Citiraj:
Спортисти проносили славу Српске широм свијета
Пут од хиљаду километара увијек почиње првим кораком. Тако је било и са спортом у Републици Српској, који је ишао корак по корак до онога што је данас, 20 година касније.
У Српској су у том периоду основани бројни спортски савези, одигране утакмице које се годинама, а у клубовима су играли спортисти који су данас свјетски позната имена.
Оснивање савеза
У јеку најжешћих ратних дешавања током 1992. године спортски радници у Српској кренули су са оснивањем савеза и организовањем манифестација.
На иницијативу тадашњег министарства у чијој је надлежности тада био је спорт, кренуло се са оснивањем Фудбалског савеза РС послије којег су почели да се оснивају и остали.
- На сједници у Банском двору 5. септембра 1992. званично је основан први спортски савез у нашој републици. Иако је био рат, одмах смо кренули са обновом рада клубова и инфраструктуре тамо гдје је то било могуће те смо покушавали на све начине да анимирамо клубове да обнове своје рад упркос тешким временима у којима смо се налазили - сјећа се први предсједник ФС РС Бране Лазаревић.
Он је додао да се већ 1993. године кренуло са одигравањем утакмица Купу Српске.
- Тада се пријавило 111 клубова да би у првом Купу учествовало 92 и првог побједника добили смо 1994. године када је Козара у незаборавном финалу побиједила Слогу из Добоја. Наш савез био је замајац осталим спортским радницима да крену са оснивањем својих савеза па је у врло кратком року основано њих 27, али је фудбал био претеча свих њих - рекао је Лазаревић.
Одмах послије тога услиједило је оснивање Кошаркашког савеза РС и у новембру 1992. године За првог предсједника изабран је ???
Боксерски и Шаховски савез
Један од првих савеза који је основан послије фудбалског и кошаркашког био је боксерски. Савез је основан у новембру 1992. године, а за чијег предсједника је изабран Небојша Радмановић.
- Велике заслуге за оснивање савеза припадају покојном Средоју Зекановићу. Био је то велики тренутак за све нас, а веома брзо послије тога смо као самостална репрезентација наступили на турнирима у Југославији. Била су то веома тешка времена, али успјели смо да се изборимо са свим недаћама - нагласио је један од оснивача и члан првог Управног одбора Боксерског савеза Републике Српске, а данас почасни предсједник БК Славије Драган Батар.
И заљубљеници у "црно-бијела" поља већ 8. октобра 1992. године основали су Шаховски савез Републике Српске. За првог предсједника изабран је Момчило Попарић, а генерални секретар био је Никола Лакић.
- Приликом оснивања имали смо велику помоћ од стране Фудбалског савеза РС, односно од њеног генералног секретара Родољуба Петковића. Оснивање Савеза био је велики корак и свим који смо били учесници тог историјског догађаја смо поносни на то. Убрзо смо почели са одржавањем првих такмичења и успјели смо да истрајемо до данашњих дана - истакао је Лакић.
Свјетска и европска првенства
Република Српска је више пута била домаћин престижних такмичења на свјетском и европском нивоу.
Један догађај у Републици Српској успио је да заинтересује све оне који се до тада нису занимали за тај спорт. Ријеч је о рафтингу и Свјетском првенству које је организовано 2009. године у Бањалуци и Фочи. СП је своју увертиру и својеврсну генералну пробу имало раније када се на Врбасу одржао Еврокуп. Током тих неколико дана крајем маја 2009. године љепоте Српске имало је прилику да види више од 500 такмичара из 50 свјетских земаља са пет континената, као и велики број гостију који тих дана били на обалама Врбаса и Таре. Најзанимљивија трка био је ноћни слалом у кањону Тијесно и том приликом скоро 20.000 људи пратило је трку. Монтажне трибине биле су премале да приме све заинтересоване да би се гледаоци пењали по стијенама на обали ријеке тражећи бољу позицију за гледање.
Годину дана прије СП у рафтингу Бањалука је била домаћин Свјетског појединачног првенства у куглању, а такмичење се одржало у дворани "Борик". Из 17 земаља стигло је више од 300 куглаша који су се борили за свјетску титулу.
Када су у питању спортске манифестације у Републици Српској посебно мјесто заузима рукометни ТВ турнир шампиона. Сваког августа европска, али и свјетска, рукометна елита дође у Добој док је овај турнир Свјетска и Европска рукометна федерација уврстила у свој календар и он спада међу најбоље и најјаче турнире на свијету. Своје 43. издање доживио је прошле године, а у град на ријеци Босни гостовао је актуелни европски шампион Барселона.
Република Српска била је и домаћин Балканског шампионата у атлетици и бициклизму, као и Европског првенства у каратеу те Балканског првенства за јуниорке у одбојци.
Од 2002. године Бањалука се налази на тениској мапи свијета захваљујући челенџеру који је у 2011. години доживио своје десето јубиларно издање. Сви они који су до сада учествовали на бањалучком турниру понијели су лијепе успомене и увијек се радо враћају.
Утакмице за памћење
Током својих 20 година постојања Српска може да се похвали организовањем великог броја спортских манифестација и утакмица за памћење. С првим данима мира, одиграна је реванш утакмица финала фудбалског Купа Републике Српске између Борца и Рудар Приједора. Тог 23. децембра 1995. године на градском стадиону у Бањалуци окупило се скоро 20.000 људи што је до тада било незабиљежено. Ипак, и у тешким ратним временима одиграла се једна ревијална утакмица која је изазвала велику пажњу јавности. Кошаркаши Партизана стигли у су у крајишку љепотицу и 18. јануара 1994. године играли пријатељски меч са Борац Боровицом, а више од 5.000 људи испунило је бањалучки храм спорта. Била је то једна од првих посјета клубова из Србије током ратних дејстава чиме је успостављен мост за даља пријатељства. У послијератним годинама највећи спортски догађаји у РС везани су за град на Врбасу. Тако је љета 1999. владало незапамћено "кошаркашко лудило" пошто је егзибициону утакмицу са Борцем играла "Група 7". Ову кошаркашу екипу која се бавила хуманитарним радом чинило је седам играча, Дејан Бодирога, Владе Дивац, Жарко Паспаљ, Зоран Савић, Предраг Даниловић, Aлександар Ђорђевић и Жељко Ребрача. Дворана "Борик" била је премала да сви уђу у њу и само ријетки срећници успјели су у да дођу до карте. Својим наступима на европској сцени рукометаши Борца подсјетили су све љубитеље спорта широм Старог континента на успјехе које су остваривали у СФРЈ. Незаборавна ће остати утакмица "црвено-плавих" против норвешког Сандефјерода 2001. године. У свјежем сјећању још увијек су утакмице фудбалера Борца на европској сцени. Бањалучани су 2010. играли у квалификацијама за Лигу Европе, док су 2011. први пут у својој историји играли квалификације за Лигу шампиона.
Не заборављају се ни гостовања фудбалске репрезентације Југославије, Црвене звезде, Партизана који су увеличали рођенданско славље ФК Борац током 2001. године.
Крајем године у организацији нашег листа буде проглашено десет најбољих спортиста Републике Српске. Ова манифестација 2011. године доживјела је своје 57. издање, а 20. од када је установљена најмлађа српска држава. Први најбољи спортиста Српске био је каратиста Мирољуб Кременовић који је ту титулу понио 1992. године, док је 1955. године најбољи био гимнастичар Мирко Петричевић. Ово је једна од најстаријих спортских манифестација на Балкану и специфична је била и у оквиру бивше СФРЈ.
Успјешни спортисти
Током посљедњих двадесет година издвојило се много имена која су својим спортским успјесима донијела радост Српској и били њени најбољи амбасадори. Неки од њих су носиоци најсјајнијих одличја са свјетских и европских првенстава, али оно што је најзначајније, никада нису заборавили ко су, гдје су рођени и одакле долазе, чак и када су репрезентативну каријеру градили у дресовима Југославије, Србије, Црне Горе...
Када се у свијету спомене име Младена Бојиновића, сви познаваоци рукомета ће знати о коме је ријеч. Човјек који је играо за најбоље клубове Европе, почео је каријеру у Борцу гдје је играо до 1998. године, а стигао је до дреса вишеструког првака Европе Барселоне, са којом је дошао до финала купа EHF. Тренутно члан француског првака Монпељеа са којим је у првој сезони освојио толико жељени трофеј Лиге шампиона.
Шта тек рећи за Данијела Шарића, најбољег голмана на свијету за 2011. годину, када је ријеч о рукомету и који је са Барселоном освојио много трофеја и прошле године Лигу шампиона. Шарић је каријеру започео играјући за Слогу у свом родном Добоју. Прослављени рукометаши Aлександар Кнежевић и Небојша Голић играли су у бањалучком Борцу.
Успјешну међународну каријеру остварили су и фудбалери Дарко Малетић, актуелни репрезентативац БиХ и Дарко Љубојевић, који је своју каријеру започели у бањалучком Борцу у свом родном граду. Иако рођен у Бечу фудбалер Винко Мариновић каријеру је започео и окончао у ФК Козара у Градишци, а играо је, између осталог за Борац и Црвену звезду. Од кошаркашких имена издвајају се Зоран Кукић, Марко Шћекић и Феликс Којадиновић који су своје успјешне каријере започели у клубовима у РС. Нови изданак "кршне Херцеговине" је Саша Старовић један од најталентованијих одбојкаша свијета, од којег се тек очекују најсјајнија одличја, каријеру је почео у родном граду у ОК Гацко.
Борилачки спортови
Борилачки спортови су традиционално доносили свјетске медаље Српској, а прави примјери за то су бивши аматерски и професионални свјетски шампион у кик-боксу у дисциплини лоу-кик и свјетски професионални "WAKOpro" федерацији Драженко Нинић, а његовим стопама су кренули боксери Горан Делић, актуелни првак Европе у верзији WBA-EBA и Ненад Боровчанин, актуелни шампион Европе у верзији WBO.
Кошарка
Славу Републике Српске широм Европе проносили су кошаркаши Борац Нектара и Младог Крајишника. Од 1998. године у неколико наврата "пивари" су играли европске купове, а највећи успјех остварен је у 2001. године када су стигли до шеснаестине финала када их је елиминисао Керавнос. Такође, "црвено-плави" су играли и у Јадранској лиги. "Малене" су Бањалуку и Српску представљале у некадашњем Купу "Лилијане Ронкети". Такође, и Игокеа из Aлександровца је наступала у Еврокуповима као и у регионалној лиги.
Камп у Требињу
У 2012. би у Требињу требало да се одржи седми по реду кошаркашки камп који је основао прослављени српски кошаркаш Дејан Бодирога чији су коријени управо из тог града. Сваке године камп добија на квалитету и окупља дјечаке из БиХ, Србије, Црне Горе, али и осталих европских држава који имају прилику да раде са свјетски познатим стручњацима. Осим полазника и српских кошаркаша са којима је Бодирога заједно играо током каријере ту се окупља и велики број гостију из иностранства који се увијек радо враћају у Требиње.
Свјетска имена
Најбољи стријелац Европског првенства у фудбалу 2000. године Саво Милошевић, човјек за чије су услуге клубови плаћали више од 20 милиона марака, рођен је у Бијељини и каријеру је почео у Подрињу из Јање. Голман румунског шампиона Оцелула из Галатија Бранко Граховац рођен је у Српцу, Ратко Варда је из родне Градишке стигао до Детроит Пистонса и Вашингтон Визардса. Тренутно је члан Aзовмаша и један је од најбољих центара Европе посљедњих десетак година. Родом из Љубиња је Ђорђе Ђурић, одбојкаш, који је са репрезентацијом Југославије освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма у Aтланти 1996. године, а противницима ће остати познат по разорном сервису са којим често нису могли да изађу на крај.
Гостовање Ђоковића
Послије незапамћеног интересовања приликом гостовања "Групе 7" бањалучки храм спорта "памти" долазак првог рекета свијета Новака Ђоковића и Виктора Троицког који су крајем новембра 2009. године одиграли ревијални меч. Сусрет је био хуманитарног карактера, а више људи је остало напољу него што их је било у дворани.
_________________
Пао је у блато и осјетио цијев. Видио је фацу брадату и дрску.
Видио је смрт и чуо је ријечи, добродошли у
Републику Српску!
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
