banjalukaforum.com

Бранко Марушић, дипл. ек.


Фашистичка изборна технологија
економског колапса

У Србији су на прагу ванредни избори који ће бити упамћени по томе што су и били расписани зато што је побједник унапријед познат. С обзиром да је то тако, хајде да видимо шта је то Александар Вучић урадио за свој народ (осим што је омогућио да се име Хашима Тачија доводи у везу са Нобеловом наградом за мир) и чиме је то толико задужио Србе да је већ сада јасно да је он несумњиви побједник наредних избора.
Дакле, Вучић је морао, да би остао на власти и да би, по преузимању власти, спријечио тренутни банкрот Србије, испунити захтјеве профашистичких „владара свијетом из сјенке“:

- Кроз борбу против корупције и криминала вршити даље заглупљивање слуђеног народа у Србији да је тржишни систем либералног каитализма добар и одржив и да је сав проблем у криминалу, ... али не само да, борбом против криминала, није успио да повећа запосленост, него ће морати (по налогу господара из сјенке) да смањи, за десетине хиљада људи, број запослених у Србији и њеној државној администрацији и да значајно редукује радничка права остатка запослених;
- Кроз задато (од господара из сјенке) испитивање 24 приватизације у Србији, „владари из сјенке“ уствари желе уништити 24 пословна система у Србији (за које је истина да су пословали на криминалним принципима „уредног давања коверти“ министрима, али су, ипак, како-тако, запошљавали Србе), ... да би србијанско тржиште и привреда и додатно били бачени на кољена пред западним фирмама и пред западном робом;
- За спречавање банкрота Србије ангажован је и „добронамјерни“ арапски капитал из Абу-Дабија;
- Вучић је болно плачним, потресеним гласом саопштавао да ће Србија, ако не призна интегрисане прелазе са Косовом, гладовати за 3 мјесеца. Није рекао шта ће све Србија још морати да уради (помоћ „реформама“ у БиХ и измјена Дејтонског споразума; даљи рад на „статусу“ Косова; даљи рад на „статусу“ Санџака; даљи рад на „статусу“ Војводине итд) како не би опет, уз постојећи економски систем, гладовала за 3 мјесеца и како би он – Вучић био на власти;
- Вучићеви, бриселски споразуми о Косову (не споразуми о Космету) су од једног дијела српске интелектуалне јавности и од стране Српске православне цркве (у првом реаговању) означени као издаја. Сјетимо се Шешељевих изјава из Хага по којима, ма колико Борис Тадић био црн и прозападни, ... тек ће Томислав Николић и његова екипа, од Запада бити приморани да учине кључна попуштања на која, чак ни Борис Тадић није смио ни помишљати. De facto и de iure су признате актуелне власти на Косову;
- Преговорима са Хашимом Тачијем званим Змија, Вучић није само признао актуелну косовску власт, него је и разговарао са човјеком који је, кроз масовна убиства Срба од стране ОВК, тешко – криминално рушио државу Србију. Дакле, дилови и сусрети са Шарићем и Мишом – Бананом су криминал, а дилови и састанци са Тачијем нису криминал. Толико о Вучићевој досљедној борби против криминала.

Таблоиди који се завлаче у приватне животе и у кревете других министара и других битних људи у Србији, очито, не смију уопште да пишу о разводу и новом браку првог потпредсједника владе. Разлог је очигледан. И овај детаљ, мада наизглед неповезан са политиком, када се доведе у релацију са издајом Шешеља, са издајом дугогодишњег програма и концепта СРС-а, са свиме другим што је урадио и што ће тек урадити Србији, итд. ... додатно огољено показује досљедни прагматизам у искључивом слијеђењу само личног интереса и уживања.
Предсједник Томислав Николић, новопечени дипл. менаџер, интегрални је дио исте побједничко-добитничке екипе. До сада се баратало податком да, актуелни предсједник Србије, само у стамбеним јединицама, има имовину од око 1,5 милиона ЕУР-а. Међутим, ту цифру треба кориговати и она се креће ка 2 милиона ЕУР-а Николићеве имовине, само у стамбеним јединицама, ако се имају у виду фотографије нелегално (према наводима у штампи) изграђених кућа од стране предсједникових чланова породице. Неко ће вјеровати да је новопечени дипл. менаџер све ово зарадио поштеним радом „са својих десет прстију“, док ће другима много вјероватније бити оне верзије о поријеклу тих средстава које је износио Војислав Шешељ у Хагу.
Како је могуће да су ова и оваква лица сигурни добитници наредних избора у Србији? Одговоре треба тражити у тренутном стању стварне опозиције у Србији тј. у стању оних странака чији се поглед на свијет, на ЕУ, на НАТО итд, ипак, не подудара са преовлађујућим гледањима на иста та питања.
Војислав Шешељ у Хагу (попут Слободана Милошевића) својом главом плаћа своју заблуду да је комунизам највеће зло, односно да је могуће, западном демократијом, тржишном привредом и либералним капитализмом, одупријети се свјетском фашизму.
Војислав Коштуница као најтрагичнија личност савремене српске политичке сцене и као најзаслужније лице зато што се Србија, данас, налази ту гдје се налази, доста касно је схватио колико су, за Србију, погубни НАТО и ЕУ. Још није стигао до свијести о потреби радикалног мијењања идеолошко-економског концепта и привредног система.
Покрет Двери су изгубљене између деснице и љевице, између пријетећег фашизма и стварне борбе за права људи и радника. Несумњиво је да су питања као што су нација, раса, вјера, традиција, култура, морал и породица,... врло битна и значајна за опстанак, али се мора доћи до спознаје да је питање свих питања потпуно погубан и неодржив садашњи идеолошко-економски концепт и нужност његове радикалне и хитне промјене.
Ако је оваква једина, тренутна, стварна опозиција у Србији, није никакво чудо да у оваквом одсуству сагледавања пресудно битних ствари, ... царују испраност мозгова, ситно шићарџијски интереси заглупљених појединаца и, наравно, претходно описани људи који сигурно добијају изборе.
Ближе се избори и у Републици Српској. Стање привреде и друштва је све горе, али то не значи да и даље неће бити у власти, и након избора, припадници једне или обје политичке групације које воде огорчену борбу за будуће вршење власти и који, тренутно, блате и нападају једни друге. Ово може бити чудно, ако се има у виду да су припадници и политичке групације око Додика и СНСД-а, и политичке групације концентрисане око СДС-а, у ствари, фактички сагласни око неопходности даљег упражњавања и постојања актуелног либерално-капиталистичког тржишног система који, то је потпуно очигледно, има све погубније посљедице и који је потпуно неодржив, промашен и катастрофалан за становништво, производњу, привреду, државу и народ, и, који се, кроз свеопшту фашизацију друштва, савршено уклапа у свјетске пројекте овладавања свијетом и уништавања цијелог низа држава и привреда. Ове пројекте енергично и систематски спроводе профашистички центри глобалне моћи у свијету. На први поглед би се могло рећи да се ради о невјероватном и немогућем, јер изгледа чудно да демократску подршку (на изборима) добија један концепт, који, не само да, нужно и неизбјежно, води у фашизам (тј. у суштинску негацију свега што значе демократија и слободни избори), него је, већ потпуно очигледно, и да исти концепт неминовно води у пропаст становништва, производње, државе и народа.
У покушају да се објасни наведени парадокс (што је и основна сврха овог текста) треба поћи од духовитог, али и суштински истинитог, афоризма по којем (у данашњим условима огромне стопе незапослености од 46%) демократија није систем у којем влада народ, него систем у којем владају, увијек и само, демократе. Суштински циљ, ни једне од двије политичке групације, које се тренутно боре за власт и за добијање избора (и које се, у том циљу, тренутно, блате и нападају) није бољи живот народа, ... него је темељни и основни циљ добијање избора по сваку цијену, тј. и по цијену саучествовања са фашистичким пројектом глобалних структура моћи у свијету, овладавања цијелим свијетом, при чему је битни сегмент истог концепта уништавање цијелога низа држава и привреда и њихово поробљавање. Већ је потпуно јасно и вишеструко доказано (од инсајдера који су, згрожени плановима и документима које су видјели, напуштали државну службу) да профашистички центри глобалне моћи у свијету, сматрају и планирају да је Земља, у наредном периоду, способна да, „издржи“ популацију од, максимално, милијарду људи. Међу државама и народима који треба да преживе и опстану, на истој љествици, Србија и Срби се, очигледно, котирају врло ниско. Не само због тога што се ради о малобројном народу, и не само због православне вјере, него и због, увијек могућег, савезништва са Русијом и због љубави према Русији.

Дакле, у оваквим условима, са оваквим политичким елитама и алтернативама које се тренутно блате и боре за власт, односно за опстанак на власти, како би управо они (а не супротна – конкурентска опција) били главни партнер профашистичким, глобалним центрима моћи у свијету, у спровођењу њихових паклених планова, ... права је умјетност обезбиједити „демократску“ (на изборима) подршку (и) за овакве протагонисте власти. Наравно, у наставку ћемо видјети да, у савременим „демократијама“, ништа (па ни овакав сценарио) није немогуће, ... и да је, за оваква остварења, довољно да постоји разрађена технологија и механизам који, да би били остварени, траже и одговарајуће околности. Одмах да кажемо да су главне и битне околности погодне за остваривање сценарија фашизма управо такве околности које код људи индукују страх. Страх се код људи, опет, најлакше индукује у друштвима у којима је огромна популација незапослених. Незапослени, у страху да ће дуго, или вјечно, остати незапослени, спремни су да „ломе“ штрајкове и да раде за упола мању зараду у односу на тренутно запослене; ... спремни су, да се не замјерају моћницима, који су на власти, тако што би одбијали да, свој глас на изборима, продају за пар стотина КМ. Запослени, који су у страху да ће изгубити посао, уколико не буде на власти онај ко им је обезбиједио запослење, ... спремни су (упркос томе што, можда, знају да је онај за кога гласају криминалац или морална ништарија итд.) да гласају за исто лице, или групу, по сваку цијену, ... спремни су да мирно раде (и не штрајкују) и за упола мању зараду у односу на ону коју тренутно добијају итд. И они који су акумулисали („све поштеним радом и све са својих десет прстију“) огромно богатство и огромне привилегије, ... имају своје страхове и своје ноћне море, ... а најгора од тих мора је, да дође на власт нека друга номенклатура која ће испитивати начин на који су они дошли до богатства и до привилегија. По правилу, ни једна политичка групација не прогони кривично, или врло тешко прогони криминал и корупцију у својим редовима. Рецимо, СДС који се тренутно заклиње да ће (по узору на Александра Вучића у Србији) водити свети рат против корупције и криминала, већ је обзнанио да неће процесуирати и одузимати покрадену имовину до 500.000 КМ ?! ?! И не само то. СДС, ПДП, Чавић, су били на власти у одређеним периодима (када је итекако било криминала) па нико не може да се сјети неке посебно маркантне борбе против криминалаца у својим редовима.
Истине ради, треба рећи и то да је тадашњи криминал (у доба владавине СДС-а) био миноран у односу на размјере данашњег.
Крајем деведесетих година, када су Биљана Плавшић и Додик били кренунли да руше легалну власт СДС-а, као главни разлог је навођен огроман криминал. Из СДС кругова је тада одговарано, отприлике, да, и ако је било криминала, да је он био у националном и државном интересу, а да су Додик и Биљана издајници државних и националних интереса. „Како је свијет мали“... и неке тираде и улоге су, дакле, увијек исте, само се ротирају глумци – политичари који их изговарају. Лако је доказати да, у условима либералног капитализма и отворене, тржишне привреде, ... мале економије немају никакву шансу. Намјештањем тендера и криминалним спрегама између политике и привреде остварује се профит у договореним и намјештеним бизнисима и безуспјешно се покушава зауставити катастрофални пораст незапослености.
Неко би рекао да је лако и једноставно прогонити криминал у редовима противничке странке. Међутим, врло се лако закључује, у датим околностима, да најава бескомпромисног рата против криминала у супарничким редовима (без сагледавања суштине и посљедица фашистичког сценарија уништења сопственог народа, у којем сценарију се саучествује, и без јасно саопштене свијести о нужности радикалног мијењања актуелног, погубног идеолошко-економског концепта) представља само замагљивање суштине, односно даље заглупљивање сопственог слуђеног народа, којем се, фактички, нуди закључак да је систем либералног капитализма добар, а да је сав проблем у корупцији и криминалу. Истина је, наравно, на другој страни. Не само да борба против корупције и криминала не може довести до рјешавања питања незапослености и не може довести до пуне запослености, ... него је потпуно јасно и логично да та борба против криминала (изведена досљедно и до краја) мора довести до новог пада запослености. Да ли би неке домаће, подобне фирме и извођачи радова, икада могли добијати јавне тендере (у конкуренцији са моћним и утицајним страним гигантским фирмама и корпорацијама) када не би било криминално – интересних спрега са домаћим политичким структурама? Криминални принцип „уредних коверти“ битним људима итд., ипак обезбјеђује да нешто Срба, како-тако, ради и привређује у конкуренцији са прејаким и премоћним привредама са запада. Заблуда је и тешка неистина, да било која домаћа фирма и произвођач (осим пар изузетака – монополиста) има било какве шансе у судару са свјетским економским џиновима. Такође је тешка заблуда и неистина, да, у условима либерално-капиталистичког концепта привреде и у условима свакодневног техничко-технолошког прогреса (гдје је, из дана у дан, потребно све мање запослених људи да би се добила иста количина произведене робе), ... уопште буде могуће рјешавање проблема незапослености и у највећим и економски најјачим земљама, а поготово то све више постаје немогуће у малим, прегаженим, поробљеним и презадуженим (сваким даном све више и катастрофалније) земљама. Дакле, објаснили смо како је, и колико је атмосфера страха битна да би се, и у условима „демократских избора“, обезбиједило такво гласање на изборима које ће омогућити „демократско“ покриће за даље одвијање фашистичког сценарија. А за атмосферу свеопштег страха, врло је битан и неопходан услов да у привреди и држави буде катастрофална незапосленост. И, на крају, капитални закључак. Пуна запосленост (при којој нестаје атмосфера страха неопходна за одвијање фашистичког сценарија) је, данас, могућа само у комунизму! И, затим, још капиталнији закључак. У савременим околностима, питање (не)запослености се рјешава или тренутно (промјеном идеолошко-економског концепта) или се неће ријешити никада и стање ће бити све горе!
У контексту ових очигледних истинитости, тужно и морбидно изгледају данашњи економски рецепти „познатих“ каковјетарпуше економиста – припадника часне удружене опозиције (чија је улога незаобилазна у увлачењу овог народа, привреде и државе у актуелне механизме аутодеструкције и актуелни сценарио „демократске“ фашизације друштва и привреде). Телеграфски речено, њихови данашњи економски рецепти и обећања, могу се свести на најаву опште борбе против криминала (о овоме смо довољно већ рекли); нових социјалних давања (ММФ, у чију се спаситељску улогу заклињу исти економисти, не жели више ни да чује за буџетске ставке са значајним социјалним давањима); и селективне стопе ПДВ-а уз смањења укупних пореских оптерећења (у условима незапослености од 46% ни ово није вриједно коментара). Њихова морбидна демагогија се своди и на сљедеће. У свеопштем катастрофалном стању привреде и друштва, настоје да, у неком периоду од пар година, интензивним напором (рецимо задужујући се даље тј. вјештачки, на кредит итд.) неки од катастрофалних показатеља побољшају за само проценат или два у односу на наслијеђено стање, ... да би, након тога, народу почели тврдити да су само они његови могући спаситељи и да само њих треба бирати на свим наредним изборима како би им се дало довољно времена да ријеше све проблеме. О истим каковјетарпуше економистима довољно говори и сама чињеница да су, са обје ноге загазили у политику и сама та чињеница, можда више од било чега другог , говори о њиховим „посвећеностима“ научно-наставним процесима и дометима.
Домаћи каковјетарпуше економисти опозиције обећавају да ће, одмах након преузимања власти, од ММФ-а тражити дугорочно (на 10 до 20 година) репрограмирање кредитних обавеза, не саопштавајући нам каква и колика политичка цијена би се морала платити да би ММФ пристао да разговара о истим репрограмима. Такође исти економисти маштају о повлачењу предприступних фондова Европке Уније и маштају да сва та средства, тобоже, усмјере у отварање фабрика, а не у потрошњу као што је чињено до сад! Међутим, све је то обмана и заглупљивање народа, односно даље инсистирање на потпуно погубном и неодрживом економском систему од стране истих оних чија је улога незаобилазна и у увођењу истог система. Слуђеном народу се жели сакрити очигледна истина да узрок незапослености није недостатак капитала односно финансијских средстава, ... него стално све мања и мања могућност да се отвори нека фабрика која би могла да прода довољан број својих производа и да, дугорочно, послује рентабилно. Треба ли бољег примјера од 1.400.000.000 КМ које је Српска добила од Србије за Телеком Српске и ни једна рентабилна фабрика није отворена од истих средстава!? Већ смо писали о примјеру Бугарске која је повукла сва средства из предприступних фондова ЕУ. Све је трајало 5 година док су милијарде из ових фондова ишле у потрошњу, а постојеће фабрике су редом затваране и није отворена ни једна нова. У данашњој Грчкој 44% Грка живи са мање од 1,25 долара дневно! Ето куда нас воде каковјетерпуше економисти опозиције.

Сјетимо се милијарди КМ којим су, након рата у БиХ, исламске земље помогле „своју браћу муслимане“ у БиХ. Од пара које су преостале након крађе (и од ових средстава), отваране су џамије, а не нове фабрике. То, наравно, није било тако зато што би муслиманима биле потребније џамије у односу на фабрике у којим би радили, ... него зато што, у отвореној тржишној привреди либералног капитализма, у малим земљама и привредама, не само да нема никакве могућности за отварање нових фабрика које би могле радити рентабилно, него је дошло и до затварања постојећих фабрика и система из доба СФРЈ. Понављамо, дакле, да узрок незапослености није недостатак капитала и финансијских средстава (односно, у даљем, скупа уставна структура БиХ администрације), него потпуно погубан и неодржив привредни систем. Стога би муслимански „устаници“ и демонстранти, умјесто уличног насиља и уништавања јавне имовине, умјесто захтјева за унитаризацијом БиХ и укидањем ентитета, жупанија, кантона, итд. итд., ... , ако већ желе суштинску промјену свог социјалног статуса, ... морали истаћи захтјеве као што су: национализација капитала и фирми, увођење социјализма, тренутна потпуна једнакост свих људи, тренутно запошљавање свих радно способних, итд. итд.

У свеопштем уништавању свега и свачега, очигледно је да је главни циљ муслиманских „устаника“ и демонстраната уништење Републике Српске. Да би глупи и наивни Срби што лакше прихватили замишљени сценарио сопственог уништења, нуди им се (исто као што им је некад Јосип Броз нудио паролу – флоскулу о братству и јединству, да би лакше прогутали и прихватили оно што им је он радио и спремао) занимљива прича по којој ће сви у БиХ живјети далеко боље када се елиминишу ентитети, кантони и жупаније са својим прескупим администрацијама. Међутим, права истина је, у ствари, да би, чак и када би нестале администрације ентитета, кантона и жупанија суштински ефекат (поред унитарне државе у којој би српски народ био осуђен на уништење и пропаст) био то да би Запад могао да знатно мањим својим кредитним траншама даље одржава свој (сада врло скуп) пројекат БиХ као немогуће државе са погубним и неодрживим привредним системом који значи даљу фашизацију и раслојавање друштва и даље кретање у правцу неминовног уништења производње, привреде, државе и народа.
Ипак, претходно наведена технологија моделирања жељених изборних резултата и такво вођење бирача да гласају за политичке снаге и опције које друштво, привреду (и цијело човјечанство) све више воде у аутодеструкцију, није српски изум.
Погледајмо САД као „колијевку и данашњег главног извозника демократије“.
Ноам Чомски, као један од најугледнијих актуелних америчких интелектуалаца, изричито тврди да је сваки амерички предсједник, од Џорџа Вашингтона па све до данашњих дана, заслужио да више пута буде суђен као (ратни) злочинац. И заиста, од истребљења и убиства милиона америчких Индијанаца, преко двије атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију (побијене, углавном, десетине хиљада жена, дјеце и стараца), напалм бомби којима су спаљивана цијела села у Вијетнаму и Камбоџи, финансирања Хитлера и омогућавања му да уради оно што је урадио; прикривања и помагања нацистичких ратних злочинаца (Анте Павелића и многих других), помагања и довођења на власт цијелог низа војних хунти и фашистичких режима у Латинској Америци који су учинили бројна и масовна убиства својих грађана, безразложног бомбардовања Ирака, незаконитог и звјерског бомбардовања Србије, Либије, Авганистана, роварења у Сирији, крвавих војних интервенција у Грчкој 1947. године, у Кореји 1946. године, у Ирану 1953. године, у Гватемали 1954. године, у Доминиканској Републици 1963. године, у Чилеу 1973. године, у Бразилу 1964. године итд., итд., ... из свега овога јасно произлази грозничава жеља за освајањем свијета и поробљавањем (свих) других земаља. Само „виша раса“, тј. само амерички војници не могу одговарати за своје бројне злочине широм свијета, за бомбе са осиромашеним уранијумом, итд.
О коликом и каквом фашизму се ради, комплетно постане јасно када се све ово повеже и доведе у однос са сликом фашистичког сценарија и намјера који произлазе из материјала – доказа које су објавили инсајдери попут Сноудена, Асанжа (Викиликс), др Џона Колмана („Комитет 300“), Ноама Чомског („Шта то, у ствари, хоће Америка“), Дејвида Ајка и бројних других.
Како је то, уопште, могуће да, иза свега овога, на свим досадашњим изборима, стају широке народне масе и амерички бирачи?
Ствари су једноставне, јер се бирачи, увијек, доводе у позицију да иду у жељеном правцу и гласају на жељени начин, исто као што се, рецимо, миш доведе у ситуацију да увијек крене у правцу постављеног сира (на окидачу мишоловке). Дакле, ако у САД-у на изборе излази око 55% бирачког тијела, они од гласача које су запослили републиканци, или процјењују да ће имати већу личну корист од владавине републиканаца, ... гласаће за републиканце. За оне, којима демократи дају и обећавају више, такође, нема дилеме. Суштински би се могло рећи да сваки од америчких бирача (сваки добро зна у који интервал укупних годишњих прихода спада) добро води рачуна о томе да ли је, за износ укупних годишњих прихода које он остварује, повољнија она (припадајућа том интервалу прихода) пореска стопа коју нуде демократи, или је, за њега, пуно нижа стопа коју републиканци нуде за његов ред величине годишње зараде. На тај начин, у САД, имамо ситуацију да амерички гласачи, гласајући за повољнију пореску стопу, у ствари гласају и за, рецимо, америчке напалм бомбе којима су у Вијетнаму спаљивана цијела села са женама и дјецом итд.
Али, да би се наведени америчко-фашистички план господарења цијелим свијетом и шпијунирања и контроле цијелог свијета (односно уништења других, а нарочито мањих, привреда, држава и народа) што боље одвијао, потребно је, и у самим Сједињеним Државама, и у оквиру држава, привреда и народа које треба покорити и уништити, остварити одређене околности:

А) Прије свега ради се о страховитом медијском заглупљивању и сопственог и других народа причама о демократији и људским правима, о извозу демократије у друге земље, о државама – „добрим момцима“ и државама – „лошим момцима“, о оправданости америчких – НАТО интервенција на свакој тачки земљине кугле; о нужности борбе против корупције и криминала увијек и свугдје (док, рецимо, др Џон Колман доказује да је енглеска краљица један од главних дилера дроге, на велико, у свијету) итд., итд. Интернет и сателитски ТВ канали су препуни таквих садржаја (кладионице и резултати клађења; фудбал; бокс; НБА – кошарка; покер; филмови пуни акције и агресије; порнографија; карате и фул-контакт) чија је једина сврха у томе да популација размишља само на начин који јој се сервира, односно, да људи не размишљају, уопште, о томе шта им се и зашто дешава; куда све ово, скупа, неминовно води за пар година итд., итд.
Б) Већ смо навели атмосферу страха (везану за незапосленост огромног дијела популације) која је битна за одвијање фашистичког сценарија и за одржавање на власти оних домаћих политичких опција које су спремне да саучествују у фашизацији цијеле државе и друштва и процесу уништења сопствене привреде, државе и народа.
В) У сваком народу треба наћи оне политичке структуре које су (зарад сопствене власти, сопственог доброг положаја и сопственог богаћења) спремне да саучествују у уништењу сопствене производње, сопствене привреде, државе и народа и који су спремни да саучествују у пројекту фашизације, како цијелог свијета у глобалу, тако и сопствене државе. Зато, за коју год од двије алтернативне политичке групације у Српској гласате (слично је и у Србији), гласате за даљи наставак фашистичког сценарија уништења своје производње, привреде, државе и народа („Зато не питај за ким звона звоне! Она звоне и за тобом!“). Између двије супротстављене групације постоји „тактичка“ разлика у томе да ли се треба процесуирати и одузимати незаконито стечена имовина у износу од преко 500.000 КМ, ... или да нема ограничења. Све остало су нијансе!
Погледајмо како се, на домаћем терену, користе наше (односно „јавне“ или „друштвене“ ) паре да би се, од становништва, на изборима, добила подршка за гласање за оне политичке снаге и структуре које остварују наведени (више пута описивани) сценарио уништења сопствене производње, привреде, државе и народа, односно саучествују у плану поробљавања своје државе и народа.
Када начелник једне општине, лицу, које му је дошло да се пожали да нема шта да једе, ... да 500 КМ, он те паре, наравно, није дао из свог џепа, него из „јавних“ средстава, ... а истим средствима је купио исто лице да гласа за њега, на изборима.
Када се, у одређеној општини, дају стипендије одређеним студентима, дају се „јавне“ (наше) паре, а сваки стипендирани студент јако добро зна и памти која му је политичка опција додијелила стипендију.
Када предсједник Републике помаже социјалним случајевима, односно он лично (а не одговарајуће социјалне установе) врши давање средстава у хуманитарне намјене, или помаже прављење куће неком сиромаху, ... он, такође, нашим парама врши куповину гласова за себе и за своју странку.
Када се у некој општини, непосредно пред изборе, нашим парама врши селективно асфалтирање сеоских стаза (некоме до викендице, или до гараже, или до WC-а) и путева (до „подобних“ заселака) добро ће проћи само поуздани гласачи за постојећу политичку опцију, ... док, сељани – гласачи супротне политичке опције, ... могу да се сликају („Ко им је крив кад гласају за погрешну политичку опцију!?“).
Када владајући СНСД, под паролом тобожње реиндустријализације, задужује Републику Српску и будуће генерације, отварајући „фиктивне“ фабрике (попут фабрике текстила у Билећи) које могу радити „на кредит“ најдаље до наредних избора, ... то је бацање наших пара како би једно лице и/или једна странка купили гласове бирача на наредним изборима.
При запошљавању, смијешни постају и институције конкурса, и декларисана – законска једнакост и равноправност свих грађана. Једнакости и равноправности нема и не може је бити, ни при запошљавању на најниже вреднована радна мјеста (чистачице, физички радници...), а поготову је не може бити при запошљавању интелектуалаца на више вреднована и најодговорнија радна мјеста. Прије свега, кандидати треба да припадају одговарајућој политичкој странци, да су већ доказали испраност свог мозга, ... да су већ показали да немају никаквих проблема у гажењима преко лешева других људи, ... да су спремни да саучествују у даљем уништавању сопствене привреде и државе и у даљем спровођењу мондијалног фашистичког пројекта. Дакле, ко није у СДС-у, СНСД-у, ПДП-у итд., не треба ни да живи. Очигледно, чисти фашизам на дјелу!
Објављен је податак да су имовина и богатство 85 најбогатијих људи на планети, једнаки имовини од 3,5 милијарди најсиромашнијих људи! Јасно је да су истих 85 најбогатијих (или 300, свеједно је) цијелом свијету успјели да наметну такав сценарио и таква правила игре, такав фашистички сценарио поробљавања цијелог свијета и уништења већине привреда, држава и народа... који одговара једино њима, односно очувању, по сваку цијену, таквих односа који ће омогућити да они сачувају своје огромно богатство, моћ и утицај.
Код нас, сваки од запослених радника (и сви чланови њихових породица) у једној од познатих грађевинских – извођачких фирми (која побјеђује на свим домаћим тендерима и изводи све радове у Српској) јако добро знају којем од политичара и којој странци имају да захвале такав статус и своје запослење итд., и јасно се подразумијева за кога требају и морају да гласају на наредним и сваким будућим изборима у Републици Српској.
Сваки од запослених у Републици Српској, мање-више, зна да ли је, за његов статус запосленог лица и/или за његов положај и намјештење у хијерархији (руководилац, шеф, народни посланик, директор, вођа смјене итд., итд.) боље да побиједи ова, или она политичка опција и тако гласа.
Сваки од грађана зна шта је тачно добио од једне, или од друге политичке групације, односно шта би, у будућности (према лажним, или реалним обећањима) могао, можда, добити од једних или од других. Незапослена лица (која су главне жртве изгубљеног и погубног економског пројекта који се спроводи) не само да још немају ни своју интелектуалну авангарду, и не само да немају још ни свијест о томе шта им се и зашто дешава, ... ко их је жртвовао у старту, ... ко је знао и морао знати шта ће их све снаћи и шта ће нас све снаћи, ... у свом незавидном положају главне жртве, ... спремна су да, на овај или на онај начин (за обећања, за новац, за лажна обећања, за незамјерање моћним политичким факторима...) тргују својим гласом, ... умјесто да мијењају и/или онемогуће систем у којем су, у старту, осуђени на пропаст. Недавно су се, у Републици Српској, муж и жена,у очају и неимаштини, заједно разнијели бомбом. Хоће ли бити изненађење ако се, ускоро, исте бомбе почну користити на друге начине?!
Једна јака и битна политичка странка, пред изборе, прави калкулације на, отприлике, овај начин. Узме се укупна величина бирачког тијела и на исту се примијени највиши проценат излазности гласача са претходних избора да би се добио приближни износ гласова који су у игри. Потом се одреди колико је то укупно гласова бирача потребно истој странци да би се остварио жељени – потребни изборни резултат. Ако се од овог жељеног – потребног броја гласова одузме број сигурних гласова (тј. бројност људи чији статус директно зависи од тога да ли ће предметна странка бити на власти) добиће се број недостајућих гласова које још треба „обезбиједити“ да би иста странка остварила жељени – потребан изборни резултат. Ти недостајући гласови се морају „обезбиједити“ (некад се то чини за врећу детерџента, за врећу брашна итд.) у популацији незапослених, пензионера, студената, и начине како се то ради већ смо назначили у претходном излагању. Понекад се, рецимо, организују аутобуси који иду до мјеста гдје студенти студирају да би се превезли до домицилног мјеста гдје треба да гласају и, успут, у вожњи, се исти добро „почасте“ итд. Наклоност пензионера се може обезбиједити, не само обећањима о будућем порасту, све биједнијих пензија, ... него и врећом брашна или детерџента, пакетом уља, са неколико штека цигара итд., итд.

* * *

А, као антитеза свему наведеном, тамо негдје на југу Европе, у шпанској Андалузији,... лијепа као јабука, ... постоји Мариналеда – комунистичка општина односно оаза у капиталистичкој пустињи свуда око ње. У Мариналеди нема избора, постоје само проблеми и питања који се рјешавају. Наиме, недјељом је, на дневном реду, по једно од битних питања (рецимо проблем водовода) и сво становништво, које је заинтересовано за исто питање, је позвано да дође и да учествује у изгласавању једног од више могућих рјешења за покренути проблем.
У Мариналеди нема полиције, нема, уопште, криминала и корупције (ето, дакле, јединог, правог и дјелотворног начина за нестанак криминала и корупције), нема ни зависти и суревњивости, ни социјалних проблема, ни тензија, ни неједнакости. Сва земља, све зграде и фабрике су колективизиране и нико их не може продати и/или отуђити. Постоји потпуна једнакост људи и сваки запослени (ма гдје радио) има исту плату од 1.200 ЕУР-а, а, из сваке породице, мора бити запослено бар једно лице. Бесплатни су вода, Интернет и кориштење бројних спортских објеката и терена. Станарина је једнака за све и износи само 15 ЕУР-а. Сви грађани су на располагању централном штабу ове општине и сви, уз исту, фиксну тј. ограничену плату, раде увијек када треба и колико треба. С обзиром да су плате фиксне, сваки од запослених ће радити онолико колико треба да обим производње (пољо-привредних производа и других роба) буде толики да омогући да Мариналеда, у размјени са остатком Шпаније и свијета, не буде у минусу.
Много је становника Шпаније (постоји велика листа чекања) који покушавају да се преселе у Мариналеду у којој има 350 зграда и гради се још 250 објеката. С друге стране, босови капиталистичке Шпаније покушавају да се, на све начине, обрачунају са комунистичком заразом која се зове Мариналеда, ... али не успијевају у томе. Становништво Мариналеде „дише као један“ и има потпуно јединствену свијест о томе да, једноставно, нема другог излаза и других рјешења за њихово преживљавање и опстанак у Шпанији која се (као и комплетан свјетски капиталистички систем) све више и неповратно економски урушава. Главне улице у Мариналеди носе имена Ернеста Че Геваре и Салвадора Аљендеа.
Слободна Мариналеда опстаје и пркоси, као што опстају и пркосе и слободне Куба, Венецуела, Костарика, Кина, Бјелорусија, Сјеверна Кореја... Че није умро узалуд.
Народи – филандре који имају свог Милорада, Вучића, Динкића, Иванића... су у колонијалном дужничком ропству, укључени у фашистичке пројекте сопствене аутодеструкције. Прије петнаестак година било је више могућих модела идеолошко-економ-ских концепата које је, можда, било могуће примијенити. Одабран је, очигледно, најгори и најпогубнији концепт либералног капитализма и тржишне привреде. Данас, након петнаест година аутодеструкције, маневарски простор скоро да више не постоји и иде се директно у амбис. Ипак, да ли је заиста потребно да се дође до потпуног слома, да би се схватило да је привредни систем катастрофално погубан и неостварив, као и да би се схватило шта неминовно слиједи иза свеопштег слома који се јасно назире?

Бранко Марушић

Шта чека Србију на циљу о којем она (већински?) сања, најбоље се може видјети на примјеру нове чланице те бајковите економско-политичке асоцијације - Хрватске. http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/58438/Hrvati+gube+10.000+radnih+mesta+mese%C4%8Dno+otkako+su+u+EU!.html

Glup tekst

За оне које то интересује, указујем на сајт дипл. ек. Бранка Марушића

http://brankomarusic.ucoz.net/

који садржи све ауторове текстове, до сада објављене, било у штампи, било на интернету, као и његове полемике и коментаре у расправама поводом његових текстова, отворена писма, итд.

Odjebi.

zašto takva reakcija? nemam pojma ko je Sarovski, ali okačio je zanimljiv tekst.

Svaka ti cast za onaj tekst sa savjetima kako nakon poplave, ali ovo je necitko. Da budem blag. A odjebi je zbog momenta kada razmislja o promociji. Jos nesto?

misliš na promociju njegovog sajta (pretpostavljam da misliš da je Sarovski Branko Marušić)? pa kako ćemo se iskobeljati iz krize ako nemamo slobodu mišljenja i alternativne struje? najbolje da svi pocrkamo od gladi i udavimo se ne radeći ništa... ionako smo tumor na planeti, možda je tako bolje...

Бранко Марушић, дипл. ек.

ФАШИСТИЧКА ПОПЛАВНА ТЕХНОЛОГИЈА НАЦИОНАЛНОГ УНИШТЕЊА
(HAARP – ПРОЈЕКАТ ИЛИ „БОЖИЈЕ УПОЗОРЕЊЕ“?)

Постоји више изјава од стране врло озбиљних и стручних људи, да је све ово што се, у задњих десетак дана, дешавало са Србијом и Републиком Српском, ... резултат дјеловања HAARP – постројења инсталисаних и у Србији, односно резултат дјеловања (у циљу уништавања Републике Српске и Србије које су, или признале независност Крима, ... или нису хтјеле да уведу санкције Русији) наших пријатеља из НАТО-а и ЕУ којима хрлимо у загрљај по сваку цијену.
Видјети линкове:

https://www.youtube.com/watch?v=mO-u4KyYNVE
http://www.vestinet.rs/info/ruski-anali ... u-i-srbiju
http://youtu.be/Z360vIfjmcg
https://www.facebook.com/HAARPSRBIJA

Ако је било шта од свега овога, претходно наведеног, истина, онда је оно што сам ја писао и најављивао у мом иницијалом тексту „Фашистичка изборна технологија економског колапса“, као и у мојим претходним текстовима (за које сам дао линкове, као и линк за сајт на којем су објављени сви моји досадашњи текстови), ... о фашистичком карактеру и намјерама уништавања цијелих привреда, држава и народа, од стране америчких и других профашистичких структура глобалне моћи у свијету и њихових домаћих сарадника и савезника (амерички људи су на свим битнијим пунктовима у Србији), ... само блага најава стварности која је још суровија и страшнија, него што нормално људско биће и разуман ум може претпоставити у најгорим визијама. С обзиром да је, у најмању руку, неспорно да у Србији постоје постројења HAARP – пројекта (постављена у вријеме док је министар одбране био Борис Тадић) које чува и обезбјеђује српска војска, излази да је неко, за шаку девиза, или за шаку власти, пристао на инсталисање толико опасне опреме, као и на стално посипање тла непознатим хемикалијама из авиона, ... на чију употребу, механизме употребе и намјене ни влада Србије, ни влада Републике Српске не могу утицати, нити их могу контролисати. По овој хипотетичкој варијанти излази да су сви они који су, у задњих петнаестак година радили на увођењу капитализма и „западне демократије“, који су заговарали приватизацију и слободно дјеловање тржишта и либералног капитализма, који су заговарали беспоговорно и безалтернативно кретање ка ЕУ и НАТО-у, који су, у Србији и у Републици Српској, заговарали и остваривали увођење потпуно погубног и неодрживог економског система, продају и уништавање сопствене државе са привредним системом који, неминовно и неизбјежно, води у дужничко и колонијално ропство и уништење сопствене производње, привреде, државе и народа, ... највећи издајници српског народа и српске државе у историји. Значи да, за уништење Србије и српског народа није било довољно 10 тона осиромашеног уранијума, 78 дана звјерског бомбардовања, најмање 2500 убијених недужних људи, преко 100 милијарди долара штете, ... него се морало приступити и другим средствима.

Али чак и по другој варијанти, по којој не би били истинити и доказани наводи о употреби HAARP – оружја, инсталисаног на територији Србије у сврху уништавања српског и других народа, ... тј. по варијанти да су сва догађања и поплаве (које су скоро геометријски прецизно погодиле само српске националне просторе) резултат чисте случајности и само природних феномена, ... опет ћемо доћи до закључка да би, и досадашње, и будуће – наредне посљедице истих природних катаклизми, биле далеко мање да Србија и Република Српска нису дубоко загазиле у фашистичке сценарије аутодеструкције и продаје снаге и моћи своје државе, привреде, производње и народа и ушле дубоко у сферу потпуног колонијално-дужничко-ропског статуса према нашим доказаним непријатељима. Сличне елементарне непогоде су се дешавале и 2010. године, али, у међувремену, државе - Србија и Република Српска изнурене колонијално-дужничким статусом, у капиталистичко-тржишној привреди, нису могле, у протекле четири године, ништа да учине да се изгради, поправи, оспособи и очисти систем заштите. У неком другом друштвеном систему, (у којем тржиште, профит, и лична корист нису врхунски идеал) свака патриотска и социјалистичко-планска држава би наредила бесплатно подизање комплетног становништва (у нетржишној привреди бар вреће и пијесак не би били проблем) са задатком да се изгради максимална заштита од великих водостаја. Надлежне метеоролошке службе су, на неколико дана раније, упозоравале на размјере потопа који слиједи, али нико у државним администрацијама није био предузео адекватне мјере. И ово је могуће само у државама и привредама које су у неоколонијалном и дужничком статусу, а никако у привредама и у државама којима је врхунски циљ и идеал заштита интереса сопственог народа и сопствене државе, а не профит и лична корист.
Да је армија имала 500.000, а не 5.000, војника, да ли би посљедице биле овако катастрофалне, или би биле мање!? Да је армија имала 300 умјесто 3 хеликоптера, ... да је армија имала 200 умјесто 2 амфибије, ... да је армија имала 200 умјесто само неколико чамаца, ... да ли би посљедице биле овако катастрофалне!? Али, наравно, од држава које сваким даном све више иду ка колонијалном и дужничком ропству, ка уништењу сопствене производње, привреде, државе и народа и које, на изборима, стално бирају такве носиоце власти који ће вршити стално даљу продају и издају своје државе и својих националних интереса, ... не може се очекивати да бројност и снага једне армије јача, него ће она (исто као и државна снага, територија, бројност становништва и запосленост), сваким даном бити све мања. Поред највећих губитака у људским животима (коначни биланс још није познат) према оптимистичким процјенама излази да материјална штета, у Србији и у Републици Српској износи око 1,5 милијарди ЕУР-а. Према садашњим процјенама може се претпоставити да ће укупна финансијска помоћ бити достатна за надокнаду највише 10-20 % учињене штете. Како, у овом контексту, тужно и морбидно изгледају недавне изјаве актуелног премијера Србије (који је спреман да беспоговорно извршава све налоге ММФ-а и Свјетске банке и да врши даљу продају јавних предузећа Србије) да ће Србија, за три године бити економски лидер региона?! ?! ?!
С обзиром да је ово други потоп у задње 4 године и, с обзиром да процјене стручњака – метеоролога, говоре да је могуће очекивати исте ствари у релативно краћим временским интервалима, ... јасно је какве би још катастрофалније посљедице по Србију и Републику Српску наступиле усљед евентуалног понављања истих околности у наредном блиском периоду.
Да ли држава, у дужничком и колонијалном ропству, са огромном презадуженошћу и огромним кредитним обавезама, са погубним и неодрживим привредним системом, са најавама нових масовних отпуштања радника (у прва два мјесеца ове године у Србији је отпуштено с посла 17.000 људи), са најавама нових продаја државе, државног сектора и државних предузећа, ... може учинити било шта да се значајно подигну фортификацијско-одбрамбени објекти и насипи и да се изграде и формирају специјалне државне службе које би се бавиле наведеном проблематиком?! Ако се прода Електропривреда Србије (што ће за посљедицу одмах имати преполовљавање броја запослених у истом сектору) да ли ће нови - приватни власници, којима је профит једини циљ и идеал, бити спремни да свој профит улажу у осигуравање и заштиту корита ријека и заштиту домаћег становништва?! Да ли ће Телеком Србије, у приватном власништву, бити спреман да штити домаће становништво, или ће страни власници своје антене и одашиљаче ставити на располагање HAARP – пројектима?! Да ли ће Аеродроми Србије, у страном власништву, више водити рачуна о интересима домаћег становнинштва, или о потребама авиона који треба да, територије Србије и Републике Српске, даље посипају отровним хемикалијама, све у сврху остварења HAARP – пројеката?! Да ли владе Србије и Републике Српске уопште имају снагу и моћ да затраже уклањање HAARP – постројења са својих територија и да забране и онемогуће посипање сопственог становништва отровним хемикалијама?!
Од свега наведеног најгоре је стање националне свијести које је потпуно манифестовано кроз резултате управо одржаних избора у Србији и које ће бити манифестовано кроз резултате наредних избора у Републици Српској. Ријетки примјери истинских морално-интелектуалних вриједности и величина у српском народу (попут Љубодрага Дуција Симоновића... и вољели би смо да наведемо још примјера, али не можемо да се сјетимо) су маргинализовани и ван веће подршке и пажње инструментализованих и корумпираних медија. Људи попут Љубодрага Симоновића и њему сличних, који су дошли до праве свијести о свему што се догађа овом народу и куда све ово скупа води, би, можда, могли повести и објединити народ, али, ако се има у виду да је једна таква морално-интелектуална и спортска величина донедавно била у ситуацији да буквално гладује, ... очигледно је да ће посао подизања националне свијести бити дуг и мукотрпан, ... надамо се не и закаснио. Очигледно, академици попут Хајдина, Бећковића, Кустурице и других, још увијек ”вагају и процјењују ствари”.

Бранко Марушић

Dva pitanja..
Gdje je diplomirao Branko? Marušić bijaše?
Ko su ti vrlo ozbiljni i stručni ljudi sa više izjava? (dobro tri)

_________________
Ako si najbolji u sobi u pogresnoj si sobi

Ovaj je u rangu msbiljanice

_________________
ideologijom i religijom se bavi sirotinja moj maho

Treće pitanje>gdje je tačna lokacija HARP postrojenja u Srbiji?

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Колико је HAARP опасно оружје може се сазнати ако се погледају ова два видео записа. Ту су свједочења многих људи, од проналазача самог HAARP-а, преко бројних инсајдера, итд.

https://www.youtube.com/watch?v=lUyuKpJ-nvs

https://www.youtube.com/watch?v=X_M6bo6Fu08

Profesor ekonomije iz Otave govori kako je HAARP štetan.

_________________
Ako si najbolji u sobi u pogresnoj si sobi

Nisam od tebe ocekivao ovako glupo i nesmotreno pitanje

Ne postoji klasicno HAARP postrojenje locirano na jednom mjestu. Svaka kuca sa TOTAL TV antenom je dio HAARPa. Moze se reci da su Srbija i BiH to postrojenje o kojem ti govoris. Ako ne vjerujes meni, slobodno pitaj Schlagera. On zna. On ima dva racunara u kancelariji u kojoj sam radi. Sta mislis zasto?

Znači Schlager je insajder.Hm,uvjek mi je bio sumljiv.

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Ma i njemu se stolica ljulja jer cesto prespava