http://ivinsvet.wordpress.com/2013/01/1 ... mment-1531У понедељак, 14. јануара, кад је обележавана Српска Нова година која се слави по Јулијанском календару, у Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку организован је спектакуларан концерт најпознатијег хора из Србије, Вива вокс (Viva Vox), који је одушевио најмоћније људе света. Заслуге за овај концерт припадају Вуку Јеремићу, председнику Генералне скупштине УН који је имао право да изабере један дан који ће у том међународном телу бити посвећен Србији. Одлучио је да, симболично, то буде баш за Српску Нову годину.
Представници свих земаља чланица УН и истакнути њујоршки бизнисмени били су одушевљени импресивним наступом Вива вокса и громогласним аплаузом наградили су српске уметнике. Изразили су велико задовољство што су поред светских хитова, попут „Imagine“ Џона Ленона и „Ameno“, могли да чују и традиционалне песме Србије „Хајде, Јано“, „Тамо далеко“ и „Марш на Дрину“, који им се посебно допао.
ban ki mun aplaudiraНарочито задовољство изразио је Бан Ки Мун који се присутнима обратио на српском језику:
– Добро вече Србијо, срећна Нова година.
Генерални секретар УН се захваливши групи Вива вокс и истакао да кад такви уметници наступају, преводиоци могу да одахну, јер музика додирује срца.
Сваког Србина који је пратио пренос из сале Генералне скупштине вероватно је преплавио осећај поноса јер су наша земља и култура на достојан начин представљени у средишту Уједињених нација.
Зашто ја сад ово пишем 18. јануара?
Зато што је легендарна песма „Марш на Дрину“, која слави херојство српских војника, обрати пажњу, током Првог светског рата, посебно током Битке на Церу (16. – 19. август 1914.), ни крива ни дужна добила епитете „нападачка“ и „фашистичка“.
Наиме, више од 85.000 босанских Американаца и Канађана и наравно Удружење Мајке Сребренице, потписали су протестно писмо, које је стигло и на адресу генералног секретара УН Бан Ки Муна.
Нећу вас оптерећивати преносом комплетног писма, издвојићу оно што је суштина. По њима концерт је био скандалозно увредљив за жртве геноцида у БиХ јер је хор отпевао „озлоглашену и нападачку српску националистичку песму“ Марш на Дрину. По њиховим тврдњама песма је коришћена да „инспирише ширење мржње против свега несрпског, као инструмент подстицања убиства хиљаде цивила од стране српских националиста који су убијали и силовали уз ту нумеру“.
Да је Станислав Бинички, аутор песме „Марш на Дрину“. којим случајем жив ни сам не би веровао у ово што тврде муслимани. Марш на Дрину је једна од најдражих песама у Срба, а 1992. била је први избор народа за националну химну. Станислав Бинички је компоновао и посветио победи на Церу и Иверку, када је Церска ударна група (Комбинована дивизија и Моравска дивизија првог позива) разбила 8. корпус аустроугарске 5. армије у коме је било и Хрвата. Муслимана, дакле, на Церу, који се налази у Србији, није било ни у најави. Песма је, иначе, посвећена пуковнику Миливоју Стојановићу Брки, команданту 2. пешадијског пука “Књаз Михаило” – славног “Гвозденог пука”, који је био у саставу Моравске дивизије.
Да резимирамо, Марш на Дрину изворно нема никакве везе са муслиманима који се буне. Не буне се Мађари, не буне се Аустријанци, не буне се ни Хрвати који су били у саставу аустроугарске војске, буне се муслимани.
Прича да су Срби током ратова ’90-тих година убијали и силовали уз ову песму је јадни покушај да се оскрнави једна од културних светиња нашег народа. Мени то личи на лечење комплекса ниже вредности. Оно кад се одрекнеш порекла, па останеш сам и усамљен и мрзиш све што велича оно чега си се одрекао.
Ако се прате протестна писма, саопштења и сличне небулозе муслиманских организација, као и фабрикована историја која нам стиже из највећег царства лажи – Холивуда Срби су, скоро, па ванземаљци.
Зашто то кажем? Сетимо се тврдњи да је током рата убијено више од 300.000 муслимана. По аутоматизму све су их побили Срби, иако је једнако крвав рат био између муслимана и Хрвата. Постоје тврдње, такође муслимана, да је силовано око 50.000 жена које су, опет, силовали искључиво Срби.
Више пута сам рекла, али ћу поновити. Као жена на саму помисао да неко над женом употребљава силу, физичку, сексуалну, реакција је да бих најмање кастрирала ту особу, а не ретко ми кроз главу прођу и убилачке намере. И мислим да је то нормална реакција. Али бацити љагу да су српски војници силовали 50.000 жена током рата је срамно. Оптужити их да су зверски побили 300.000 муслимана, а постоје докази да су „највећа српска зверства“ у ствари исфабрикована у Сарајеву, је недопустиво.
Зашто су Срби ванземаљци? Зато што су успели да “о истом трошку” освоје више од половине укупне територије БиХ, силују 50.000 жена и побију 300.000 људи. Здрав разум, логика, ме спречавају да поверујем у те приче.
Али, да се вратим теми. Песма „Марш на Дрину“ доживела је неколико интернационалних обрада, а посебно је била популарна током ’60-тих година прошлог века. Од преко 10 обрада издвојићу податак да је британска група The Shadows објавила на албуму 1966. Додаћу и податак да је словеначка група Laibach песму „Марш на Дрину“ уврстила је на свој албум 1994.
И за крај, цитираћу сестру која је после свих тих протеста и извињења која су уследила рекла нешто чиме је све објаснила и запушила уста комплетном забринутом свету:
- Смета им Марш на Дрину, а никоме не смета што је папа био у Хитлеровој омладини?
У наставку, најпре снимак из сале Генералне скупштине УН, а потом и снимак Бечке филхармоније.
Уживајте
http://www.youtube.com/watch?v=l9XKtzHvm4YДок гледам ову Бечку филхармонију не могу да се не сетим и Гаврила Принципа и оних речи написаних непосредно пред смрт на зиду затворске ћелије :
НАШЕ ЋЕ СЈЕНЕ ХОДАТИ ПО БЕЧУ, ЛУТАТИ ПО ДВОРУ, ПЛАШИТИ ГОСПОДУ!
http://www.youtube.com/watch?v=Yggca2cZT-gУ бој, крените јунаци сви,
Крен’те и не жал’те живот свој,
Цер нек види строј, Цер нек чује бој, а река Дрина,
Славу храброст и јуначку руку оца сина.
Пој, пој, Дрино водо хладна ти,
Памти, причај кад су падали,
Памти храбри строј који је пун огња, силе, снаге,
Протерао туђина са реке наше драге.
Пој, пој, Дрино, причај роду ти,
Како смо се храбро борили,
Певао је строј, војево’о се бој,
Крај хладне воде,
Крв је текла,
Крв се лила Дрином због слободе.