Појам архетипа подразумева праобраз извесне душевне стварности који припада целокупном човечанству и "попуњава се" различитим садржајима, у складу са срeдином којој иеки човек дугује своју традицију, образовање и друштвено стање.
Један од архетипа (праобраза) је и Бог, без обзира да ли је хришћански, гностички, египатски или индијски. Гностици су, такође, били велики компилатори античких митова, јудаистичких и хришћанских мишљења, персијског зороастризма и ко зна чега све не. Чинило им се да се све може искористити у освајању Сопства, плироме, нуса (ума божанственог). Јунг је, на пример, спајајући кинеску књигу за гатање "Ји Ђинг", индуске "Веде" и све већ наведено показао врло сличиу потребу. Та еклектичка збрка типично је магијске природе: потребно је имати што више "духовних оруђа" да би се што више "духова" могло потчинити.
Ћорђе Јанић у тексту "Магија, сујеверје и Црква" вели: "Оно што је у суштини магије јесте покушај да се контролише или потпуно пороби натприродна сила. Такође, то је имплицитно или потпуно признавање по-стојања сила које су веће или једнаке Богу... Тиме се укида Божија свемоћ а свет постаје полицентричан"
Не ради ли исто то и секта замлате из Бања Луке ?
