Izveštaji o stanju na tržištu radne snage Krugmanu predstavljaju dovoljno jasan signal da su neophodni mnogo veći fiskalni stimulansi. Ali, da li to zna predsednik?

Malo matematike. Otkako je počela recesija ekonomija USA je izgubila 6,5 miliona radnih mesta, a izveštaji o zaposlenosti su mračni i ukazuju da će se nastaviti brzim tempom smanjivanje broja zaposlenih. Ako se uzme u obzir da je svakog meseca neophodno otvoriti novih 100 hiljada radnih mesta, samo da bi se držao korak sa rastućom populacijom, dolazi se do rupe od 8,5 miliona radnih mesta.

I što bude dublja rupa, to će biti teže iz nje izaći. Broj zaposlenih nije jedina loša vest, već je to i stagnacija zarada, sa mogućnošću njihovog smanjivanja. To je recept za ulazak u deflacija u japanskom stilu, odakle je veoma teško izaći. Izgubljena decenija?

Ali ima još loših vesti: fiskalna kriza američkih država. Za razliku od savezne vlade, od država se zahteva da imaju uravnotežene budžete. Suočene sa oštrim padom prihoda, većina država se priprema za budžetske uštede, mnoge od njih na uštede na najosetljvijima. Ostavljajući po stanu bolne posledice, smanjenja potrošnje će dodatno oslabiti ekonomiju.

Šta imamo nasuprot ovoj zastrašujućoj perspektivi? Imamo Obamin paket stimulacija sa ciljem da se otvori 3,5 miliona radnih meste do kraja sledeće godine. To je bolje nego da se ništa ne čini, ali nije ni izdaleka dovoljno. I ne čini se da se još šta čini. Sećate li se plana administracije da oštro smanji stopu zatvaranja preduzeća, ili plana da banke ponovo kreditiraju čišćenjem njihovih zatrovanih ulaganja iz bilansa active. Krugman se ne seća.

Sve ovo je depresivno poznato svakome ko je studirao ekonomsku politiku 1930-tih. I opet je Demokratski predsednik pokrenuo politike za kreiranje radnih mesta koje će olakšati izlasak iz recesije, ali ne i potpuni oporavak. Još jednom, većina podsticaja sa federalnog nivoa biće poništena smanjivanjem budžeta na državnom i lokalnom nivou.

Da li smo pali iz lekcija iz istorije i osuđeni smo da ih ponovimo? Nije neophodno, ali na predsedniku i njegovom ekonomskom timu je da osiguraju da će stvari ovoga puta biti drugačije. Predsednik Obama i njegovi zvaničnici trebaju da pojačaju napore, planirajući još veće podsticaje.

Krugman je svestan da će biti teško doneti novi plan poreskih podsticaja.

Neće biti nikakve saradnje lidera Republikanaca, koji su usvojili strategiju potpune opozicije, neograničene činjenicama i logikom. I stvarno, ovi lideri su odgovorili na najnovije podatke o zaposlenosti da je Obamin ekonomski plan propao. To je naravno smešno. Administracija je na samom početku upozorila da će biti neophodno da prođe nekoliko kvartala dok dođe do velikih pozitivnih rezultata.

Nije jasno hoće li administracija dobiti podršku od “centrista” u Senatu, koji su delimično podržali originalni plan pomoći zahtevajući smanjivanje pomoći državama i lokalnim vlastima – kojima je, sada to vidimo, pomoć očajnički potrebna. Krugman bi voleo da vidi da neki od centrista imaju sažaljenja prema ekonomskim posledicama, ali da nema nikakve dokaze o tome.

Kao ekonomista Krugman smatra da su mnogi pripadnici njegove profesije igrali veoma otežavajuću ulogu.

Za njega je bio šok da gleda mnogo ekonomista sa dobrom reputacijom kako recikliraju stare zablude – poput tvrdnje da svaki rast državne potrošnje automatski smanjuje isti iznos privatne potrošnje, čak I kada imamo masovnu nezaposlenost – i pozajmljuju svoja imena za preterane optužbe o zlu koje nanosti kratkoročni budžetski deficit. (Sada su rizici od dodatnog rasta duga mnogo manji od rizika ne pružanja adekvatne podrške ekonomiji).

Takođe, kao i 1930-tih, protivnici podrške šire panične priče o inflaciji čak i kada se događa deflacija.

Stoga će dobijanje novog paketa stimulansa biti teško. Ali je ono esencijalno.

Ekonomsisti iz Obamine administracije razumeju situaciju. Pre par nedelje predsednica Saveta ekonomskih savetnika je objavila članak “Lekcije iz 1937. godine” – godine u kojoj je Ruzvelt imao rast i deficita i inflacije, uz katastrofalne posledice kako za ekonomiju tako i za njegov politički program.

Krugman nije siguran da li je administracija svesna da je do sada nedovoljno učinjeno.

Krugmanova poruka presedniku glasi: morate da uposlite vaš ekonomski tim I vaše političare da rade na dodatnim podsticajima odmah. Jer ako to ne učinite suočičete se sa vašom ličnom 1937.