Након тешке болести преминула прекјуче у Београду.
Виолинисткиња, пјесникиња, стриптизета. Лујка и умјетник.
Нелина аутобиографија
рођена сам 15. децембра у знаку стрелца са подзнаком на граници бика и близанаца.
први значајан датум у мом животу је 09.06.1969. када се родио мој брат сингер, мени најдража личност у породици, иначе омиљен и шире.
већ у основној школи сам показивала знакове ексцентричности, али да ће то достићи ове размере, нико није могао да НАСЛУТИ.
негде у другом разреду
била сам први пут у опери.
то је било нешто најлепше што сам до тада
видела у животу.
месецима сам о томе размишљала.
још увек чувам аутограм милке стојановић
са те представе.
моја средња школа је била оличење разврата.
било је то време секса.
гледали смо емануелу, причу о девојци о, хопа цупа у кревету, и све то испробавали у школском wц-у за
време одмора, па и после часова.
једном су нас грешком закључали, па смо морали да изађемо кроз прозор wц-а, на кишу.
у одељењу су била само два дечака.
они су били свачији.
није било љубоморе, ни посесивности.
да студирам виолину нисам хтела.
свирала сам је већ десет година.
по инерцији сам отишла на пријемни.
и пази молим те - приме ме.
нисам се покајала.
имала сам феноменалног професора, била сам сумануто заљубљена у њега
и вежбала сам до изнемоглости.
обожавала сам тог човека, платонски, заиста
платонски.
то је трајало све док се није појавио тип који ме је убио од курца.
тада је све пропало.
престала сам да вежбам.
и пала неколико испита.
на сву срећу,
моја кева сазна за конкус у опери.
ОПЕРА - моја љубав од детињства
само сам то желела.
од осамдесет шесте радим у опери
и нецу никада престати.
не бих свирала виолину,
да је не свирам у опери.
радила бих нешто друго,
али би то опет било у опери.
моје друштво је увек било веома инспиративно.
свакодневно смо излазили и правили журке.
неке од њих су се претварале у праве позоришне представе.
ја сам увек изводила нешто секси.
први јавни стриптиз сам извела у простору,
садашњем xл-у, пред петсто људи.
било је фантастично, био је то добар знак.
од тада сам наступала по разним клубовима,
а неки од њих се и не би могли тако назвати.
имала сам доста фрајера.
од неких сам примала поклоне у кешу.
негде у јуну деведесет шесте,
усвојила сам мачку пишкоту.
она је прелепа и има диван карактер.
надам се да ме воли.
уосталом нема избора.
16.07.1996. први пут сам се креснула
са гиованнијем.
доживела сам катарзу.
од тада се мој став према сексу
потпуно променио.
поезију, ако се ово може тако назвати,
пишем од малена.
прву песму сам написала када сам имала
пет година.
објављена је у тик-таку.
овако је ишла:
мали лењирчићи, црвени-плави
мали лењирчићи, криви и прави
цртају, цртају по блоку моме
цртају, цртају док се не сломе.
као што сте имати прилике да се уверите,
мој стил се није много променио.
добила сам награде у основној школи
за песме о мами и наш град.
те теме су ми и данас инспиративне али ништа,
баш ништа ме не инспирише тако као
ДОБАР СЕКС
живим и радим у београду.
и немам намеру да мрднем одатле.
