Када је област медицине у питању, има једна изрека "свако има два доктора, један је ваш породични, други сте ви сами".
Тако вам је и у животу, колико ће вам добро бити. Ту је амбијент који креирају политичке и друге елите, и ту сте и ви сами, колико ћете уредити да вам добро буде. Може вас невоља или мука натјерати да промијените средину (ја сам је вала баш мијењао), да у новој средини поново све почињете, али опет сте ви ти који како свој живот уредите, тако ће вам и бити.
Наравно има ствари које ће вас спутавати, посао који захтијева посвећеност, некад вам и ограничава слободу (а слобода је важна), и комшилук не можете бирати (али можете себи добро чинити, са добрим комшијом његовати добре односе, са проблематичнијим и конфликтним бити на дистанци), но можете пуно урадити, одабрати ваљаније, продуховљеније људе са којима ћете се дружити, имати боље односе, бити у комуникацији уљудни, сусретљиви, трпељиви, пажљиви да не повриједите саговорника и временом ће вам се вратити.
Постоје недовршени и неостварени људи (и жене) који гдје год да оду, није им добро. Ту чак и није важно колико је то богата средина, и колико људи имају већу или мању куповну моћ, њима вазда лоше, и увијек ће јадиковати како је све око њих лоше, како их окружују поквареност, злоба, примитивизам (а такви који указују на примитивизам других реченицу често почињу са "пичка му материна"), простаклук, бахатост. Недовршени људи (и жене) равнају читав свијет према себи, па ће тако погани људи хируршки прецизно примијетити рђаве појаве и поганлук код других, и тај им поганлук код других дође као алиби за властити поганлук.
Мајстори су у тражењу изговора којим би оправдали своје често промашене животе. Увијек ће то оправдати неким процесима, појавама, злоћама који су креирали лош амбијент, како их "гуши тај проклети национализам“, затуцаност, воле се спрдати са оним што је другима свето (рецимо религијским осјећајима) и наравно никад неће примијетити да има и до њих.
|