Citiraj:
BANJALUKA - Hleb je poskupeo za 20 pfeniga, cena mleka je za mesec dana povećana u dva navrata, gorivo košta skoro dve marke... Pitanje je i da li će vrh talasa poskupljenja biti usvajanje zahteva distributivnih preduzeća Elektroprivrede RS da i struja poskupi do 42,5 odsto, jer skuplja struja povlači nova poskupljenja.
S druge strane, prosečna plata u RS u septembru iznosila je 598 KM, dok sindikalna računica pokazuje da je prosečna cena korpe za četvoročlanu porodicu 1.008 KM. Proizvođači i prerađivači osnovnih životnih namirnica podsećaju da su razlozi za skok cena na tržištu uglavnom letnja suša i divljanje cena nafte na svetskom tržištu. Osim što je uvezen kukuruz iz Srbije, vlasti RS nisu reagovale i izjasnile se da li su cene na tržištu realne.
Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić tvrdi da su poskupljenja na našem tržištu - pre svega životnih namirnica, nekontrolisana, a da je vlast nepripremljena da svrsishodno reaguje.
„Ne postoje socijalni fondovi koji bi ublažili ova poskupljenja. Podsećam da u RS, po podacima Svetske banke, 25 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva. To znači da su građani RS, čija godišnja primanja ne premašuju 2.198 KM - siromašni. Takođe, 25 odsto ljudi je na samoj ivici siromaštva“, upozorava Mišićeva. Ona ističe da „proizvođači ili prerađivači često povećavaju cene koliko hoće i bez pravih razloga“.
„Još je gore to što te cene niko ne kontroliše. Ne postoji nijedna institucija koja bi se analitički bavila tim problemom i procenila da li su cene opravdane ili su posledica spekulacija na tržištu“, kaže Mišićeva.
Ona upozorava da sindikalci nikako ne mogu da prihvate najavljeno poskupljenje struje i da će se boriti do kraja da građani ne plaćaju nečije gubitke u proizvodnji.
„Dokle će obični ljudi da plaćaju nečiji lopovluk i mahinacije u EPRS? Uvek gubitke kompenzuju na nama. Struja možda može da poskupi minimalno, ali 40 odsto je nemoguće i nerealno“, tvrdi Mišićeva.
Izvršni direktor Udruženja građana „Plava sfera“ Ljubo Janjić apelje da vlasti hitno obezbede socijalne programe i da predvide ograničenje trgovačkih marži na sve osnovne životne namirnice.
Takođe, država mora da smanji stopu PDV na stočnu hranu i repromaterijal.
„To su samo neke osnovne stvari koje vlasti moraju da urade ako želi da brinu o svojim građanima i njihovom životnom standardu. Cene hrane, goriva i najavljena poskupljenja su psihološki šok za potrošače, a vlasti ćute“, kaže Janjić.
Tomaš: Moguća kontrola kroz trgovačke marže
Profesor na Ekonomskom fakultetu Banjaluka Rajko Tomaš kaže da država može da kontroliše cene na tržištu kroz trgovačke marže.
„Činjenica je da je moralo doći do poskupljenja zbog globalnih dešavanja na naftnom tržištu i opadanja vrednosti dolara. Ali, vlasti moraju da reaguju na skok cena jer sigurno ima i spekulacija na tržištu“, poručuje on. Kao primer spekulacija u cenama, kaže on, može da bude zahtev za povećanje cena struje. „Ako EPRS tvrdi da ima velike gubitke i najnižu cenu struje, onda se postavlja pitanje šta je njihova uprava uradila da smanji te gubitike, osim što traži velika poskupljenja“, navodi Tomaš. On sugeriše da bi vlasti BiH trebalo konačno da naprave strategiju makroekonomske politike.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
