БAЊA ЛУКA - У улици Царице Милице у Бањој Луци и дјеца су јуче ућутала. Мук, повремено прекидан јецајима, владао је и на другом крају града, у улици Фрање Супила.
Породице Марић и Рисовић биле су у сузама: погинули су њихови Јелена и Саша, обоје двадесетчетворогодишњаци. Угасила су се два млада живота и једна велика љубав.
Јелена и Саша погинули су у суботу увече, пола сата прије поноћи. Мјесто несреће: Приједорска петља, на улазу у Бању Луку. Узрок - за сада непознат.
Зна се једино да је Саша био за воланом "вента" (676-Ј-511), да је аутомобил најприје налетио на "острво" на средини друма, а затим се одбио и ударио у стуб јавне расвјете. Од силине удара, аутомобил је малтене преполовљен.
Због чега је аутомобил кренуо улијево, питање је на које нема тачног одговора. Да ли је Саша изгубио контролу због велике брзине и претицања или се десило нешто треће? Тек, смрт је била бржа. Претекла је живот.
Незванично, претпоставља се да је на "венту" нешто отказало. Зна се само да се аутомобил кретао великом брзином. Осим тога, у стуб јавне расвјете ударио је најмекшим дијелом - оним гдје је сједиште сувозача, на коме је била Јелена.
Саша и Јелена враћали су се из Лакташа, гдје су провели вече са дугогодишњим пријатељима.
Саша је, кажу његови познаници, био добар возач и сигуран у себе. Никада није пио, па ни те вечери, тврде пријатељи с којима је био у Лакташима.
Очевици несреће успјели су да Сашу извуку из слупаног аутомобила. Нажалост, он је већ био мртав. До Јелене нису могли доћи јер се њено сједиште на мјесту сувозача "залијепило" за електрични стуб, због чега су позвани ватрогасци.
Кола Хитне помоћи брзо пристигла, али љекари су могли само да констатују смрт двоје младих људи.
Породице Марић и Рисовић завијене су у црно. Из њихових живота отишли су њихови миљеници.
У улици Царице Милице у бањолучком насељу Обилићево, испред и у згради број 58, јуче је владао тајац. Чак су и дјеца ућутала. У стану Марића, Јеленини родитељи Стеван и Микана, сестра Жељка, бака, родбина, пријатељи, комшије... Сузе, јецаји и уздаси за њиховом Лелом, како су је звали одмила. Понеко прозбори и понеку ријеч.
- Послала ми је поруку у 22,10. Јавила је да да ће задражати са Сашом, да не бринемо. Нисам имала на рачуну да јој одговорим - плаче сестра Жељка.
Рођена и одрасла у Бањој Луци, Јелена је била козметичар. Радила је у парфимерији "Серђо".
- Увијек је била весела, разговорљива, јурила је да све стигне. Мој син Марко био јој је центар свијета - прича Жељка. - Саша је био први момак у којег се искрено заљубила. Били су годину заједно. Планирали су да се ускоро вјенчају. Судбина им није дала.
Мајка Микана и отац Стеван од муке не могу да говоре. Обоје пензионери. Оцу је на уму само да своју мезимицу спреми на вјечни починак онако како је заслужила.
- И он има слабо срце. Како ће ово издржати, Бог зна - прича комшиница Марића. - Лела је знала цијелу зграду дићи на ноге када се насмије. Свима нам је била драга.
И испред куће Рисовића у улици Фрање Супила мук и сузе. Родитељи Чедо и Милкица, сестра Наташа још шокирани. Као да не вјерују шта их је снашло. Испред куће родбина, комшије, пријатељи...
- Саша је био стварно узоран младић, којег би сваки родитељ пожелио. Био је студент Високе школе унутрашњих послова и радио је са мајком у шпедицији "Унионшпед" - каже његов близак рођак Саша, по којем је несрећни младић и добио име.
Саша је рођен у Ливну, а Рисовићи су избјегли из Кључа 1995. године. Чедо Рисовић, иначе републички инспектор за рад и радне односе у Влади Републике Српске, успио је са својим члановима породице недавно да заврши кућу.
- Када су већ обезбиједили кров над главом и стали на ноге, погодила их је ова трагедија - с невјерицом говоре њихови рођаци.
Јелена и Саша, по жељи породица, биће данас сахрањени на Ребровачком гробљу у Бањој Луци. Почиваће у заједничкој гробници.

БAЊA ЛУКA - Умјесто да крену у заједнички живот на чијем су прагу били, трагично настрадали Јелена Марић (24) и Саша Рисовић (24) од јуче почивају једно крај другог.
Неколико хиљада Бањолучана дошло је на Ребровачко гробље да испрате двије младости спојене у једно. Туга, плач, сузе били су јачи и од звоњаве црквених звона... И небо је јуче плакало над тужном судбином двоје младих и заљубљених. Смрт је била јача и бржа од живота.
Родбина, пријатељи, познаници дошли су пред цркву на Ребровцу да се опросте од двије младости и једне љубави која је трагично завршила у саобраћајној несрећи у суботу на Приједорској петљи, недалеко од Бање Луке.
На лицима окупљених невјерица. Скамењени и од бола скрхани родитељи Јелене Марић, Стеван и Микана, сестра Жељка стајали су над хумком гдје почива њихова љубимица. Одмах поред њих, уплакани су били и најближи Саше Марића, отац Чедо, мајка Милкица и сестра Наташа. Окружени бројном родбином, пријатељима, комшијама и свим онима који су дошли да подијеле њихову бол, опростили су се од Јелене и Саше.
У опроштајном говору без гласа је готово остала Јеленина пријатељица која је над гробом успјела да прочита тек неколико реченица:
- Све што бих жељела да кажем у овом тренутку не би стало на један папир. Нисмо се тако договорили и нисмо такав план сковали. Међутим, Бог узима и оне најбоље...
Потом су опијело за покојне служили свештеници православне цркве на Ребровцу.
- Зашто их је Господ морао да узме себи - могло је да се чује из масе, окупљене око гробова двоје младих.
У тренуцима док је Саша Рисовић спуштан у гроб, зајецала је тужну пјесму и труба.
Јеленина сестра, Жељка Марић руке је подигла према небу.
- Никога осим вас двоје немам. Саша, молим те, чувај ми је на небу, јер она без тебе не може - кроз плач је говорила Жељка.
На гробове Јелене Марић и Саше Марића положени су бројни вијенци и цвијеће. Запаљене су свијеће за покој душе, али и за вјечну љубав дјевојке и младића који су на вјечни починак отишли заједно.