Hipoteza o tržišnoj efikasnosti sadrži svojevrstan paradoks: ako su tržišta efikasna, ne bi trebalo da se preterano trudimo da bismo dobili informacije o finansijskoj aktivi: tržište to samo učiniti!
...
Izveštaji o investitorima koji sistematski ostvaruju iznadprosečne tržišne rezultate više su znak da su imali sreće nego da je bilo šta drugo po sredi.
...
Kako i zašto cene aktive odstupaju od vrednosti definisane fundamentima? Finansijska tržišta uvek možemo nazvati iracionalnim i mušičavim mestima. No, često ima potpunijih objašnjenja, koje možemo ilustrovati kroz dva primera. Jedan od njih je taj što uporedo sa profesionalnim agentima na tržištu učestvuju i neiskusni amateri. Drugi se odnosi na fenomen racionalnih špekulativnih mehurova.
Loše obavešteni agenti (noise traders)U prvom primeru, samo će jedan podskup agenata biti dobro informisan i imaće pristup podacima o stvarnoj vrednosti aktive, dok će ostali predstavljati skup
loše obaveštenih agenata koji će se ponašati u skladu sa određenim "šumom" u informacijama. Ovi bukači ili su iracionalni, ili su samo loše obavešteni, a upravo tako se i ponašaju. Kao rezultat oni će sistematski gubiti novac, koji će otići u džepove informisanih agenata. Ovakvi agenti neprestano se pojavljuju, a novi zamenjuju stare, koji u proseku gube i odlaze zgroženi, tako da ih na tržištu uvek ima. Tako se, uprkos savršeno efikasnom i racionalnom ponašanju profesionalaca, cene akcija u jednom prilično dugom intervalu ipak mogu odstupati od svoje fundamentalne vrednosti.
Burda, M.; Viploš, Č. (2004). Makroekonomija; evropski udžbenik - TREĆE IZDANJE, prevod sa engleskog. Beograd: CLDS
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
