Извини, али лоше си видео. Ја сам у Трнопољу живео од 1992-2002. Тако да знам да је број Срба из Трнопоља и Козарца у иностранству на нивоу статистичке грешке, а оно мало што је отишло, отишло је давно пре рата, а нешто омладине је отишло у задње 2-5 године и нису ништа стигли да зараде и саграде. У Трнопољу има много Украјинаца и скоро свака њихова породица има бар једног члана у иностранству (на западу), а неки и већину чланова или су чак сви тамо отишли, па си можда помислио да су српске куће, а има и много мешаних српско-украјинских бракова тамо.
А ако си ти то можда закључио по стилу градње нових кућа, тј. вила онда си се грдно прешао, јер ''господа бошње'', које су иначе пре рате били тешка беда и сиротиња, су захваљујући блесавом Караџићу и нашем руководству отпремљени аутобусима у најразвијеније и најперспективније земље Европе и Северне Америке, па се цивилизовали, видели холивудске куће уживо, прекопирали пројекте па сад и они тако праве. Дођу на месец дана, са бесним аутом који је вероватно изнајмљен или дигнут на кредит и џеповима пуним пара, ма из свих рупа вире паре осим из смрдљивих уста из којих сукља прича о геноцидној четничкој творевини и геногидном србоћетничком народу, част маслобројним изузецима. И тако... тај месец годишњег одмора старији проведу у ринтању, дизању кула и вила, намештању са најлуксузнијим намештајом и техником (климе, телевизори, сателитски системи) а све то пропада и застарева неискоришћено. И онда следеће године дођу и уместо да уживају у томе, они опет нешто или руше па поново праве јер виде да је њихов рођак-комшија-сународник нешто лепше и скупље направио па морају и они јер их уби љубомора и опет сатру кичму и назад на посао у скандинавске клоње. А неки млађи бетери и нерадници то баш лепо знају искористити, па остану овде, старци им шаљу паре и отаве бесна кола, а они са тим подводе наше наивне и сиромашне девојке и девојчице, а највише ме боли кад видим како се са њима вуцају ћерке наших погинулих бораца, а знам их доста у Приједору, од тога одређен број у Трнопољу.
Те јесени 1992. имасо сам 7 година, као расељена лица смо смештени у њихове куће, а они су слободно излазили из тзв. логора тј. сабирног центра и копали своје кромпире, пасуљ и све остало што су посадили, све негде до пролећа 1993. кад су уредно спаковани у аутобусе и одвежени у финансијски рај. А сећат ли се оног мршавог што га је стално СНН приказивао и остали антисрпски медији??? Е па господо драга, ено њега обогатио се, милионер, а исто је мршав и дан данас, лик има неку болест која му недозвољава да се имало удебља, лично радио зубе код моје мајке и све лепо испричао кроз смех. Каже да су га тамо дочекали као светог мученика, одма' му дали кућу, а чим су установили да је здрав и посао, помоћ стизала са свих страна. Неки од њих онако кад кроз шалу причају са Србима кажу да би требали Караџићу споменик они да подигну у сред Трнопоља, али наравно, то је само причица за глупе Србе иако би стварно требали, али они то тако у стварности сигурнои не мисле.
Јеб'те га, написа' ја есеј, али повукло ме то о Трнопољу... Тамо сам провео најлепше године детињства, школа, прво дружење, прва пријатељства, прва љубав, али су ми тамо и отац и баба сахрањени и још неки рођаци и много земљака. Иако већ 12 година не живим тамо, везан сам за њега много више него за села одакле су ми бабе и ђедови родом, јер та села слабије и памтим, али највећи проблем је то што су остала на окупираним територијама.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Drago mi je što nije Srbin u pitanju samo radi komšija iz Federacije. Hehe... 
