadrzi niz grafickih elemenata na staklenim plocama i time proucava stalni ciklus bioloskih i tehnoloskih funkcija, obilno upotrebljava nesvjesne simbole i humoristicke aluzije; moze vec da se smatra da njime u potpunosti porice ljudsku egzistenciju. I pored prividnog racionalizma, industrijska tehnologija, u stvari, ispoljava nesvjesne impulse, neispoljene zelje drustva. Zato je djelo krcato simbolicnim sadrzajem, utoliko ociglednijim ukoliko iscezava figuracija.
- Kritiku kubizma upravo je produbio Dushamp. Cuvenom Nevjestom (veliko staklo), koja nije ni slika ni objekt, vec skolop slika na providnim plocama postavljenim jedna preko druge, on nastoji da odvoji ideju umjetnosti od ideje forme, a istovremeno da unisti i ismije kubisticko poistovjecivanje funkcionisanja umjetnickog djela sa funkcionisanjem masina, pa cak i fizioloskim funkcionisanjem, praveci od dela masinu, sto bi, anticipirajuci terminologiju nadrealizma, moglo da se nazive na neki nacin simbolickim i organskim funkcionisanjem.
...................................................................................................................................................................................................
Étant donnés
Dišan je krišom radio na ovom radu od 1946 do 1966 godine, kada su njegovi najbliži prijatelji mislili da je napustio umjetnost. Rad se sastoji od starih drvenih vrata, cigle, somota, pruća, ženske forme su od životinjske kože, stakla, linoleuma, pejzaž se sastoji od ručno oslikanih i fotografisanih elemenata, elektro motor, rasvjeta, gas lampa, ekseri, sintetička masa, gvožđe...
Sadržaj djela nakon Dišanove smrti je ostao misterija a provučeni realizam šokirao je Dišanove nasljednike kao i njegove klevetnike.
Rad se posmatra kroz dve male rupe u starim Španskim vratima. Rad je instaliran u Filadelfiji u muzeju umjetnosti 1969 godine na instrukcije Dišana koje je ostavio nakon svoje smrt.
Interpretacije u kratkim crtama:- Etant donnes je umjetnik Dzasper Dzons okarakterisao kao “najčudnije umjetničko djelo u bilo kojem muzeju”.
- Oba rada (Large glass i Étant donnés) povezuje naga žena što govori o intimnim temama kojima je Dišan pridavao značaj.
- Stručnjaci kažu da je Etnat donnes vojarizam u umjetnosti i da ga prožima seksualna metafora.
- Takođe može biti omaž tri žene koje je umjetnik volio u svom životu.
- “Proces rada je važniji nego konačan proizvod”. P. B. Frenklin (vodio nekretnine porodice Dišan)
- “Stvari koje su mu bile opsesija u djetinjstvu (gas lampa), opčinjavaju ga i kao odraslu osobu”. Michael R. Tejlor (kustos)
- U posljednjih nekoliko godina, neki pisci su tvrdili da je Etnen donnes djelimočno inspirisan jednim ubistvom koje se desilo 1947. godine. Mark Nelson i Sara Hodson u svojoj knjizi iz 2006. godine kažu da se položaj tijela u Dišanovom radu podudara sa položajem žrtve. Većina istoričara umjetnosti se ne slaže sa ovom teorijom jer je rad započeo pola godine prije ubistva. Tako da ubistvo ostaje nerješeno.
- Rad je postavljen u planovima i na taj način se stvara perspektiva, za razliku od renesansne slike i dvodimenzionalne površine tj. planta/daske. Prema tome tu je središna uloga oko jer posmatrač sam sebi stvara sliku zavisno od svog posmatranja kroz rupu. Rad je besmislen bez posmatrača.
- Njegova instalacija se smatra kao prirodni nasljednik ranije perspektivne slike.
- Takođe se smatra da je rad nastao kao provokacija i odbojnost prema nuklearnom naoružanju, imajući u vidu da je to period nakon drugog svjetskog rata.
skica rada od francuskog filozofa Jean-François Lyotarda
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Odvojicu po pasuse i potpisati sa vasim nickom.
