Htio sam postaviti sliku od Chagalla ali ne ide mi. Ima li neko ko bi objasnio kako se to radi?

Током последњих двадесет година свог живота, Веласкез наставља своје уздизање у краљевским круговима, и његов рад као дворског сликара и архитекте постаје од велике важности. 1649. по други пут путује у Италију, како би куповао уметничка дела за краљевску колекцију. Током 1649. и 1650. остаје у Италији, и успева да наслика своја ремек - дела "Хуан де Пареха" и портрет "Папе Иносента X". У то време бива примљен и у италијанску Академију Св. Луке. Слика Венере вероватно датира из тог периода.

Кључна дела сликарове последње две деценије су "Лас Хиландерас", и његово ремек — дело "Лас менинас" (Младе племкиње), стојећи портрет краљевске породице и себе самог у току акта сликања.

Johanes Vermer, takođe Jan Vermer, Jan Vermer van Delft (hol. Johannes Vermeer, Jan Vermeer van Delft, Delft, 31. oktobar 1632. - 15. decembar 1675.) je poznati holandski slikar 17. veka (Zlatno doba Holandije).

Celokupni opus Johanesa Vermera je veoma mali i obuhvata 37 danas poznatih dela. Formati njegovih slika su dosta mali. U ranoj fazi slikao je istorijske prizore, dok se kasnije specijalizovao za žanr slikarstvo. Sa gledišta današnje estetike, najpoznatija dela su mu Alegorija umetnosti (Slikar u ateljeu), Pogled na Delft i Devojka sa bisernom minđušom. Tokom 19. veka, usled naraslog interesovanja za njegovo slikarstvo i malog broja poznatih dela, pripisivali su mu znatno veći broj slika. Do danas je istraživanjem otkriven njegov jedinstveni način slikanja.

Vermer je proizvodio efekte providnih slojeva boje tehikom zrnastih nanosa poznatom pod imenom poantije (pointillé). Ne postoje sačuvani njegovi crteži, tako da se o načinu na koje je pripremao kompozicije može samo posredno zaključivati. Istoričari umetnosti veruju da je Vermer koristio aparat kamera opskura da precizno pozicionira objekte u prostoru. Do ovog zaključka se dolazi posmatrajući izvesne optičke disproporcije na njegovim slikama.

Ne postoji umetnik toga doba koji je sa takvom veštinom upotrebljavao lapis lazuli, prirodni ultramarin. Vermer nije ovu dragocenu boju izdašno koristio ne samo za plave površine, već i kao podlogu za druge boje, recimo za senke na zidu. Smatra se da su ga na ovaj pristup inspirisale ideje Leonarda koji je tvrdio da predmeti preuzimaju deo boje od susednih objekata.

Evo sta kaze prof. Misko Suvakovic o tome:

On je "Kraljevsku porodicu" zajedno sa jos nekim (Karavadjo-David i Gustav Kurbe-Slikarev atelje) provukao kroz Protokonceptualizam.
"Kraljevska porodica problematizuje odnos kanonizovanih pozicija prikazivanja pogleda slikara i pogleda gledaoca. Slikar i gledalac su suoceni sa determinacijama pozicioniranja subjekta pogleda ili sa determinacijama pozicioniranja pogleda iz koga se moze izvesti koncept subjekta slikarstva".