Ne diraj našeg forumskog ekonomskog eXperta, vuka s' modričkog Wall streeta i diplomca eminentnog privatnog faxa

ja sam samo obicni ekonomista...ali ne kontam kakve veze ima fiksna i varijabilna kamatna stopa sa nacinom amortizacije zajma.

1. Može li pojašnjenje (primjer bi bio idealan) na koji način se matematički izračunava anuitetni plan pod uslovima koje ti navodiš za fiksnu kamatnu stopu?
2. Ako banka plasira recimo 1 mil. KM prema načinu na koji ti tumačiš fiksnu kamatnu stopu, koliki će biti njen prinos na taj plasman nakon prve godine otplate tih kredita uz recimo fiksnu kamatnu stopu od 5% i rok otplate od 5 godina?
3. Može li nekakav izvor ili upućivanje na literaturu za ovaj dio "Neki kažu da se kod te „varijante“ glavni dio kamate otplati u prvoj trećini kredita, a u preostale 2/3 je „sića“"? Ako uzmemo u obzir da je kamatni račun (ne pretjerano složena) matematika, vjerujem da postoje primjeri obračuna za tvoju tvrdnju, nema potrebe da se vodimo time šta neki kažu.

3. Da li su i tokom 2008. godine fiksne kamatne stope bile veće od varijabilnih, s obzirom da je krajem te godine EURIBOR bio veći od 5%?
4. Ako se banka zadužuje na međubankarskom tržištu po EURIBORU, te plasira ta sredstva kroz kredite vezane za EURIBOR, na koji način banka zarađuje na osnovu "očekivanog" povećanja EURIBOR-a?
5. Prema mom shvatanju ako nešto uglavnom raste, onda bi to njegov višegodišnji trend trebao pokazivati. Sa aspekta tvoje tvrdnje da EURIBOR uglavnom raste, kako objašnjavaš činjenicu da je EURIBOR od 2008 skoro konstantno u padu?

Za početak će odgovori na bar 2 od ovih pitanja biti dovoljna, pa možemo kasnije nastaviti sa pitanjima

Ne možete pobediti bankarske analitičare

Posle stupanja na snagu Zakona o zaštiti finasijskih korisnika, fiksna kamatna stopa mora ostati nepromenjena do kraja otplate kredita. Nikolić smatra da je takva kamata rizik, jer banke uvek odrede nešto veću fiksnu kamatu od prosečne procenjene.
- Banke pomoću svojih analitičara projektuju šta će se dešavati u narednih deceniju-dve, i na osnovu toga određuje fiksnu kamatnu stopu. Ona se tako zaštiti i obezbedi da ne bude na gubitku. Naravno da će banka imati bolje analitičare nego što sebi može da obezbedi običan građanin - kaže Nikolić.
Ponudu klijentima da pređu na varijabilnu kamatnu stopu, Nikolić objašnjava procenom banaka da će u daljoj perspektivi libor i euribor rasti u toj meri da će im to biti isplatljivije:
- Verovatno je procena banaka da ćemo u narednom periodu, posle krize, imati višu inflaciju i višu baznu kamatu Evropske centralne banke, samim tim i viši euribor. Na osnovu toga su izračunale da im se više isplati da se oslone na kretanje euribora, nego to što su fiksirali. Banke nisu dobrotvorne organizacije, nego profitno motivisane kompanije. Ja se ipak ne bih kockao sa bankama, zato što ćete verovatno izgubiti - jasan je Nikolić.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekono ... om-kamatom

Amortizovani i revolving krediti

Postoje dve osnovne vrste kredita koje se razlikuju po načinu funkcionisanja: amortizovani i revolving krediti.

Amortizovani krediti 

Standardni krediti, kao što su stambeni ili potrošački krediti predstavljaju tzv.Amortizovane kredite. To su krediti koji imaju ugovoreni rok za potpunu otplatu kredita i fiksnu mesečnu ratu. 

Uplatama mesečnih rata tokom trajanja kredita, dužnik otplaćuje celokupan iznos kredita kao i pripadajuću kamatu. Zbog toga, iznos rate se sastoji od - dela koji se koristi za otplatu glavnice i dela kojim se otplaćuje kamata. U početku otplate kredita, deo koji se koristi za otplatu glavnice je znatno niži od dela za otplatu kamate. 

Tokom vremena otplate kredita, ovaj odnos se menja u korist otplate glavnice. Zbog toga se glavnica kredita smanjuje sporije tokom početnog perioda otplate kredita a zatim sve brže pa možete biti iznenađeni preostalim iznosom duga kada poželite da prevremeno otplatite kredit! 

Ovakav plan otplate kredita upravo i ima za cilj da zaštiti banke od rizika da ćete rešiti da prevremeno otplatite dug. Bankama su prihodi od kamate osnovni izvor prihoda. Njima nije od koristi da klijenti vrše prevremene otplate kredita zato što tada gube prihode od kamata na koje su računale. 

Banke se štite tako što naplaćuju veći deo kamate ranije. Banke su dužne da utvrde plan otplate odnosno amortizacije kredita i da ga dostave dužniku u trenutku odobravanja kredita. Plan otplate sadrži podatke o iznosu mesečne rate, datumu dospeća svake rate kao i stanju glavnice posle otplate svake rate.

Revolving krediti 

Kreditne kartice i pozajmice predstavljaju drugu vrstu kredita tzv.– revolving kredite. Ovi krediti nemaju ugovoren rok otplate ni fiksnu mesečnu ratu. Dozvoljeno je tokom celog vremena trajanja kredita koristiti odobrena sredstva, otplatiti dug i ponovo se zadužiti. 

Kod kreditnih kartica se, na primer, određuju samo minimalne mesečne uplate a ne iznos mesečne rate kojim se otplaćuje određeni deo glavnice i kamate. S obzirom da je bankama u interesu da dug na kreditnoj kartici postoji što duže jer ostvaruju prihode od kamate, minimalne uplate su obično niske.

http://www.b92.net/biz/saveti/skola.php?nav_id=398153

"Kod nas se razvilo očekivanje da je Republika Srpska neki Eldorado koji će dati svima zlatnu kašiku. Nema toga. Moramo da radimo, zaradimo i ojačamo Srpsku materijalno, da ona iz te akumulacije pomogne onima koji ne mogu da rade, a to su bolesni, invalidi rata i penzioneri", rekao je Savanović.

A šta je pogrešno rekao osim što zvuči ironično?

Kakve su šanse RS da se zadužuje na međunarodnom tržištu?

Kakve su šanse RS da se zadužuje na međunarodnom tržištu?Za narednu godinu Vlada Republike Srpske je smislila novi način zaduživanja. Obveznice RS-a prodavaće se na svjetskim berzama, predviđa strategija upravljanja dugom BiH u koju su entiteti ugradili svoje planove.

Federacija je odabrala strategiju crpljenja domaćeg tržišta i ne planira skori izlazak na međunarodno, dok RS namjerava da se već 2018. tamo pojavi kroz emisiju obveznica, ako je moguće u saradnji sa Federacijom. Kako se planovi entiteta ne podudaraju, u Ministarstvu finansija kažu da Srpska može i sama, ali ne bez saglasnosti državnih organa, izvještava ATV.

“Srpskа ne može sаmostаlno nаstupаti nа međunаrodnom tržištu hаrtijа od vrijednosti bez sаglаsnosti Pаrlаmentаrne skupštine BiH. Međutim, inostrаnа prаvnа i fizičkа licа imаju mogućnost da učestvuju u kupovini naših hаrtijа od vrijednosti posredstvom domаćih brokerskih kućа. Izvještаji koje Ministаrstvo finаnsijа dobijа po obаvljenim аukcijаmа ukаzuju dа tаkаv vid kupovine nije rijetkost nа primаrnom tržištu hаrtijа od vrijednosti Republike Srpske”, saopšteno je iz Ministarstva finansija RS.

Ipak Vlada ne objavljuje podatke ko od stranih investitora kupuje vrijednosne papire. Izvještaji brokera pokazuju da ih ne kupuje skoro niko, jer u trezorske zapise najviše ulažu domaće banke dok se među jedan odsto ostalih nađe po neki strani kupac. Iz analize brokerske kuće Euro broker vidi se da ni kod dugoročnih obveznica nema većeg interesa stranaca, a toliko ih je malo da se mogu sjetiti svakog ponaosob.

“Iz ove statistike možemo vidjeti da je stranih investitora jako jako malo. Što se tiče sekundarnog tržišta tu se jedino pojavio jedan američki fond koji pretežno kupuje obveznice RS ratne štete i devizne štednje. Imali smo i Poštansku štedionicu Srbije koja se prvi put pojavila na tržištu, učestvovala u jednoj emisiji. Koliko je meni poznato više poslije toga nisu učestvovali, mislim da je to politika, jer su Poštanska štedionica u vlasništvu Vlade Srbije”, smatra Boris Majstorović iz Eurobrokera.

Taktika izlaska na međunarodno tržište, osim političkih problema u bh. parlamentu, za Republiku Srpsku nosi i brojne druge rizike. Brokeri kažu da Vlada mora dobro da se pripremi i nađe dobrog agenta.

“Dosta toga bi se moralo dobro izanalizirati i pripremiti da bi jedna takva emisija uspjela. Jer realno, koliko znamo BiH ima jako nizak rejting kod svjetskih rejting agencija tako da ne znam ko bi toliko bio zainteresovan da uzima obveznice Republike Srpske”, istakao je Majstorović.

Dogodine, Srpskoj za otplatu duga treba skoro milijardu maraka, a to neće moći sa tranšom MMF-a od 150 miliona. U jedinoj ozbiljnijoj analizi održivosti duga Republike koju je radila Glavna služba za reviziju navodi se da su domaći izvori prilično iscrpljeni. Zaduživanje Vlade najveća je aktivnost na Banjalučkoj berzi i predstavlja 92 odsto ukupnog prometa.

Mislim da on nece jos dugo ministrovati.

Pretjerivanje ili stvarnost, ali iz Sindikata Kliničkog centra upozoravaju da zaposleni u ovoj ustanovi više ne mogu da rade normalno, jer nemaju najosnovnija sredstva za rad. Traže da Vlada hitno pronađe odgovarajuće rješenje.Situacija je neizdrživa, a Fond očigledno ne može da ispoštuje obaveze prema Kliničkom centru, tvrde u ovom Sindikatu.Iz Fonda zdravstvenog osiguranja nisu odgovorili na tvrdnje Sindikata Kliničkog centra. Na telefonske pozive nije bio dostupan ni direktor Kliničkog centra.