Уобичајена пракса је у свијету да се комисија конгреса или парламента бави осјетљивим темама који притишћу нацију. У нашем случају то је овај анкетни одбор поводом "случаја Драгичевић".
То је и осјетљив посао, тражи преданост, ти у комисији имају одговорност, постоје и документа са ознаком тајности, и ти у комисији морају бити дорасли ситуацији.
Један од задатака таквих комисија је и враћање повјерења нације у институције. Но то заборавимо, Српска је заробљена држава и ту нико не мари за повјерењем у институције.
Када је ова комисија парламента Српске (анкетни одбор) у питању, већ ју пуно тога пошло наопако, и она, умјесто да се ова све мучнија прича, а сада је очигледно и осмишљена у кухињи оних који Српској не мисле добро, врати у неку нормалу, ствари се све више отимају контроли и донијеће само додатну штету Српској.
Прво су, противно сваком здравом разуму, придодати и представници ПзД, представници једне инструисане свјетине која сваки дан има перфомансе на Тргу Крајине, перфомасе који се садрже од несувислих и све више хистеричних порука телала (гласника који преноси трачеве једног блогера лешинара) праћених скандирањем присутних грла.
А онда један од то двоје које је улица изабрала је блогер не мало ошинут у мозак (непознато је да ли су га пустили или је утекао из луднице) а и оптужен за покушај убиства свог радног колеге полицајца. Таквог придодати анкетном одбору је благо речено, суманута идеја.
Министар унутрашњих дјела, који је ипак прије свега и полицајац (па има и неки осјећај колегијалне солидарности према полицајцу којег је овај покушао убити), одбио је да одговара на питања таквог (не можемо Лукачу замјерити), и ту одмах креће политизација, огласили су се ови из СДС-а, и још неки. Добро, упиру се подићи себи мало политички рејтинг, но могли су то и искулирати.
Такође док траје рад ове комисије (анкетног одбора) дискреција је нешто што се подразумијева, готово обавезно понашање чланова комисије, непојљиво је да неко износи детаље у јавност, но овај придодати у тој комисији блогер блогује (
http://borislavradovanovic.blogspot.ba/), олајава и ријалитизује ову ситуацију.
Тиме је грубо прекршио и указано повјерење и укаљао, обесмислио рад те комисије. Но тај блогер је и тако, како написах, не мало ошинут у мозак, и то само доказује, што би се рекло, човјек држи до репутације.
Кривица је оних који су таквог лика пустили у Скуштину Српске.
Штета је нанесена, ништа из овог добро неће изаћи.