banjalukaforum.com

Evo, koristim priliku da unaprijed čestitam svim vjernicima Svetog Nikolu. Unaprijed, jer sutra počinju pripreme za taj događaj, te me neće biti na forumu narednih par dana da vam čestitam.

Praznik posvećen uspomeni na svetog Nikolu je najrasprostranjenija krsna slava u srpskom narodu. Smatra se da jedna polovina Srba slavi, a druga plovina se kod svecara danas gosti. Ovo je bila i krsna slava dinastije Obrenovic.
Sveti Nikola, arhiepiskop grada Mira Likijskog u Maloj Aziji, spada medu najpoštovanije svetitelje i kod drugih hrišcanskih naroda. Zbog brojnih cudesa koja je ucinio još za ovozemaljskog života arhiepiskop Nikola je smatran svetiteljem.
Roden je u gradu Patri u Likiji, kao jedinac bogatih i uglednih roditelja. Posle smrti roditelja podelio je svo bogatstvo sirotinji, dok je darivao i miraz siromašnim devojkama. Kasnije je postavljen za arhiepiskopa mir-likijskog. Kao arhiepiskop poucavao je narod u veri, obilazio sužnje, otkupljivao robove i puštao ih na slobodu, pomagao bolesnima, tešio ožalošcene, a grešnima ukazivao kako da se poprave.
Po predanju, prvo zabeleženo cudo desilo se na putu svetog Nikole na poklonjenje Hristovom grobu i ostalim svetinjama i mestima kuda je Spasitelj hodio. Putujuci ladom, snade ga sa ostalim hodocasnicima veliko nevreme na moru. Nikola se pomoli Bogu, a talasi i bura utihnuše. Otuda obicaj da se svaki brod u hrišcanskom svetu stavlja pod zaštitu svetog Nikole, simbolicno prisutnog preko ikone, a u lukama se podižu hramovi posveceni ovom svetitelju. Praksa je da u uoci svetog Nikole, oko cetiri sata popodne, svaka lada, ma gde se zatekla, stane i baci sidro, a na dan svetog Nikole, svi ladari se lepo obuku, istaknu zastave na brodu, pucaju iz topova, pomole se svome zaštitniku i ceo dan se caste. Svetom srpskom kralju Stefanu Decanskom sveti Nikola je, po predanju, povratio vid u spržene oci.
Do duboke starosti sveti Nikola je upravljao crkvom. Upokojio se 19. decembra (po novom kalendaru) 343. godine. Svecano je sahranjen u sabornoj crkvi miriklijske mitropolije.
Pred najezdom Turaka, njegove mošti su 22.maja 1087. godine (po starom kalendaru) prenete u grad Bari u Italiji, gde su svecano docekane i položene u crkvu Svetog Jovana Krstitelja.
Sveti Nikola se praznuje dva puta u godini; 19. decembra na dan njegovog upokojenja i 22. maja kad su mu mošti prenete u Bari.

Nek vam je veselo i nek se gozba oduži do ranih jutarnjih sati!

Bog s vama!

Hvala na čestitkama

_________________
Ne možemo ništa uraditi za jednu sekundu, to mogu samo Srbi.

evo i ja cestitam svima krsnu slavu Sv. Nikolu.

i ko oce od vas da stavlja cizme na prozor ? ? ? ?

_________________
НАПРИЈЕД БОРАЦ, БОРАЦ БАЊА ЛУКА ! ! !

Sickness:Nek vam je veselo i nek se gozba oduži do ranih jutarnjih sati!

Ide Sveti Nikola, pripreme za slavu su u toku. A meni je nesto nejasno: Mislim da barem pola onih koji slave Svetog Nikolu slave ga kao mrsnu slavu. Pa kako onda kako moze svestenik da blagosilja domacinu trpezu i svinjce na njoj u sred posta (koji je u jos u toku, kao sto znamo). Da li je to u redu ili je to neki precutni dogovor da se ne diza frka.

_________________
"Ako zelis da nastavis svoj razvoj, u jednom
trenutku moras poceti da obucavas druge ljude"

Gurdjijev

Као прво хвала и такође бих свима да честитам славу.

Као друго, оно о гозби: Није толико важно да сто буде пун јела и пића, него да се тај дан мало посвети господу и нама самима.

И заробљеници у 2.свјетском рату су славили крсне славе (наравно да није било свакоме до тога) па се није могло очекивати нека јака гозба... није све у томе да се што више попије и поједе.

_________________
[ http://www.RSKobra.co.sr ]

Босна, 1992.:
- Хоће л' бит' оно рата?
- ...ма јок!

Pazi, pokušaću malo da pojasnim običaj kojeg se moji ukućani pridržavaju. Stvarno ne znam da li je kod sviju isto. Valjda je to stvar slobodnog izbora. Ne znam, vjeruj mi.

Dakle, Sveti Nikola pada u vrijeme velikog Božićnog posta. Dakle ova je slava uvijek posna. Dan uoči slave posvećen je spremanju posnih jela i miješenju slavskog kolača. To je kultni hljeb od pšeničnog brašna, s ukrasima od tijesta od kojih je najvažnija "kitka" - cvijet na sredini. Običaj je da kolač domaćica zamijesi osvećenom vodicom (stvarno nemam pojma da li se ovaj običaj danas striktno poštuje). Slavski kolač je okruglog oblika. Uoči slave kuva se i žito (pšenica, koljivo) sa simboličnim značenjem kulta plodnosti.
Na sam dan slave, prije 12 časova, obavlja se ritualno sječenje slavskog kolača. Rano ujutru kolač se nosi u crkvu, a u kući se on stavlja na istočnu stranu stola pored čaše vina i čašice rakije. Njegov okrugli oblik, istočna strana i okretanje s lijeva nadesno simbolišu sunce. Prije sječenja slavskog kolača pali se svijeća, potom se tri puta kadi kolač i svi prisutni. Domaćin kuće predaje kolač svom rođaku, prijatelju ili komšiji. Ovaj se prekrsti, primi kolač u lijevu ruku, ponovo se prekrsti, desnom rukom, uzima noži njime prekrsti kolač. Siječe se samo njegov donji dio, na koji se sipa crveno vino - simbol Isusove krvi - tri puta, naravno.
Nakon toga, sačeka se jedna kap vina sa kolača u čašu iz koje je sipano i kaže se : "Nek su puni ambari i bačve". Kolač se lomi "na gore", ljube ga domaćin i rođak ili komšija, koji je primio pomenuti kolač, tri puta. Nakon toga, taj rođak kaže:"Hristos po među nas", a domaćin odgovara : "Jes da bude". To se tri puta ponavlja. Važno je kome će od njih dvojice, domaćinu ili ovom drugom pripasti "kitka", cvijet na sredini kolača. Zatim se dve polovine kolača podijele još na pola, poređaju se jedna preko druge unakrsno i kaže se:"Da se krste krstine" (tj. da se rodi žito). Krstine su snopovi žita poredani jedan preko drugog unakrsno. Zatim rođak ili komšija, koji je sjekao kolač, uzima čašu (iz koje kasnije svi malo popiju vina) uz zdravicu.

A što se tiče blagosiljanja svinjčeta i ostale mrsne hrane, tome zaista nisam prisustvovao, te ti stvarno ne mogu dati konkretan odgovor. Samo ću reći da se to ne podudara sa običajima koje moji njeguju. Stvar slobodnog izbora valjda, kao što rekoh.

I istina je da je glavno da se sama slava posveti Bogu i nama samima. Ko što moj stari zna reći:”Pa da niko živ ne dođe na slavu, mi ćemo je slaviti. I nećemo biti sami, imamo jedni druge”. No, i sama gozba bi trebala biti sastavni dio toga, ne i obavezan.

Jeste malo podugačko, no nema veze. Nemam običaj ovako dužiti, ali naletio trenutak inspiracije, a i sam događaj zaslužuje da se o njemu kaže puno više nego sada ja.

Pozdrav!

Hej, Sickness, hvala na ovim postovima o Svetom Nikoli i slavi. Ovom prilikom i ja čestitam svima koji slave Svetog Nikolu (dakle i sebi samom )

_________________
Ne možemo ništa uraditi za jednu sekundu, to mogu samo Srbi.