Бивши хрватски предсједник Стјепан Месић, који се почетком деведесетих прославио проусташким изјавама, крштен је у српској православној цркви, откриле су франкфуртске "Вијести".
Наиме, уочи Другог свјетског рата, Месићева помајка Милева крстила је тада петогодишњег Стјепана у православној цркви светог Николе, у славонском месту Ораховица, пише лист "Ало".
Када је иза себе имао само 17 мјесеци живота, Стјепан Месић остао је без мајке. Нешто касније, Јосип Месић се поново оженио. Његова друга супруга била је Српкиња из истог мјеста, звала се Милева Јовић, а колико је била предана у одгоју малог Стјепана и двоје ђеце рођене у новом браку (Славко и Јелица), говори податак да је Стјепан касније о Милеви неколико пута јавно говорио као о мајци, са великим поштовањем и нескривеном љубављу.
Све то не би било ништа чудно да се Месић није почетком деведесетих прославио, како је сам недавно рекао, проусташким изјавама. Како је тада у моди било бити 101 посто Хрват, Месић је потпуно "заборавио" да његова помајка припада "неподобном" народу. Међутим, још увијек има живих Славонаца који се сјећају да је Милева Јовић, касније Месић, крстила Стјепана у православној цркви, тачније у цркви светог Николе у манастиру Ораховица. Тај манастир из 16. вијека, смјештен подно планине Папук, окружен са једне стране шумом, са друге ливадама, и данас представља духовно уточиште ријетких преосталих Срба.
Претпоставља се да је у вријеме крштења у манастиру Ораховица мали Стјепан имао пет година. Као и свуда, тако је и у поменутој цркви забиљежен чин крштења, о томе увијек остане писани траг, али у овом случају ствари стоје мало другачије. Током оружаних сукоба почетком деведесетих, "непознате особе" провалиле су у манастир Ораховица и од тамо однијеле књигу крштених. Ону из тридесетих година прошлог вијека.
Саво Штрбац, директор документационог центра "Веритас", каже за "Ало" да га не чуди понашање доскорашњег хрватског предсједника.
"Хисторија нас учи да је интензитет мржње све већи што је нека средина више мјешовита, па је Месић, пошто долази из такве средине и пошто му је жена Српкиња, морао да се покаже већим католиком од папе", сматра Штрбац. Он каже да су и у Другом свјетском и посљедњем српско-хрватском рату највећу мржњу са обје стране ширили управо они који су двоструким или чак четрвороструким везама били везани за супротстављену нацију.
"Управо зато што су имали "неподобну крв", зато су и ударали на своје најближе - оца, мајку, брата да би се доказали пред "својима". Ни Месић није изузетак од тог правила", закључује Штрбац.
У вријеме док је био Југословен, Месић се оженио Милком Дудунић, из села Слабиња, код Костајнице. Када је поглавник Туђман изјавио да његова жена Анкица "срећом, није ни Жидовка ни Српкиња", Месић се досјетио да је његова супруга Украјинка! Саво Штрбац каже да је током деведесетих боравио у Слабињу и да се "цијела Крајина смијала изјави да је Милка Украјинка".
"Не само у том селу него у цијелој Крајини није било Украјинаца! Иначе, Месића се сјећају од прије рата, био је вицкаст човјек и волио је да попије, а често су га припитог возили зидарским колицима кроз село", каже Штрбац.
Иначе, сви Дудунићи су Срби, а већи дио те породице скончао је у логору Јасеновац. Из Слабиња је у Јасеновац у смрт отишло троје Дудунића - Милош (7), Петар (6) и Нада, стара само три године, пише "Ало".
Извор:
http://www.24sata.info/vijesti/regija/2 ... lavac.html
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
).
