Za "naš" Otpor bi se moglo raspravljati koliko je uzaludan ili ne, ali je činjenica da im se isplatilo...
Citiraj:
Отпор добио острво на Малдивима
Српски идеолози ненасилног отпора управљаће острвцетом са 14 кућа и 37 становника у светском туристичком рају
Уместо ордена за заслуге или некаквог сличног одликовања, због консултантских револуционарних услуга које су пружали садашњем председнику Малдива Мохамеду Нашиду, још из доба када је био прогањан и затваран као лидер опозиције, оснивачи „Отпора” су добили, ни више ни мање, него – рајско острво.
Прекривено џунглом и опкољено тиркизним Индијским океаном, острвце Тинаду, са 14 кућа, 37 становника, две уличице, кућицом за изнајмљивање, колектором за кишницу и агрегатом, постаће поморска база за српске идеологе ненасилног отпора.
Момци са симболом стиснуте песнице, били су вероватно кључни састојак који је недостајао експлозивном коктелу да се разнесе Слобин поредак, али се отпораши ту нису зауставили, већ су, извозећи превратнички ноу-хау за обарање режима, покупили неколико озбиљних скалпова у Грузији, Украјини, Либану и Египту, под фирмом Центра за примењену ненасилну акцију и стратегију (Канвас). Али, у сенци ових спектакуларних револуција, незаслужено је остала њихова прекоморска мисија у светском туристичком рају, Малдивима.
„Прича почиње 2006. године. Седео сам на некој ужасно досадној конференцији невладиних организација у Нанту када су ми пришли девојка и младић. Кажу, ми тебе знамо из филма, ти си велики херој у нашој земљи. Они су, заправо, гледали филм о српској револуцији”, каже Срђа Поповић, извршни директор Канваса, основаног 2004. године. Заједно са садашњим председником те невладине организације, Слободаном Ђиновићем, Срђа је основао Отпор 1998. године. За антиглобалисте, они су испостава америчке администрације, за прогоњене опозиционе групе у аутократским режимима широм света, они имају статус рок звезда демократских револуција.
Са ореолом оних других, у земљу са 1.200 острва и 300.000 људи је, као претходница, отишао је Слободан. У главном граду Мале, са 70.000 становника који живе приклештени на четири квадратна километра, па га називају „Менхетн у боци”, чекала га је екипа младих активиста, одлучних да крену у кампању против дугогодишњег аутократе Абдула Гајума. Провевши више од 30 година на власти као неприкосновени управник гламурозне и егзотичне оазе за одмор холивудских звезда и богаташа који масовно окупирају луксузне хотеле разбацане по бајковитом архипелагу, Гајум је, уместо државе благостања, створио творевину сиромашних.
„Више од 40 одсто људи је живело испод границе сиромаштва, људи су масовно хапшени, али цео свет је окретао главу од Гајумове тврде диктатуре”, прича Слободан.
Одмах по доласку, кренуо је у агитацију.Два дана је јавно спроводио тренинге, држао трибуне, објашњавао како се организују ненасилни покрети, али тадашњи владар Малдива очигледно није био калибар једног Лукашенка или Ахмадинеџада, који, на помен отпораша, на својим граничним прелазима подижу борбену готовост.
Наиме, млади побуњеници су Слободана прокријумчарили поред полиције, одвевши га у посету лидеру опозиције, који је боравио у кућном притвору!
„Био је то Мохамед Нашид! Рекао ми је: „Поручи Срђи – кад победимо, даћемо вам острво. Да направите тренинг центар. Биће то острво демократија”.
Малдивци и „отпораши” у мајицама са српским натписима
И Нашид је знао београдске отпораше са филма. Следеће, 2007. године, 12 месеци уочи заказаних председничких избора, Срђа Поповић стиже на Шри Ланку, која је за опозицију Малдива представљала исто што и Будимпешта за ДОС и Отпор, у време Милошевића.
„Малдивци су невероватни, као ми, Срби. Кул нација. Као да је неко створио српско острво у Индијском океану. Комплетна организација њихових покрета обављала се под сламнатим крововима. Осећао сам се као у Дискаверију. Али они су сјајно организовали омладинске покрете по острвима. Имали су три-четири рок бенда који су чамцима ишли са острва на острво. Пошто су знали да ће неки комшија обавезно позвати полицију и да њој треба сат времена да дође и искључи струју, они су испланирали да сваки протест или концерт траје најдуже – 45 минута. Таман толико да се исликају, поставе слике на Ју тјуб, па да ставе бенд у чамац и иду даље, на следеће острво”, открива Срђа ненасилне форе Малдиваца, којима је такође препоручена и српска тактичка вежба из 1996. године – када је опозиција организовала истовремено демонстрације у 30 градова, па режим није могао да развуче полицију на 30 страна.
План је успео и на Малдивима. Нашид је добио председничке изборе, уз помоћ демократске револуционарне омладине, одевене у летње мајице са натписима „Егзит” или „Гуча”. Годину дана касније, 2009. године, позвао је Београђане на Малдиве. Рекао им је: „Обећао сам острво и добићете га!”.
После два сата пловидбе бродићем од престонице Мале, Срђу и Слободана је на острву дугачком 680 и широком 270 метара, дочекао шеф села, муслимански свештеник.
„По уставу Малдива, острво не може бити у нашем власништву, али на Малдивима концесија за острва траје 35 година. Тамо ћемо направити летње школе заједно са локалним НВО. Доводићемо професоре из Србије, пошто Канвас са ФПН у Београду има програм који се зове „Политичка аналитика и менаџмент”,а имамо сарадњу и са неколико америчких универзитета, попут Колорада и Колумбије у Њујорку”, најављује Срђа.
Организујући летње кампове за обуку и политичке школе у првој муслиманској земљи на свету која је извела ненасилну револуцију, Београђани су обезбедили још нешто: Србија можда нема море, али ће, бар 35 година, имати излаз на – Индијски океан.
--------------------------------------------------------------------------
Како су Малдиви признали Косово
Иако је председник Малдива Мохамед Нашид бескрајно захвалан Канвасу и Србима на помоћи, министарство спољних послова те земље је признало Косово, што је у великом стилу најављивао најбогатији Албанац Беџет Пацоли. Срђа Поповић је управо у то време боравио на Малдивима, али само због – острва.
– Председник Нашид је најавио истрагу, а тај министар је доживео крах на изборима. Косовска штампа је преносила да сам на Малдивима био да лобирам против признавања – каже Поповић.
---------------------------------------------------------------------------
Нисмо толико моћни
Коментаришући критике на рачун некадашњег Отпора и Канваса, нарочито тезе о „извозу револуција”, Срђа Поповић каже:
– Прво правило у ненасилној борби јестеда не примаш савет од странаца.Мени страшно ласка што неко мисли да смо толико моћни да после 10 дана са 15 Египћана, изведемо револуцију у Египту. Али то није тако. Били бисмоми извозници револуције, када бисмомогли негде да одведемо једно два милиона Срба, да праве демонстрације – каже Поповић.
_________________
Rad je od čovjeka napravio roba, neradu smo odani sve do groba.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
