Ovi su fenomenalni, oprihoduju kamate na potrazivanja od firmi koje su u stecaju.
A rast obaveza je vrunski, visemilionski.

Gradonačelnik Prijedora Marko Pavić kategoričan je da je njegova ostavka na dužnost predstavnika državnog kapitala u Rudnicima željezne rude „Ljubija“ neopoziva, jer se ne slaže s Vladom Republike Srpske kada je u pitanju privatizacija tog preduzeća.

Pavić je kazao da je morao podnijeti ostavku na tu dužnost, jer je kao predstavnik državnog kapitala „Ljubije“ morao da zastupa interese Vlade RS-a s kojima se ne slaže.

Odgovarajući na odbornička pitanja na sjednici Skupštine grada Prijedora pojasnio je da eksploataciona prava u „Ljubiji“ pripadaju kompaniji „Arselor Mital“ i da iz tog razloga taj rudnik ne može odmah početi s radom.

-Ako se ovo pitanje može riješiti drugačije u skorije vrijeme, onda je nama svejedno ko će državni kapital kupiti – uvjeren je Pavić.

Tvrdi da je ovdje daleko manji interes novac koji će se dobiti prodajom, a daleko je veći interes 300 zaposlenih, veliki broj kooperanata i siguran posao za „Željeznice RS-a“.

-To je moje mišljenje koje nije baš podudarno s mišljenjima drugih i to je sada jednostavno tako. Mislim da sam potpuno u pravu i dalje ću se zalagati za ovaj svoj stav da se rudnik proda onome ko će otvoriti kopove u Ljubiji, i nove i stare. Samo to je dugoročni interes. Novac dođe i prođe u jednoj godini, a ovo bi trajalo desecima godina – rekao je Pavić.

Odbornik Srpske demokratske stranke Vinko Kos je rekao da se klub ove stranke slaže sa stavovima gradonačelnika kada je u pitanju prodaja državnog kapitala u RŽR „Ljubija“, ali da je pitanje kako će gradonačelnik nastaviti zastupati taj stav, ako je podnio ostavku na dužnost predstavnika državnog kapitala u „Ljubiji“.

Eksploatacija željezne rude u preduzeću RŽR „Ljubija“ prekinuta je 1992. godine, a Vlada RS-a je lani odlučila da proda državni kapital u ovom preduzeću, nakon čega je Pavić podnio ostavku na dužnost predstavnika državnog kapitala.

Iako je za privatizaciju „Arselor Mital“ zainteresovan od 2011. godine, Vlada RS-a je lani donijela odluku da se „Ljubija“ proda firmi „Izrael investment grupa“, međutim, ta odluka je povučena iz parlamentarne procedure.

11.05.2016 13:58 | Жељка Кокот
Бањалука - Привреда РС показала је прошле године благе знаке опоравка мјерене растом добити и прихода и смањењем обавеза, расхода и губитка, али озбиљнији напредак кочи неликвидност, која је још на незавидном нивоу и највећи проблем у пословању.

Годишња анализа Привредне коморе показала је да је привреда прошле године забиљежила помаке у односу 2014, када је ријеч о кључним показатељима који осликавају њено здравље, али су они и даље прескромни да би генерисала већи економски раст. Приходи су уз годишњи раст од 2,21 одсто достигли око 18 милијарди, док су расходи истовремено смањени за 2,24 одсто на 17,365 милијарди КМ. То је резултовало растом нето добитка за 10,73 одсто на 1,132 милијарде КМ. Темпо раста добити успорио је, међутим, у односу на претходну годину, када је његова стопа била 32,5 одсто. С друге стране укупан прошлогодишњи нето губитак привреде РС пао је за 52,5 одсто и износио 596,05 КМ.

Обавезе привреде у 2015. години износиле су 15,500 милијарди и тек су незнатно смањене у односу на 2014, када су биле ниже за око 100 милиона КМ. Позитиван тренд је да је заустављен њихов раст, који је у 2014. износио десет одсто на годишњем нивоу. Привреду и даље мучи наплата потраживања, а тај проблем је посебно изражен када је ријеч о домаћим купцима. Краткорочна потраживања у 2015. години износила су 4,519 милијарди КМ и у односу на претходну годину порасла су 5,25 одсто. Тиме је поништен тренд из 2014. године када је укњижено смањење обима краткорочних потраживања.

Анализа је показала да је и у 2015. години највећи проблем привреде РС била неликвидност. Коефицијент ликвидности благо је порастао на 1,06 са 1,04 из 2014. године.

- Тај раст се може назвати симболичним ако се узме у обзир да нормалан коефицијент за одржавање текуће ликвидности износи 1,5. Из тога се види колико је Српској висок степен неликвидности, односно немогућности измирења обавеза привреде - рекао је портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић.

Говорећи о учинку привреде у 2015. години, Благојевић је истакао да је дошло до благог напретка, али да је то још далеко од онога што је потребно да би био генерисан озбиљнији привредни раст.

- Треба нам већи раст да би резултати привреде, који су несумњиво и даље лоши, били бољи. Привреда не може направити озбиљнији искорак без побољшања пословног амбијента, растерећења у погледу смањења стопа доприноса и пореза и укидања фискалних и парафискалних намета - рекао је Благојевић.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да треба бити задовољан сваким помаком, али наглашава да би он ипак требало да буде знатно већи, јер је привреда у тешкој ситуацији.

- Морамо много радити на побољшању амбијента у реалном сектору, јер у условима овако високе ненаплативости потраживања само изузетно добре фирме могу опстати. Финансијска дисциплина је на ниском нивоу и када једна карика у ланцу плаћања пукне, то се ланчано одражава на све субјекте у привредном циклусу. Не смијемо дозволити да неликвидне фирме које не поштују законе и рокове плаћања угрожавају опстанак здравог дијела привреде, јер би то било погубно - каже Шкребић.

Извршни директор Удружења економиста РС - SWOT Саша Грабовац каже да подаци на први поглед дјелују охрабрујуће, али да је потребно још много рада да ­би резултати привреде били задовољавајући.

- Привреда отежано добија кредите што смањује инвестиције и будуће приходе. Предузећа мало зарађују, приход и продуктивност по раднику су на прилично ниском нивоу, а велики број их не може наплатити потраживања, што на најбољи начин осликава перформансе наше привреде - сматра Грабовац и додаје да охрабрује чињеница да расте број извозника и да пада спољнотрговински дефицит.

Завршни рачуни
Завршне рачуне о пословању у 2015. години предала су 9.504 привредна друштва, што је за 375 или четири одсто више у односу на 2014, када је извјештаје доставило 9.129 друштава. Највећи број предузећа која су доставила извјештаје послује у области трговине - 2.964 и прерађивачкој индустрији - 1.925.

Владимир Благојевић, Привредна комора РС

Висок степен неликвидности, односно немогућности измирења обавеза највећи је проблем привреде. Треба нам већи раст да би резултати привреде, који су несумњиво и даље лоши, били бољи.

Драгутин Шкребић, Унија удружења послодаваца РС

Морамо много радити на побољшању амбијента у реалном сектору, јер у условима овако високе ненаплативости потраживања само изузетно добре фирме могу опстати.

Саша Грабовац, Удружење економиста РС - SWOT

Предузећа мало зарађују, приход и продуктивност по раднику су на прилично ниском нивоу, а велики број их не може наплатити потраживања, што осликава перформансе наше привреде.

Moje vidjenje Elektroprivrede u narednih nekoliko godina:
1.Kumuliranje obaveza, nedomacinsko poslovanje, gubici na trzistu na kom si monopolista

2. Polagano pustanje price kako privatizacije NECE biti, da se opipa puls i usadi u glavu mogucnost iste (apsurdno, niko ni ne spominje privatizaciju, ali ce se ici s pricom kako iste nece biti)

3. Ubacivanje price kako je Elektrosektor nerentabilan uz dalje pravljenje gubitaka i spustanje mu vrijednosti, prica kako je isti opterecenje za drzavu, da bi se proda dok se jos mogu uzeti dobre pare za isti

4. Trazenje "strateskog partnera" (citaj novog vlasnika" u vidu zapadnjaka ili "brace rusa", uz pricu da i ako se privatizuju, nece moci dici cijene zbog regulatorne agencije

5. Prodaja, smanjenje broja radnika, a novac od prodaje odlazi u plate drzavne administracije da se prebaci jos koja godina bez ulaganja i bilo sta planski (vec oprobana prica sa Telekomom)

6. Novi vlasnik posluje marginalno, dobit preko raznih kanala izvlaci vani, a onda lagano pritisci na regulatora sa ciljem podizanja cijene el.energije.

7. Drzava potrosila pare od prodaje, a narod placa dosta skuplju struju nego danas.

Kladim se na ovaj scenario u narednih nekoliko godina, mada ne vidim u njemu nista dobro za siroke narodne mase.

Dragan Cavic o elektrosektoru
http://slobodanvaskovic.blogspot.com/20 ... prs-u.html

07.10.2017 • no comments
U Omarskoj rude ima do 2025. godine
Share
Tweet
Pin
Mail
SMS
BANJALUKA, Eksploatacija rude gvožđa u Rudniku Omarska završava 2025. godine i neophodna je hitna reakcija kako bi se uključivanjem preostalih rezervi rudarska djelatnost na tom području produžila do 2032. godine.



Na ovo je upozorio Ranko Cvijić, profesor Rudarskog fakulteta u Prijedoru, koji će na predstojećem sedmom rudarskom kongresu, koji se od 11. do 13. oktobra održava u Prijedoru, na tu temu održati i predavanje.

“Neophodan je hitan dogovor između subjekata Rudnika željezne rude Ljubija, Vlade Republike Srpske i grada Prijedora kako bi se pokrenula proizvodnja u Centralnim rudištima u 2018. godini i rudarska djelatnost produžila do 2032. godine”, rekao je Cvijić.

Za produženje vijeka ljubijskog rudnog rejona neophodno je aktivirati i eksploatisati ležišta u Ljubiji i Tomašici i u tom poslu glavnu ulogu ima Vlada Republike Srpske, odnosno Komisije za koncesije Republike Srpske, a prema procjenama u tri ležišta, odnosno Omarskoj, Ljubiji i Tomašici rezerve rude gvožđa kreću se oko 43 miliona tona.

“Na osnovu detaljnih geoloških analiza, uslova lokalizacije rudnih ležišta i zakonitosti njihovog razmišljanja, procjenjuje se velika potencijalnost ljubijskog rudnog rejona za pronalaženje novih resursa i rezervi. Izvedene metalogenetske i druge analize u okviru ljubijskog rudnog rejona nedvosmisleno ukazuju na značajne mogućnosti proširenja postojeće mineralnosirovinske baze”, navodi Cvijić u svom radu koji će predstaviti na rudarskom kongresu.

Kada je u pitanju kvalitet rude gvožđa u Rudnicima željezne rude Ljubija, on nije na vrhunskom svjetskom nivou, što ograničava mogućnost prerade po osnovu kvaliteta i zbog toga je neophodno uvođenje novih tehnologija i pripreme obogaćivanja.

Ilustracije radi, u svijetu se uglavnom, i to u preko 90 odsto slučajeva, eksploatišu rude iz kojih se dobijaju vrlo kvalitetni koncentrati sa 62 do 68 odsto željeza, dok se u Omarskoj eksploatišu rude sa srednjim sadržajem gvožđa od oko 46 odsto.

I pored poprilično niskog kvaliteta, Rudnici Ljubija imaju velikog značaja za regiju Prijedor, ali i za cijelu Republiku Srpsku s obzirom na to da su trenutno među najvećim korisnicima “Željeznica Republike Srpske” i gotovo sav teretni saobraćaj na prugama u RS vezan je za taj rudnik.

“Analiza pokazuje da se na jednog zaposlenog u proizvodnji ruda gvožđa u reproizvodnim cjelinama, infrastrukturnim i drugim djelatnostima regije i šire ostvaruje zapošljavanje 15 do 20 radnika, te da svaki zaposleni obezbjeđuje egzistenciju za još tri do četiri člana uže porodice”, rekao je Cvijić, dodajući da je, između ostalog, i iz tog razloga neophodno da se produži vijek rudnika, jer trenutno u njemu radi preko 800 ljudi. Nezavisne