Prvo tebi, meni ne smeta automatizacija, naprotiv.

Enormno skracivanje radnog vremena bi moglo povecati srecu naroda. Nezaposleni bi bili srecniji jer rade, a zaposleni jer vise ne rade od jutra do sutra i tako svaki dan.

Jedna od posljedica bi bilo i manje troskova za drzavu vezano za bolovanja i lijecenja industrijskih bolesti.

Мислим да сте ме сви погрешно схавтили.

Поента је у томе да се појам власништва у својој суштини промијени. Дакле, посједовање неке ствари, идеје, патента, материјалног или нематеријалног добра ти даје право да од тога добијеш 20% профита који од тога зарадимо по основу својих трошкова (ауторска права, власништво над земљом, машином, софтвером, курцем палцем...) плус на једнаке дијелове подијељен дио профита од оних који користе твоје власништво. Власништво само по себи не може бити извор профита.

Ако радимо на земљи и зарадимо 100 000 КМ, теби иде 20 000 на основу трошкова, а 80 000 дијелиш пропорционално са онима који су на било који начин допринијели заради од 100 000.

Исто вриједи и за нематеријалне начине производње, услуге... итд.

Имаш хотел, зарадиш 100 000, 20 000 иде теби по основу пореза и трошкова, остало дијелиш пропорционално са собарицама и конобарима.

Направиш софтвер, од сваког даунлоуда који се наплати ХХ марака, ти имаш 20%, плус пропорционални дио од зараде оних који на твом софтверу раде. (То свакако подразумјева контролу преузимања садржаја, па важи и за музику...)