Investicija u TE Ugljevik vrijedna 800 miliona evra

UGLJEVIK - Izgradnja druge faze Termoelektrane /TE/ "Ugljevik", bloka tri, biće nastavljena na proljeće - snaga dva bloka u TE 3 "Ugljevik" biće po 300 megavata, a ukupna investicija radova na TE i rudniku iznosi oko 800 miliona evra.

Direktor kompanije "Komsar enerdži Republike Srpske“ Siniša Majstorović ističe za Srnu da su do sada završeni pripremni radovi.

Oni su na platou gdje je predviđena izgradnja TE 3 obuhvatili izgradnju dva puta, most preko rijeke Janje, prostor za deponiju uglja... Napravljen je kampus za smještaj radnika, istražen je ugalj, a u oktobru se očekuje dobijanje ekološke dozvole za novi elektroenergetski gigant.

"Komsar enerdži“ prijavio se i na javni poziv za dodjelu koncesije za izgradnju TE, blok 3, koji je već zatvoren.

"U prvoj fazi bilo je angažovano nekoliko stotina radnika iz Srpske, kao i nekoliko domaćih kompanija, a istraživanje uglja trajalo je godinu i po. U drugoj fazi izgradnje, koja počinje na proljeće, biće uključen neuporedivo veći broj ljudi“, najavljuje Majstorović.

On smatra da će tokom izgradnje oba bloka TE "Ugljevik 3" biti angažovano nekoliko hiljada radnika, a po puštanju u rad TE krajem 2016. godine biće otvoreno oko 800 novih radnih mjesta.

Majstorović ističe da je ugovor po principu "ključ u ruke“ za izgradnju dva bloka jačine po 300 megavata potpisan sa kineskom kompanijom "Čajna pauer indžiniring kosalting grup korporejšn" /China Powe Engineering Consulting Group Corporation/.

Angažovana je i američka kompanija "Blek end Vičt“, kao jedna od najvećih svjetskih kompanija za kompletan nadzor nad svim procesima izgradnje TE 3 u Ugljeviku.

Majstorović navodi da je kineska kompanija već isporučila projektnu dokumentaciju, koja bi do kraja marta trebalo da bude nostrifikovana i revidirana.

“Ova termoelektrana biće izgrađena prema najvišim svjetskim standardima i na njoj u Republici Srpskoj rade dvije najveće svjetske kuće – kineska i američka“, napominje Majstorović.

"Komsar enerdži“ radi i na izgradnji HE "Mrsovo", jačine 37,3 megavata, a procijenjena vrijednost investicije iznosi oko 100 miliona evra. Na ovom projektu već su ispunjeni lokacijski uslovi i potpisan ugovor o gradnji, završena su geomehanička ispitivanja, kao i projekat koji čeka nostrifikaciju.

Majstorović navodi da "Komsar enerdži“ analizira ukupan energetski sektor u Republici Srpskoj i nada se da tu nije kraj njegovih ulaganja u Srpsku.

On napominje da kompanija ima dobru saradnju sa Vladom Srpske, kao i lokalnim zajednicama - Ugljevik i Rudo.

Prema njegovim riječima, energetski sektor je šansa za integrativne procese u cijeloj regiji, odnosno za stvaranje regionalne saradnje u ekonomiji.

"Pored toga što može biti zamajac za sve druge privredne aktivnosti, pored tih benefita kroz ekonomske multiplikatore koje donose ovi projekti, energetika može biti regionalna poveznica, impuls međudržavnoj saradnji u pokretanju privrede na Balkanu. Najbolji primjer je novi projekt 'Srednja Drina' koji se prvobitno trebao realizirati između Srbije, bh. entiteta Republika Srpska (RS) i Italije. Posljednji dogovor lidera SDP-a i SNSD-a Zlatka Lagumdžije i Milorada Dodika po prvi puta daje šansu za tu međudržavnu saradnju. Meni je drago da smo mi pozvani da zajedno sa RS i Srbijom učestvujemo u projektu sa nekim ko će nam donijeti finansijsku konstrukciju, donijeti kapital, instalirati to, tri puta skuplje od nas to plaćati i poslije 15 godina ostaviti nam sve u trajno vlasništvo", rekao je Grabovica.

Objašnjava da je Italija zbog nemogućnosti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora uslovno prisiljena u ovom regionu tražiti uslove gdje će izgraditi energetske kapacitete, a sve kako bi ispunila EU kvote za obnovljive izbore energije.

''Mi dio struje proizvodimo za Evropu, mi 20 posto naših kapaciteta već izvozimo i izvozit ćemo'', ističe on.

Додик нуди струју за КАП

ПОДГОРИЦА – Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик понудио је да тај босанско-херцеговачки ентитет снабдева електричном енергијом Комбинат Алуминијума Подгорица (КАП).

Како преносе данашњи подгорички медији, Додик је предложио да РС снабдева КАП струјом по цени од 36 евра за мегават-сат, уз потписивање уговора на пет година.

КАП тренутно струју плаћа 42 евра по мегават-сату.

Додик је, како се наводи, о тој понуди разговарао са представницима Владе Црне Горе и могућим инвеститором у КАП-у, немачком компанијом ХГЛ.

Тренутна цена алуминијума на берзи је 1.820 долара за тону, али се очекује да наредне године она премаши 2.000 долара. Када би КАП производио више од 100.000 тона, производња са понуђеном ценом струје била би веома исплатива.

Привредни суд Црне Горе прогласио је 9. октобра банкрот КАП-а, чиме је настављена агонија те некада највеће црногорске фабрике.

„Банкрот, односно спровођење класичног стечаја, значи да ће се имовина КАП-а продавати у целини или ће се обавити продаја фабрике као правног лица. То је нови институт у закону који омогућава да се дужник прода као правно лице. У том случају, стечајни поступак се обуставља”, казао је раније председник Привредног суда Драган Ракочевић.

Укупна потраживања поверилаца КАП-а, према речима Ракочевића, износе готово 460 милиона евра, од чега је неспорно 360 милиона.

Dugo su, kažu u odnosu na Trebinje, bili u neravnopravnom položaju. O svim bitnim energetskim projektima za Bileću i Nevesinje razgovaralo se stotinak kilometara dalje, jer Hidroelektrane na Trebišnjici u ovim opštinama nisu imale ni prostorije ni kadrove.

Danas su učinili prvi korak i otvorili kancelarije u kojima će se već iduće nedjelje sastati rukovodstva Hidroelektrane Dabra i Elektroprivrede kako bi razmotrali planirani tempo radova na Gornjim Horizontima u ovoj godini.

Nevesinjci prezadovoljni. U izgradnju Gornjih horizonata polažu najviše nade, a vesele se i po nekom novom radnom mjestu.

I Bilećani su danas optimistični. Za početak su kažu dobili kancelarije HET – a, a neće odustati ni od sjedišta Hidroelektrane Dabar.

Mi što smo tražili to ćemo i dobiti. Ovo je početak rada na kvoti višeoj od 400 metara. Evo vidite rade se već pristupni putevi na izgradnji odvodnog tunela, kaže načelnik opštine Miljan Aleksić.

Sa izgradnjom najvećeg energetskog projekta u Republici Srpskoj poprilično se kasni. HE Dabar je na mreži trebalo da bude do 2017 godine, ali Hercegovci kažu, samo neka glavni radovi počnu, i uposle lokalnu operativu, pa kad god bude završena.

Струја у Српској поскупљује 12 одсто
Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске донијела је на данашњој сједници одлуку да ће покренути тарифни поступак за промјену цијене електричне енергије.


Јелене Пртило, потпарол Регулаторне комисије РС каже да је примљено 18 захтјева од 10 зависних предузећа из састава Електропривреде РС, а јавне расправе трајаће од 2. до 14. априла, с обзиром на процедуру не би требало да буде промјене цијене електричне енергије до краја маја.
"Сва предузећа су доставила различите захјеве за повећања, а Регулаторна комисија ће донијети коначну одлуку о постотку повећања. Прелиминарна анализа достављених захтјева за јавно снабдјевање показује да просјечно повећање за купце који имају могућност да се снабдијевају код јавног снабдјевача, а то су мали купци и из категорије домаћинства износи 10,65 одсто, односно за домаћинства 9,1 посто при чему није узето у обзир укидање унакрсних субвенција између категорија потрошње домаћинства и друге и треће тарифне групе остале потрошње - навела је Пртило.
Када је ријеч о осталим купцима, за које тарифне ставове не утврђује Регулаторна комисија, предложено повећање је 19 одсто. Колико ће струја поскупјети, биће познато након завршених јавних расправа, које су заказане за прву половину априла.
"Дакле, прелиминарна анализа показује да би за све купце просјечно повећање, износило отприлике дванаест одсто", каже Јелена Пртило, портпаролка Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске.