Портал «Десни свет» објавио обраћање ухапшеног Иље Горјачева
31.05.2013. - Обраћање колегама новинарима у Србији
Сада се обраћам колегама новинарима у Србији да се суздрже од етикета и да се усредсреде
на чињенице, и да ми помогну да истина изађе на видело и да се сачува моје часно име.
Ја сам већ једном оповргао лажна сведочења поједниних српских медија о мени, када је
2012. године у ''Блицу'' изашао лажљиви чланак. Ево тог мог одговора . Још једном ћу
испричати о себи и својој повезаности са Србијом.1999. године под утисцима за време НАТО
бомбардовања на СРЈ ја сам уписао факултет за историју, где сам као своју специјалност
изабрао српску историју ХХ века. 2002. године за мој рад под називом ''Српска православна
црква за време 2. светског рата у НДХ'' сам добио Патријаршијску диплому, коју ми је уручио
патријарх Алексиј II у Тројице-Сергејевом манастиру. На основу тог рада сам под
руководством Јелене Гускове дипломирао 2004. године. 2006. године сам постао помоћник
посланика руске Државне думеза спољну политику Николаја Курјановича. Те исте године сам
организовао његову званичну посету Србији и Републици Српској.
Заједно са Курјановичем сам се 2006. и 2007. године сретао са владиком бањалучким
Јефремом и црноорско-приморским Амфилохијем. Од обојице смо добили благослов за рад
на учвршћивању руско-српских веза. 2007. године сам учествовао у раду Конгреса руских
заједница Димитрија Рогозина.
Исте године сам у саставу званичне руске делегације узео учешће на конференцији «Стоп
хашкој тиранији» где сам учесницима представио свој реферат о геноциду над Србинма у
НДХ, а у знак захвалности сам награђен од стране Томислава Николића и Александра
Вучића. У 2008. и 2009. години сам узео учешће у научним конференцијама «Историјски
пројекат Сребреница» у Бањалуци и у Академији Наука у Москви. У Бањалуци је наша
делегација била званично примљена од стране Милорада Додика и политичког и научног
врха Републике Српске.
Од 2006. године сам као новинар и историчар-балканиста пет пута посећивао Космет (http://
modus-agendi.org/articles/1768 ). 2009. године сам са депутатом Јединствене Русије,
Максимом Мишченком, учествовао на митингу посвећеном десетогодишњици бомбардовања
Југославије, Од 2007. до 2011. сам био помоћник депутата Јединствене Русије и атамана
козачке Велике Војске Дона, Виктора Водолацког. 2011, године сам урадио интервју са
министром иностраних послова Србије Вуком Јеремићем. 2011-2012. сам био дописник руског
листа ''Руски куријер'', а од 2013 дописник портала – Modus-Agendi''. 2013. године сам
акредитован од стране Министарства културе Републике Србије као новинар на територији
Републике Србије.
А сада о ономе што је изашло у српским медијима. Не кријем, да су ме ове тешке оптужбе
запањиле. Такође, то је учврстило моју решеност да докажем своју невиност. На чему се
базирају те оптужбе? Овде се види одсуство чињеница, оптужбе су само празне речи и
базирају се на изјавама Никите Тихонова, које су изнуђене од њега док он седи у затворској
колонији ''Харп'', која је предвиђена за оне који издржавају доживотну казну затвора. А сам
процес, у којем је Тихонов 2011. године осуђен, био је ''прљав'' и било је доста притисака ФСБ
на затворенике, са хапшењима сведока, итд.
На пролеће 2010. године ја сам био ухапшен од стране припадника «либералног-прозападног»
дела ФСБ (2. служба апарата ФСБ РФ) у центру града уз писуство десетине сведока. Под
притиском је од мене изнуђена изјава о кривици Никите Тихонова, са којим се познајем још
од студентских дана 2002. године, и са којим сам неко време заједно радио у истој редакцији
(зима-пролеће 2006. године, лист «Re:акция»). Испитивање су спроводили припадници
«либерално-прозападног» дела ФСБ без присуства адвоката, било је извршено касно у ноћ, а
све то противречи Кривично-процесном законику РФ и са правне тачке гледишта ти моји
искази су индиректни и правно ништавни. Знајући, да ми у току судског процеса диктираног
од стране ФСБ неће дозволити да порекнем лажни исказ, ја сам са својим адвокатом спремио
свој оверени исказ у којем се ограђујем од диктираног исказа. У децембру 2010. године сам
напустио територију Русије и на пролеће 2011. године сам послао оверен исказ у суд, да се
одричем од претходног диктираног исказа, а то је истовремено објављено у листу The New
Times. Зашто им је био потребан мој исказ, иако он није био директан? Паралелно са
новинарством, ја сам се занимао друштвено-политичким радом у организацији ''Руски Образ'',
која је имала искључиво легални карактер. Овде треба појаснити, да Заштита уставног
поретка РФ путем ФСБ посматра политичке оганизације у Русији као објекат за врбовање.
Они који не желе да постану такав објекат, подлежу разним врстама репресије до потпуног
уништења. Врбовали су и мене, али безуспешно. Нисам имао никакву жељу да постанем
марионета. Зато што сам оповргао исказ диктиран од стране ФСБ у вези са делом Тихонова,
ФСБ-у је успело да ме медијски униште 2011. године, да униште моју репутацију и да у медије
баце отворене лажи.
На тај начин, данашње оптужнице су освета за одбијање врбовања и одбијање сведочења у
њиховом детаљно изрежираном процесу Тихонова, а такође и неутрализација нашег успешног
друштвено-политичког рада у оквиру ''Десне Конзервативне Алијансе'', коју смо ми створили у
фебруару 2012. године. Пред пролеће 2013. године 2. служба ФСБ се усредсредила на
уништавање политичких организација свих праваца, које они не могу да контролишу. И још
један важан моменат: Зашто сам им ја потребан? У оквиру нашег друштвено-политичког рада
ми смо сарађивали са многим активним федералним политичарима и чиновницима. Политика
криминализације нашег рада је ударац на те политичаре. Тако сам ја био задржан 8. маја на
дан када је оставку дао вице-премијер владе РФ Владислав Сурков. Знајући истражне методе
ФСБ по обрасцу из 1937. године, лако је претпоставити какве могућности за дискредитацију
политичара које они не контролишу може имати 2. служба ФСБ (наследници 5. управе КГБ
СССР, које се бавило дисидентима и у многоме је криво за распад Совјетског Савеза).
Јасније, са цитатима и чињеницама, ја описујем тај систем у својој књизи, која се спрема за
објављивање у Швајцарској. Посебно вреди зауставити се на оптужбама у вези са тррговином
оружијем. У «либерално-прозападном» делу ФСБ Србију сматрају за некакву Евро-Чеченију
пуну оружија и фактор нестабилности у Европи. Присни односи са Србијом су у њиховим
очима довољан доказ за оптужбу. Никада никакво оружије ја нисам продавао, нити сам га
од кога куповао и оно није никада нађено код мене. Нема чињеница, које би могле да докажу
сличне српске структуре. Гледајући на то, може се донети закључак о неистинитости свих
ових страшних оптужби.
Сада се обраћам колегама новинарима да се суздрже од етикета и да се усредсреде на
чињенице, и да ми помогну да истина изађе на видело и да се сачува моје часно име. Ја
верујем у српско правосуђе и зато преко медија од српских власти тражим објективност. Ја
никако не избегавам да све ово размотрим на суду, такође не верујем правосуђу у Русији због
превеликог утицаја ФСБ на судство. Ја уопште не верујем што ћу преживети до суђења у
Москви. Зато ја молим српске власти да ми обезбеде могућност и право на политички азил у
трећој, које је гарантовано међународним конвенцијама, и овдатле сам ја спреман да
учествујем у разрешавању овог дела. За мене, као човека који не види себе изван политике,
чишћење моје тренутне репутације је најважнији задатак.
Иља Горјачев
24. мај 2013. год.
Извор:
http://www.right-world.net/news/3390 
