banjalukaforum.com

~Hronološke crte Isusovog života~

―Kada je Isus rodjen?
―Kada je pomazan Duhom na Jordanu?
―Kada je razapet na Golgoti?

Ni posle nekih 2.000 godina od rodjenja Gospoda Mira, Hrista Božijeg, ni istoričarima (koji Njegovu pojavu više ne mogu odbacivati i mitologizovati), ni hrišćanima slova i brojki - tačna godina rodjenja i razapinjanja Isusa Hrista još nije poznata. Postoje samo brojna proizvoljna, hipotetička i spekulativna nagadjanja i datovanja. Naravno, onaj koji u srcu doživljava milinu i snagu Hristove reči, i bez tog istoriografskog uvida slediće udivljenički Veličanstvenog Gospoda; no upućen u istinske i ključne hronološke tokove Mesijinog prečistog života (koji je simbol života svakoga posvećenika Svetla) imaće jedno dodatno posvedočenje i lepo okrepljenje na Putu Istinskog Života. Pažljivim sagledavanjima i poredjenjima relevantnih kanonskih i apokrifnih sakralnih spisa, te starorimskih hronika može se relativno dosta precizno izvesti i utvrditi godina u kojoj je rodjen Isus, kao i godina u kojoj je na Golgoti stradao i vaskrsao potom.

Institucionalizovana Crkva je dosta kasno shvatila da je Hristovo utelovljenje obeležilo i uvelo početak jedne nove epohe koju je potrebno i precizno hronološko-kalendarski uokviriti i establirati. Pre nego što su se godine, vekovi i epohe počeli brojati u odnosu na vreme Hristovog rodjenja, na vreme pre Hristovog rodjenja (ante Christum natum) i posle Hristovog rodjenja (post Christum natum), različite drevne kulture su imale i različite pristupe hronološkoj orijentaciji; neke od njih su i zadržale takvo računanje vremena. Npr. Jevreji su računali i računaju vreme i tok godina prema biblijskoj hronologiji (koja sadrži nepotpune rodoslovne liste), gde za nultu tačku uzimaju stvaranje sveta. Sekundarna hronologija je se često kod njih referentno oslanjala i na vreme početka vladanja pojedinih aktuelnih ili eksponiranih monarha. Tako Josip Flavije u 'Judejskom ratu' iznosi za pad Jerusalima 7O-e nove ere: >...Pade Jerusalim druge godine carovanja Vespazijanova, osmoga dana meseca gorpiajosa.< (VI, 10, 1) - A u 'Prvoj Knjizi o Makabejcima' ukazuje se za zlokobnog sirskog despota Antioha Epifana: >On se zakralji godine sto trideset i sedme carstva grčkoga.< (1:10) - Vreme je računano i prema početku čuvenog babilonskog sužanjstva. Tako se u uvodu 'Ezekielove knjige' iznosi: >Godine tridesete, četvrtoga meseca, petoga dana, kad bejah medju izgnancima na reci Kebaru, otvoriše se nebesa, ...< (1:1)

Kod starih Helena dogadjaji su se često računali i datovali prema znamenitim Olimpijadama. Tako Polibije (Polybios, oko 200.-120. pre n. e.) iz Megalopolisa u Arkadiji, u svojim 'Istorijama' iznosi i sledeće: >Hronološki gledano, moje će 'Istorije' početi od 140. olimpijade /= 220.-216./, a što se dogadjaja tiče, kod Helena od takozvanog savezničkog rata, ...(I, 3) - I zvezdane konstelacije su na nekim podnebljima Helade bile hronološki orijentir: >Godina u kojoj je službu stratega obavljao Arat Mladji završila se u vreme uzdizanja Plejada, prema kojima je Ahajski savez tada odredjivao vreme. < (V, 1)

Kod Rimljana vreme je računano od osnivanja grada Rima (ab urbe condita), od 1. januara 753. g. s. e., a u opisima dogadjaja upravljalo je se i prema godinama vladavine konzulâ. I u samoj rimskoj tradiciji sporno je vreme osnivanja Rima (Roma); po Katonu to je se desilo 31. O4. 751. godine; Varon osnivanje datira na 753. godinu stare ere; ipak najviše je prihvaćena 754. godina stare ere, koja je izvedena na osnovu podataka iz ukaza i obrazloženja Avgustovog prijatelja, prominentniog istoričara Tita Livija (Titus Livius, 59. g. pre n. e. do 17. g. n. e.). Tako ovaj, pored ostalog, kaže i sledeće u svojoj znamenitoj knjizi 'Istorija Rima od osnivanja Grada': >Za vreme konzula Lucija Genucija i Servija Kornelija /=303. stare ere/, gotovo da nije bilo spoljnih ratova.< (X, 1) - Gotovo celu svoju hronologiju Livije vezuje za konzulske magistrate.

Godine 1509. u mestu Amkula u Italiji u mermernoj kutiji pronadjen je navodni tekst Pilatove presude Isusu, pisan na hebrejskom jeziku koji je pokušao da imitira nekadašnje oficijelno datovanje; tako se u uvodu ove pseudojurističke promulgacije taksativno iznosi: >U sedamnaestoj godini vladavine Tiberija Cezara, i cara Rimljana, nepobedivog monarha; godine 201. po Olimpijadi; peta hiljada godina po stvaranju sveta, a po jevrejskim godinama 4.174.; od utemeljenja rimskog carstva 93 godine, a od oslobodjenja iz babilonskog ropstrva 580.; od uništenja judejskog kraljevstva 97. godina, za vreme znamenitih rimskih velikana: Lucija Sezonija i Marka Sinia i upravitelja Ililret - Palistero; za vreme načelnika judejske oblasti Koni Flavija i za vreme upravitelja nad Jerusalimom uzvišenog Pontija Pilata; u vreme opunomoćenog u Galileji Heroda Antipatra, i u vreme poglavara svešteničkih Ane i Kajafe - Aliso i Maila, velikani u sinagogi - Rabana i Amabela, i za vreme velikih rimskih magistrata u Jerusalimu, Simbikaesaksio, Pompileja, Rufa i gradonačelnika Joktena, ja Pontije Pilat, knez rimskog carstva u velikoj kneževskoj dvorani osudjujem i potvrdjujem smrtnu presuduna krstu, nazvanog od naroda Isusa Hrista, Nazarećanina, ...<


Godine 525. rimski pontif Jovan I, naložio je jednom opatu iz Skitije, koji je živeo u Rimu, a zvao se Dionisije Mali (Dionysius Exiguus) da utvrdi tačnu godinu Isusovog rodjenja, kako bi se od tog datuma računala nova, hrišćanska era. Monah Dionisije je pored ostalog napisao i 'Knjigu o Uskrsu' (Liber de paschate) u kojoj je postavio osnov za izračunavanje vremena i praznika u hrišćanskom svetu, a ta računanja i izvodjenja su važila do kraja XVI stoleća. Svoje proračune, koji kazuju da je se Isus rodio 754. godine posle osnivanja Rima, odnosno prve godine naše ere, Dionisije je obelodanio 532. godine.

Iz 'Evandjelja po Mateju' (2:1 i dalje) i 'Po Luki' (1:5) saznajemo da je se Isus rodio za vreme vladavine rimskog vazalnog kralja u Palestini Heroda Prvog koji je vladao od 37. do 4. godine stare ere. Iz izlaganja najvećeg jevrejskog istoričara Josipa Flavija (rodjenog 37. godine n. e.) saznajemo da je Herod Veliki umro u Jerihonu 750, godine od osnivanja Rima, početkom aprila četvrte godine stare ere, nešto pre Pashe. Tako u 'Judejskom ratu' (De bello iudaico) izveštava za ovog despota idumejskog porekla koji je umro kada je imao skoro sedamdeset godina života, ostajući do kraja dosledan pogromaškom porivu: >Pet dana posle sinovljevog pogubljenja umre i Herod. Od vremena kada se domogao najviše vlasti ubivši Antigona bilo je proteklo četrdeset tri godine, a otkako su ga Rimljani postavili za kralja, trideset sedam godina.< (I, 33, 6) - Paradoks Dionisijevog računa je taj, da je po njemu ispalo da je Isus rodjen, ne u vreme Heroda, već četiri godine posle njegove smrti. Kada je ustanovljen hronološki previd, kalendarska ispravka se više nije mogla ni zamisliti, jer to bi povuklo veliku pometnju u (hrišćanskom) svetu. Tzv. nova i opšta era (aera volgaris) na Zapadu je počela da provejava u hronološkim navodjenjima u vreme rimskog pontifa Grgura II oko 73O. godine, no nije se probila i zaživela nekim aktom sve do Prvog Nemačkog sinoda, u vreme vojvode franačkog Karolomana, u čijoj se uvodnoj reči kaže da Sinod zaseda 11. maja 742. godine od utelovljenja Gospodnjeg (Ano ab incarnatione Domino). Ipak, tek je rimski pontif Eugenije IV, 1431. godine odredio da se oznaka za novu eru koristi u javnim registrima.

>>

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

~Hronološke crte Isusovog života~

―Kada je Isus rodjen?
―Kada je pomazan Duhom na Jordanu?
―Kada je razapet na Golgoti?

Evandjelist Matej (odnosno Pseudo-Matej) Isusovo rodjenje eksplicitno smešta u vreme po zlu čuvenog kralja Heroda, dakle u vremenski okvir pre četvrte godine stare ere: ''Isus se rodi u Betlehemu judejskome u dane Heroda kralja ...'' (2:1) / Evandjelist Luka je po pitanju datovanja Isusovog rodjenja anahron i kontradiktoran: s jedne strane ga smešta u Herodovo vreme govoreći o začeću Jovana Preteče, ali ga povezuje i sa poznijim popisom u Siriji, u seleukidskoj državnoj tvorevini: ''A u dane one izidje zapovest od cezara Avgusta da se popiše sav svet. Ovo je bio prvi popis za Kirinove uprave Sirijom. I idjahu svi da se popišu svaki u svoj grad.'' (2:1-3)

Nedatirani 'Venecijanski natpis' govori o popisu u Arameji (Siriji) po zapovesti Kvirina, legata Sirije. Prema Flavijevim izlaganjima, Publije Sulpicije Kvirinije (Quirinis) bio je upravitelj Sirije počev od 6. godine nove ere (ali je i pre toga vršio važne državne poslove u toj rimskoj pokrajini, pod koju je te godine potpuno potpala borbena Judeja, koja je kao prestonicu dobila Cezareju, stari Panion, grad nedaleko od Jerusalima). Otmeni rimski istoričar Kornelije Tacit, koji je bio prokonzul provincije Azije za vreme cezara Trajana,izlaže za Kvirina (koga Luka naziva 'Kiren-ije' - Κυρήνιοσ, odnosno 'Kirin-ije' - Κυρίνιοσ) u svome kapitalnom spisu 'Godišnjice od smrti božanskog Avgusta': ''Bio je vrstan vojnik, i njegovo zalaganje u službi donelo mu je konzulat pod božanskim Avgustom. Potom je dobio trijumfalne insignije zato što je osvojio utvrdjenje Homonadjana u Kilikiji; bio je, dalje, odredjen za savetnika Gaju Cezaru kada je ovaj dobio za upravu Jermeniju.'' (III, 48) Vidimo da Kvirinova vojničko-državnička službovanja velikim delom tangiraju prevashodno maloazijsko i bliskoistočno podneblje.

Nakon Herodove smrti, pošto ga je nasledio od cezara nepriznati sin Arhelaj, Sabin, financijski upravitelj Avgustovih dobara u Siriji i Judeji (procurator provinciae, epitropos), koji je bio podredjen državnom namesniku Varu, odlazi u Jerusalim da ustanovi fiskalno stanje Herodovog kraljevstva. ''A Arhelaj posla Ptolemeja Varu, s molbom da Sabina odvrati od daljeg putovanja.'' ('Judejski rat', II, 2, 2) A u 'Judejskim starina' Flavije ukazuje i ovo: ''Kvirinije, jedan od rimskih senatora, prošavši kroz sve magistrature i na kraju postavši konzul, čovek veoma uvažen, došao je u Siriju u pratnji nevelikog broja ljudi; cezar ga je poslao u svojstvu sudije za narod i cenzora koji je trebao da procenjuje imetak ... /.../ ... Juda Gavlonit, iz grada Gamale, zajedno sa fariseejem Sadokom, pozivao je narod na ustanak, govoreći da procena imovine nije ništa drugo do put ka ropstvu; i pozivao je narod da zaštiti svoju slobodu. (XVIII, 1, 1)'' - Rimska vlast je svakako imala interes da prilikom preuzimanja anektirane teritorije utvrdi koliko dobara dobija, te koliko novih podanika ima. Tada je se zasigurno zbila pobuna Jude Galilejca i fariseja Sadika koji su odbijali pokoravanje Rimu i davanje poreza toj imperiji, što je bio i pristup revolucionarnog zelotskog ('revniteljskog') pokreta. Zakonik i raban Gamliel, na saslušanju apostolâ pred Velikim većem osvrće se na tu epizodu rečima: "Posle ovoga (Tevde) ustade Juda Galilejac u dane popisa i odvuče dosta naroda sa sobom; on takodje pogibe i svi koji ga slušahu rasturiše se.'' ('Dela apostolska', 5:37) - Galilejac Juda je počeo da saziva svoje sunarodnike na borbu, prekoravajući ih zbog njihove saglasnosti da plate danak Rimljanima (vidi i 'Judejski rat', II, 4, 1)

Cezarejski episkop i istoričar Euzebije (Eusebios, oko 260.-339.) u svome spisu Ecclesiastical History, takodje stojoji na stanovištu da je Isus dosta kasno rodjen, u vreme Kvirinovog upravljanja Sirijom: ''Bila je četrdeseta godina carevanja Avgusta /- Augustus je imperator od 31. godine stare ere/ i dvadeset i osma /godina/ od pokoravanja Egipta i smrti Antonija i Kleopatre, na kojoj je završila egipatska dinastija Ptolomeja, kada je, saglasno proroštvu o Njemu, u Betlehemu Judejskom, u vreme prvog popisa tokom uprave Kireniusa Sirijom, rodjen Spasitelj i Gospodar naš Isus Hristos.'' (I, 5)

Došavši na mesto legata Sirije 6. godine nove ere, Kvirin je svakako nastavio popis Arhelajevih dobara (- Arhelaja je Avgust inače smenio i poslao ga u progonstvo u Vienu, u Galiji), odnosno napravio je uvid u trezor Judeje koja je postala prokuratorska provincija. Kada evandjelist Luka Isusovo rodjenje smešta u šestu ili sedmu godinu nove ere, u vreme Kvirina legata, čini veliki hronološki previd. No i iza te greške i opskurne reminiscencije krije se fakat da Isus jeste rodjen za vreme nekog popisa, ali ne onog pod Kvirinom.

>>

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

~Hronološke crte Isusovog života~

― Kada je Isus rodjen?
― Kada je pomazan Duhom na Jordanu?
― Kada je razapet na Golgoti?


Q-tekst, Protoevanjelje, 'Evandjelje po svetoj Dvanaestorici', takodje lucidno ukazuje da je Isus rodjen u vreme popisa koji je naložio car (cezar) Oktavijan Avgust: ''Dogodi se u one dane da izidje dekret od cezara Avgusta, da sav svet bude popisan. I sav narod Sirije ode da se popiše, svako u svoj grad; a beše to usred zime. Tako se i Josip sa Marijom uspe iz Galileje, iz grada Nazareta, ka Judeji, u Davidov grad, koji se zove Betlehem (jer on beše iz Davidovog doma i roda), da se popiše sa Marijom, svojom venčanom ženom, koja beše noseća.'' (4-1-2)

Cezarskom tronu ekspandirajuće Rimske imperije, gromade sastavljene od mnoštva pokrajina, vazalnih država i kolonija, nesumnjivo su popisne evidencije, uvidi u brojčano stanje podanika i vojno sposobnih muškaraca puno značili. U starome Rimu najuglednija služba je bila cenzura (iako je formalno dolazila iza preture), a njeni nosioci bili su cenzori (censores), dva činovnika koji su birani, najpre svake četvrte a kasnije svake pete godine sa mandatom do 18 meseci. Njihova nadležnost je bila da izvrše popis gradjana i procene njihov imetak, da sastave vojne i poreske spiskove, da odredjuju visine poreza i carina; oni su činili revizije senatorskih lista (što im je 312. godine kao pravo dao lex Ovinia), sklapali su ugovore za javne radove i vršili nadzor nad javnim moralom; s demografskom procenom je bilo dakle povezano i ispitivanje života pojedinih gradjana. Sastavljena lista gradjana s ciljem da se proceni njihova imovina i da se stanovništvo rasvrsta na imovinske klase, nazivana je census. Od 443. godine stare ere (Livije, IV, 8, 1) cenzori su birani iz redova patricija, a 339. godine to pravo su stekli i plebejci. Kao potpuno izdvojena magistratura cenzorstvo je ustanovljeno tzv. Emilijevim zakonom (Lex Aemilia) iz 366. godine stare ere.. Ako bi jedan cenzor preminuo ili abdicirao, i drugi je morao da napusti dati položaj (cp.: 'Istorija Rima od osnivanja Grada', IX, 33).

Svi punoletni rimski gradjani bili su dužni da pod zakletvom na Marsovom polju prijave svoju porodicu i svoje imovinsko stanje. Taj postupak, koji su vodili cenzori, nosio je naziv professio censualis. U svojoj VII. knjizi, koja obradjuje godine rimske istorije od 366. do 342. Tit Livije ukazuje na jedan rani popis (u vreme konzulovanja Gaja Sulpicija i Tit Kvinkcija Pena): ''Pošto je nastupio period relativnog mira odlučeno je da se izvrši popis stanovništva i procena imovine, pošto je rešavanje pitanja dugova dovelo do toga da su mnoge stvari promenile vlasnike.< (VII, 22) - U VIII. knjizi svoje 'Istorije', koja obradjuje period od 341. do 322. ukazuje na još jedan popis (u godini kada su za konzule izabrani Aul Kornelije i Gnej Domicije): ''Ove godine je u Rimu izvršen cenz i popisani su novi gradjani. Zbog njih su dodate dve nove tribe.'' (VIII, 17) - A za popis iz 292. godine kaže: ''Ove godine je izvršen i popis gradjana, za vreme Publija Kornelija Arvina i Gaja Marcija Rutula. Popisan je 262.321 čovek. Ovaj cenzorski par je bio dvadeset šesti od uvodjenja te službe, a popis je bio devetnaesti po redu.'' (X, 47) O cenzu svakog rimskog gradjanina svedočile su javne tablice (VI, 27) Svaki tribus (kotar, opština) imao je sastavljenu listu gradjana, listu po kojoj su i glasanja sprovodena. Na kraju popisa obavljan je svečani žrtveni lustrum ('čišćenje')


Kada su 4. god. stare ere, po smrtu Heroda Velikog, Rimljani Judeju podredili svojoj neposrednoj upravi, Jevreji su morali direktno plaćati porez novoj vlasti, a ne vazalnome kralju. U tu svrhu rimske vlasti su otprilike svake četrnaeste godine vršile popis imovnog stanja . Kada su pod Herodom Prvim u Palestini vršili popis življa (grč.: apografe / η απογραφή), da bi se zadovoljila jevrejska tradicija, a i da bi se onemogućile prevare, svako se morao po zakonu javiti u mesto svojih predaka. Zato se i Isusov otac, blagosloveni Josip, koji je poticao iz Davidovog roda i Davidovog grada, morao sa ženom Marijom javiti i popisati u Betlehemu ('Domu hleba'), gde je se i Veličanstveni u pećini-štali, medju životinje, utelovio.

Imperator Caesar Augustus ( vladao do 14. godine n. e.), koji je rimsku aristokratsku republiku preveo u monarhiju (i nazvao je 'principat'), u Carstvu je preduzeo tri popisa življa. Gaj Svetonije Trakvil - koji je za vreme Trajanovog vladanja bio visoki dvorski činovnik, a pod Hadrijanom sekretar njegove kancelarije (magister epistularum - u spisu 'Životi rimskih careva', nastalom otprilike 121. godine, obrazlaže za tribuna i cezara Avgusta: ''Tribunsku vlast primio je Avgust doživotno; u toj je službi dva puta izabrao sebi kolegu na pet godina.Isto je tako doživotno primio nadzor nad javnim moralom i zakonima; na temelju tog prava, Premda nije imao cenzorsku čast, proveo je ipak t r i p u t a popis puka; prvi i treći put s kolegom /tribunom/, a drugi put sam.'' (Augustus, 27). U ove Svetonijeve podatke se velikim delom možemo pouzdati, s obzirom da mu je njegov položaj omogućavao da ima pristup državnim arhivama i izveštajima o tekućim poslovima u Imperiji. Carevi su uzimali doživotno i vlast narodnog tribuna, čime je njihova državnička moć praktično bila neograničena. Zajedno s Agripom, kako letopisi ukazuju, Avgust je sproveo popis 18. godine stare ere a s Tiberijem započet je popis 4. godine nove ere; ako je drugi popis sam sproveo, to je svakako učinio nakon što je istekao petogodišnji mandat Agripi. Dakle, 13-a godina stare ere se može indikativno datovati kao godina u kojoj je sproveo drugi popis, kao godina u kojoj je i Isus rodjen.
>>

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

~Hronološke crte Isusovog života~

― Kada je Isus rodjen?
― Kada je pomazan Duhom na Jordanu?
― Kada je razapet na Golgoti?

Nakon što je Josip upozoren od andjela da Herod planira i pokreće pokolj male dece u Betlehemu i okolini, blagosloveni Tesar je se sa ženom i malim Isusom sklonio u Egipat. Zbog siromaštva i stalnih ratova Jevreji su se i inače često selili u Egipat, tako da su na primer u helenističkoj Aleksandriji imali brojnu koloniju (nekih 200.000 duša) sa mnogim povlasticama. 'Evandjelje po svetoj Dvanaestorici' izveštava o o Josipovom sklanjanju deteta pred Herodovim pogromom: ''A pošto on ustade, uze detence i majku njegovu noću, pa otide u Egipat; i beše tamo nekih sedam godina, do smrti Herodove, ...'' (5:14) - Znajući da je uzurpator Herod umro 4. godine stare ere, dolazimo zaključka da je Josip prebegao u Egipat oko 12. godine stare ere.


Betlehemski pokolj dece starosti ''od dve godine pa naniže'' ('Matej', 2:16), pogodio je i obližnji Jerusalim, u kome je službovao kao sveštenik otac Jovana Preteče - Zaharija, koga su Irodovi ljudi ubili izmedju Svetilišta i žrtvenika Jehovinog Hrama, zato što nije nije znao i nije prokazao gde su mu se žena Elizabeta i sinčić sakrili pred pogromom koji se nadvio. Sa svojim detetom Elizabeta je se inače sklonila u judejsko gorje ('Dvanaestorica', 5:15), dok je kasnije dete verovatno našlo pribežište u nekom pustinjskom kampu esena, koji su negovali arkansku disciplinu. Poznato je da je rimska vlast pokazivala veliku netrpeljivost i mržnju prema esenima, dok je Herod imao dozu tolerancije prema njima jer nisu imali prevratničko-nasilničke aspiracije poput nekih drugih sledbi. U apokrifu 'Mojsijevo uzimanje', koje je verovatno nastalo medju esenima, za Heroda se aludirajuće ukazuje da će biti ohola osoba, ne iz svešteničke klase, da će ubijati i staro i mlado, i da će se čitava zemlja ispuniti užasom pred njim (6:2).

Čitajući Protoevanjelje, iz koga je najpre izvučeno tzv. aramejsko 'Matejevo Evandjelje', vidimo da su do Betlehema persijski mudraci, sveštenici mazdaizma, magi/magijci (grč.: oi mágoi) i zvezdočatci, poklonici Vatre i Hrista-Zarathuštre, bili vodjeni od strane neke 'zvezde' i andjela zvezdinog: "I, gle: Zvezda koju magi sa Istoka videše, i Andjeo Zvezdin idjahu pred njima, dok ne dodjoše i ne stadoše nad mestom gde beše detence; i Zvezda se pokaza sa šest zraka." (5:5) - Vodjenje istočnih maga, posvećenika kulta mudrosti (mazda-yasna) podseća na vodjenje Izraela Ognjenim Oblakom u Obećanu zemlju.

Postavlja se pitanje da li se pod 'zvezdom' koja sa podiže (grč.: anatole) na Istoku ('Matej', 2:2) doslovno misli na zvezdano telo, ili taj termin ima neko prenosno značenje.Poznato je da putanja zvezda nije sa istoka na zapad, već obratno. No, ako se pod 'zvezdom' smatra neka planeta koja je prošla i ugnezdila se u Sunčev sistem, kao što je Uran (vladalac Vodolije, Hristovog Doba), onda takva obrazloženja nisu irelevantna. - Po verovanju mnogih antiknih naroda svaka duša je imala svoju zvezdu; po smrti duša bi odlazila svojoj zvezdi (ili postajala zvezda), a pri rodjenju odgovarajuća zvezda je se dizala, pojavljivala.

Mnogi, koje je intrigirao precizniji datum Hristovog rodjenja, pokušali su da taj podatak nadju iz astronomskih konstelacija, odnosno da ga vežu za neke markantne planetarne odnose. Još je astronom Johannes Kepler (1571.-1630.) pretpostavljao da bi 'nova zvezda' koja je se pojavila mogla biti rezultat konjukcije Jupitera i Saturna sedme godine stare ere. Jedna glinena ploča s klinastim pismom nadjena u opservatoriji u Sypparu, na Eufratu, a odgonetnuta 1925. godine od strane orijentaliste Paul-a Scnabel-a, sadrži opis velike konjukcije planeta Jupitera i Saturna u sazveždju Ribe (na 21. stupnju, sa razlikom od samo jednog stupnja u u deklinaciji i u tačno istom azimutu) u sedmoj godini stare ere. Konjukcija Jupitera i Saturna te godine je se dogodila tri puta: 19. maja, 10. okrobra i 5. decembra; takav susret tih nebeskih tela ostvaruje se jednom u 794. godine. U svojoj zbliženosti, na noćnom nebu, date planete su stvarale utisak dvostruke zvezde velikog sjaja. Tokom čitave godine te dve planete su se videle od večeri do jutra sijajući visoko na meridijanu, i nisu se udaljavale jedna od druge više od tri stupnja. Kad je Sunce zalazilo na zapadu, te dve velike planete su izlazile na istoku, a kad su ponirale na zapadu, sa istoka je rudela zora.

Ukoliko bi se ova astro-hipoteza o vremenu Hristovog rodjenja sagledala sa stanovišta Protoevandjelja, videlo bi se da je vrlo porozna i bizarna. Prvo, očigledno je da je Isus rodjen usred zime, kada je usledilo i dolaženje mudraca sa Istoka. Jedna zimska konjukcija za orijentaciju ništa ne bi značila. Mudraci su gotovo stralno pred očima imali zvezdu; dakle priča o tri godišnje konjukcije ne kazuje ništa u ovom slučaju. Mudrace je vodila zvezda; dakako oni su putovali danju, a danju nisu mogli od sunčevog sjaja videti i razlučiti nikakvu zvezdu. U Q-tekstu se prenosi jedna sekvenca kada su mudraci izgubili pregled na putanjom zvezde, sekvenca koja prethodno obrazloženje jasno potvrdjuje: "I pomno gledajući u nebo i tražeći Dete preko Zvezde, zanemariše malene, svoje tovarne životinje koje su trpele svoje breme i toplinu dana, i bile žedne i klonule; i Zvezda se sakri od njihovog pogleda. I uzalud su stajali i motrili, te gledali jedni u druge u svojoj nevolji. Tada se setiše svojih kamila i magaraca, pa pohitaše da ih rasterete kako bi se ovi mogli odmoriti. A blizu Betlehema, pored puta, beše jedno vrelo. I kad se sagnuše da zahvate vode za svoje životinje, gle, Zvezda koju su izgubili pokaza im se, stvarajući odraz na staloženom površju vode. I kada je opaziše, obradovahu se velikom radošću. I zahvališe se Bogu koji im je pokazao Svoje milosrdje upravo kad su oni pokazali milosrdje prema svojim ožednelim životinjama." (5:6-10)

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

25. prosinca sigurno nije.

_________________
J-C

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

kada je rodjen? -nikad
kada je pomazan? -nikad
kada je razapet? - nikad
isus smrdi na pecenu macketinu

ne razumjem sta si sa ovim htjeo/la dokazati?

to babac...

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

~ Ključne Isusove godine ~

― Kada je Isus rodjen?
― Kada je pomazan Duhom na Jordanu?
― Kada je razapet na Golgoti?

Iz izveštaja 'Evandjelja po svetoj Dvanaestorici' vidimo da kada su istočni mudraci Hristu-Trismegistu doneli svoja tri dara (zlato, smirnu i tamjan) bilo je godišnje doba zima. Dakle, Sunčano Dete, Isus, rodja se usred zime, oko zimske kratkodnevice. Takvo rodjenje ima i svoje duboke simboličke implikacije; onda kada su dani najkraći, ali onda kada je i duhovni Mrak strahovito natkrio zemlju, kada se znak Device (čija se najsjajnija zvezda zove Spika - 'klas') uzdiže na horizontu, radja se u Betlehemu od blagoslovene Device, u 'Kući hleba', Sunce Sveta, Sunce Pravednosti, Hrist Božiji, Svetilo Novog Jerusalima ('Otkrivenje', 21:23) U 'Knjizi proroka Malahije' Gospod se naziva ''Sunce Pravde'' (4:2). Kod 'Mateja' se pojava Hrista Svetlonoše prikazuje kao ispunjenje Isaijinog proročanstva: "Zemlja Zabulonova i zemlja Neftalimova, prema moru, preko Jordana Galileja mnogobožačka, narod koji sedi u tami vide veliku Svetlost, i onima što sede u zemlji i senci smrti, njima Svetlost sinu." (4:15-17) - I mnogi crkveni spisatelji o Hristu govore pod presijom solarnih refleksija. Tako Kiprijan (III. stoleće) iz Afrike Gospoda naziva istinskim suncem - sol verus (De orat. Dom., 35). Jefrem Sirijski ( 3O6.-373.) u svojim pesmama ukazuje: "Izišlo je iz nje /= Marije/ Sunce Pravde, koje svojim izlaskom prosvetljuje ceo svet."

'Protoevandjelje' ukazuje i na vreme kada će sveti Jedan biti začet od blagoslovene Device i blagoslovenog Josipa, od Davidovih potomaka: "A u šesti mesec Andjeo Gabriel bi poslan od Boga, u galilejski grad, po imenu Nazaret, devici zaručenoj s čovekom koji se zvao Josip, iz Davidovog roda; a devici bi ime Marija." (2:1). Prvi mesec po gradjanskom računanju godine počinjao je mesecom tišri (polovina rimskog septembris-a do polovine octobris-a). Šesti mesec upravo pada oko prolećne ravnodnevice. Isusovo rodjenje uobičajno dolazi posle devet meseci: dakle negde oko zimske kratkodnevice, kada svetlo dana počinje da se produžava i raste jačina pristižućeg sunca, kada su Rimljani slavili Dies natalis Solis Invicti.

O zimsku kratkodnevicu Gospod je se rodio i kao Božanstvo Svetlosti: Mitra, čiji vernici su se zvali "poštovaoci nepobedivog Boga sunca Mitre" (culores Solis invicti Mithrae), a koji se pojavljuje trovrsni (triplasios) i trojedinstveni, kako ga već prikazuje pronadjeni reljef (1926. god.) u Dieburgu u Hessenu. Mitrin kult je se u III. stoleću stare ere iz Irana prenet u Egipat, a potom u Rim, široko se poširivši širom gvozdenog Carstva, postajući takmac mladome hrišćanstvu.

U ranome hrišćanstvu Božić je svetkovan na početku zime, o zimski solsticij (lat.: solstitialis - 'sunčani'). Potom se data svetkovina nekoliko vekova dosta zapostavlja, i spaja se sa praznikom Isusovog krštenja, koji je se kod Grka zvao Epipháneia ('javljanje'), odnosno Theopháneia ('Bogojavljanje'). Epifanije (umro 403. god.) iz Judeje iznosi da se Hristovo rodjenje slavilo 8. novembra. Crkveni spisatelj i prezbiter Hipolit (Hippolytos, prva polovina III. stoleća), kao dan Hristovog rodjenja odredio je 2. januar. Kasnije su i druge opcije i kombinatorike bile pravljene. Na Bliskom Istoku i u Egiptu Gospodnje rodjenje (nativitas Domini) je slavljeno 6. januara; tada je se u Aleksandriji slavilo rodjenje vaskrslog Ozirisa. Monahinja Eterija (oko 400. god.), koja je napisala delo 'Putovanje u Svetu zemlju, ...' kazuje da je 6. januara u Jerusalimu glavna uspomena slavljenja Rodjenje Hristovo.

Kada je pod Konstantinom institucionalizovano hrišćanstvo uzdignuto u rang državne religije, crkva je 354. god. prenela proslavu Božića od 6. januara na 25. decembar, tj. na dan proslave rodjenja Mitre, Nepobedivog Boga-Sunca. To je učinjeno najpre u Rimu, a na istoku Konstantinopol je najranije primio praznik Rodjenja Hristova 25. decembar, a uveo ga je Grigorije Bogoslov (cca 330.-390.) Hronograf (Liberijanski kalendar) iz 354. godine, u odeljku Depositiones martyrum, kod VIII. kalende januara (25. decembra) sadrži naznaku: "Dan rodjenja Hrista u Betlehemu" (natus Christus in Betleeem Judae). Takvo poklapanje praznika je izvršeno i zbog toga da bi se potisnula Mitrina svečanost, odnosno apsorbovala se u Hristov kult. Jedan od sirijskih anonimnih crkvenih pisaca ukazuje: "Bio je običaj pagana da slave 25. decembra rodjenje Sunca, kada su palili svetla. U ovim svečanostima i praznicima učestvovali su takodje i hrišćani. Zato su, kada su crkveni učitelji primetili da hrišćani pokazuju sklonost prema ovim svečanostima, odlučili da toga dana treba slaviti Božić." - Mitrinom Rodjendanu u Rimu je prethodila žalosna svetkovina Saturnalia, koja je se obeležavala od 17. do 23. decembra.

Car Aurelijan (270.-275.) je i zvanično odredio da se 25. 12. slavi kao dan rodjenja Sunca; a naredbom cara Justina (565.-579.) Božić je postao obavezan za celu Imperiju.

Latinski crkveni pisac Aurelije Avgustin (kraj IV. i početak V. stoleća) zauzimao je se i tražio je kod svoje braće da Božić ne slave u čast Sunca, nego u čast onoga koji je to Sunce stvorio. Medjutim, kao što pokazuje i pastirska poslanica rimskog pontifa Leona Velikog (440.-461.) i u V. stoleću bilo je hrišćana koji su Božić svetkovali ne toliko zbog Hristovog rodjenja već prevashodno zbog jačanja sunčevog sjaja, te su praktikovali svojevrsna pozdravna klanjanja Suncu. (Takva degradirajuća obožavanja, koja idu od klanjanja Bogu Suncu Univerzuma, preko duha Sunca, do samog Sunca, nisu neka iznenadjujuća pojava ...) Praznik Sunca je vekovima unazad figurisao u narodnim običajima, doživevši u bahantskim misterijama duboku degradaciju. Sunce Pravednosti, Hrist Bog, u svim svojim inkarnacijama radjao je se oko zimskog solsticija, i uvek je satanska sila božićnu svetkovinu (Sol novus) obesmišljavala i izvrtala, dajući joj izopačeni karakter.

Stari Grci su Hrista poznavali i kao solarnog boga Apolona, čije svetilište je bilo u Delu. Njegova svečanost u narodu je bila široko prihvaćena ('Odiseja', XX, 156; XXI, 258). Platon u 'Zakonima' piše za jednu njegovu svetkovinu: "Svake godine posle letnjog suncostaja treba da se svi gradjani sakupe na zajedničkom svetom zemljištu Helijevu i Apolonovu ..." (XII, 3) Svetkovine Vode, Vatre, Zemlje i Vazduha, Hristove Svetkovine, medju starim Grcima bile su, kao što rekosmo, široko rasprostranjene, ali najvećim delom u izvitoperenim kultnim pristupima i nazorima.

Kao što Sunce zalazi u tamu i izlazi zorom, tako je Hrist Sunce uvek iznova silazio u zemaljsku tamu, radjao se, i pobednički vaskrsavao. Nalayimo da se četiri velika prahrišćanska Praznika - Božić, Uskrs, Vaznesenje i Preobraženje, poklapaju sa počecima godišnjih doba, sa tačkama gde sunce, prividno obilazeći oko Zemlje, na ekliptičkoj ravni formira krst, znak Sina Čovečijeg.

Iako je se Hrist rodio "usred zime", u dane njegovog rodjenja temperatura je bila iznad uobičajne. Zato se i kaže da su pastiri u onom kraju noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svoga stada ('Luka', 2:8). Prosečna temperatura u Jerusalimu, koji spada u suptropsko-kontinentalni pojas je nekih 17 celziijusovih stepena.

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

~ Ključne Isusove godine ~

― Kada je Isus rodjen?
― Kada je pomazan Duhom na Jordanu?
― Kada je razapet na Golgoti?

Posle smrti Heroda Velikog, Andjeo Gospodnji se u snu opet javlja Josipu tokom njegovog emigriranja u Egipat, i poziva ga da se vrati u zemlju Izraelovu: ''I on ustade, pa uze dete i majku Njegovu, te dodje u zemlju Izraelovu. I oni dodjoše i nastaniše se u gradu zvanom Nazaret; i On bi prozvan Nazaren.'' ('Dvanaestorica', 5:21) - Posle Isusa, blagoslovena Devica sa Josipom radja još nekoliko sinova i kćeri. Jakov prozvan Pravednik, kao i njegov brat Isus, kao svoj životni put odabira traganje za Istinom i život u Bogu i za Boga.

Duh Božije Moći preko Nazarećanina je se od Njegovih najranijih dana moćno osvedočavao. Čitajući sekvence 'Evandjelja po svetoj Dvanaestorici' vidimo da Isus i kao dete i kao zreo čovek pokazuje neizmernu pažnju i ljubav prema životinjama; štaviše, on se radja u pećini-štali sa životinjama. On pokazuje brigu i za najmanjeg vrapca: ''... Jednoga dana dodje dečak Isus na mesto gde beše postavljena zamka za ptice, a nekoliko dečaka tu behu. I Isus im reče: 'Ko je postavio ovu zamku za nedužna Božija stvorenja? Vidite: u neku zamku, na sličan način, bićete zgrabeni!' - I ugleda dvanaest vrabaca koji behu kao mrtvi. I On pomače Svoje ruke iznad njih, i reče im: 'Idite, izletite, i dok živite sećajte Me se!' - I oni se podigoše i odleteše cvrkućući. A Judejci, videvši to, behu zapanjeni, i ispričaše ovo sveštenicima.'' (6:7-8) - I u Qur'an-u se govori o Isusovim čudima, pa se pominje i jedno koje je možda izvedeno iz narodno-predajne interpretacije prethodno navedenog osvedočenja: ''O Isa, sine Merjemin, seti se /.../ kada si, voljom mojom, od blata nešto poput ptice načinio, i nju udahnuo, i kada je ona, voljom mojom, postala ptica.'' (V. 110)

Mladi Isus svojim čudesima koja su bila u službi pouke i osvedočenja Istine, nailazi na divljenje i kod svojih vršnjaka i drugova u igri. Njegovim prisustvom, prisustvom Onoga koji je svagda u Bogu i sa Bogom hodao, sve je bilo blagosloveno i prozračeno: ''A činjaše dete i druga čudesa, i ispod Njegovih nogu beše vidjeno cveće da niče, onde gde pak zemlja nekada neplodna beše. I Njegovi drugovi stajahu u strahu sa Njim.

A jednoga dana, dečak Isus se igraše sa svojim drugovima, mladjim od njega, i oni se okupiše oko Njega, i izabraše Ga kao svoga kralja. I pošto On sede, omotaše jednu maslinovu granu sa cvećem, i načiniše od toga krunu, i metnuše je na Njegovu glavu a trsku u Njegovu ruku kao žezlo. I klanjahu Mu se govoreći: 'Živeo kralj izraelski!' - A On im reče: 'Sačuvajte svoj mir; vi ne znate šta kazujete. Ne govorite to nikome. Takve reči nisu za vas da ih kazujete, već za one kojima će to biti dato.' - I oni se začudiše. a jedan /čovek/ prolazeći ču to, pa reče: 'Da, uistinu, vi ste dobro izabrali, jer On je jedno milo dete i od Velikog Dostojanstva'.'' (6:9-12) Upravo medju esenima, medju koje su kasnije Jakov i Isus živeli, bilo je mnogo vidovitih ljudi, kao što i Flavije ukazuje.

Sa dvanaest godina života, dakle negde pred početak nove ere, u doba kada se medju Judejcima smatralo da se počinje razlikovati dobro od zla, kada je se hodočasnički potpadalo pod Mojsijev Zakonik, Isus sa roditeljima prvi put za Pashu posećuje Jerusalim (6:1). Isus i njegovi roditelji obeležavaju Pashu hodočasnički, ali bez prolivanja krvi, bez klanja jagnjeta, onako kako su je medju Judejcima svetkovali npr. eseni, nazareni/nazoreji i terapeuti. U Hramu svoga Oca, u Jehovinom Hramu u Jerusalimu, kao dvanaestogodišnjak, Isus iznenadjuje judejske učitelje svojom dosetljivošću i razboritošću. I tu se nalazi jedan prorok koji Ga osvedočava i potvrdjuje rečima: ''Gle Ljubav i Mudrost Božija u Tebi su sjedinjene, stoga u dolazećem dobu trebaš biti nazvan Isa-Marija, jer preko Hrista Bog treba spasiti čovečanstvo, koje je danas uistinu kao gorko more; medjutim, ono će se ipak preokrenuti u slatkoću. Ali ovome naraštaju Nevesta neće doći na videlo, šta više niti u nastupajućem Dobu.'' (6:5) Zadnja Hristova inkarnacija desila je se na početku ere Ribe, a Njegov slavni Dolazak uslediće po isteku date ere, na početku Vodolije.

Uz svoga oca Josipa, koji je bio vešt tesar i kamenorezac, Isus je izučio zanat od koga se može izdržavati: ''I pravljaše točkove, i jarmove, takodje i stolove, sa velikom veštinom. I Isus napredovaše u stasu i milosti kod Boga i ljudi.'' (6:6)

Sa osamnaest godina, Davidov potomak bio je oženjen devojkom Mirjam: ''A u osamnaestoj godini svoga /životnog/ veka, Isus se oženi sa Mirjam, devicom iz Judina plemena, sa kojom življaše sedam godina; i ona preminu, jer Bog je uze, da bi On mogao poći ka uzvišenim poduhvatima koje imaše da ostvari, da bi propatio za sinove i kćeri ljudske.'' (6:13) - Kod Jevreja osamnaesta godina je bila optimalna za brak. U hagadičkom talmudskom spisu Avoth ('Očevi') iznosi se: ''On /Juda, sin Temin/ bejaše rekao: 'S pet godina - za Štivo, s deset godina - za učenje Mišne, s trinaest - podvrgnut je zapovesti, s petnaest - za učenje Talmuda, s osamnaest - za brak, s dvadeset - u pregnuća, s trideset - u snazi, s četrdeset - razborit, s pedeset - za savet, ...''' (V, 18)

Nakon što je Mirjam bila uzeta iz zemaljskog života, negde oko svoje dvadeset i pete godine životnog doba, asketa Isus opet dospeva u Egipat: ''I nakon što je okončao Svoje izučavanje Zakona, Isus se opet spusti u Egipat da prouči mudrost Egipćana, kao što to učini Mojsije.'' (6:14) Pod 'Zakon' koji je Isus izučavao, verovatno se misli na puno upućivanje u 'Knjigu Zakona' koju su neke mističarske judejske struje, poput esena, imali u svom autentičnom, neredigiranom obliku. Služitelj Stefan na sudu pred Sinedrionom svedoči za Mojsija koga je faraonova kći odgojila sebi kao sina: ''I nauči se Mojsije svoj mudrosti egipatskoj; i beše silan u rečima i delima.'' ('Dela apostolska', 7:22) - Predaja kralju Salomonu takodje pripisuje veliku umudrenost: ''Mudrost je Salomonova bila veća od mudrosti svih sinova Istoka i od sve mudrosti Egipta.'' ('Kraljevi', I, 5:10)

I sami Heleni, koji su gajili provizorni i porozni kult mudrost, priznavali su Egipćanima preimućstvo u mudrosti. Tako Herodot (Herodotos, otprilike 485.-425. god. s. e.) iz Halikarnasa, u svome istorijsko-etnografskom opisu podeljenom u devet knjiga, prema broju muza, naznačuje i sledeće: ''Egipćani su bili mudriji od drugih naroda.'' (II, 121) Te: ''... Najmudriji ljudi na svetu, Egipćani, ...'' (II, 160) - Akademski filosof, eklektičar Plutarh (Plutarchos, otprilike 46.-120. god. n. e.) iz Heroneje u Beotiji, naznačuje za atinskog zakonodavca Solona, koji je važio za eminentnog mudraca, da je učio od egipatskih sveštenika: ''A jedno vreme proveo je i u filosofskom saobraćanju sa Psenopisom iz Heliopolisa i Sonhisom iz Saisa, najvećim učenjacima iz svešteničkog roda.'' ('Uporedni životopisi' - 'Solon', 26) Plutarh još ukazuje da su neki znameniti helenski ekspeditori doneli iz Egipta u svoju zemlju mnoge egipatske običaje, kultove i misterije: ''Oni su odlazili u Egipat želeći proučiti život sveštenika. Tako se priča da je Eudoks išao na poredavanbja Konufisa iz Memfisa, Solon Sonhkisa iz Saisa, Pitagora Enufisa iz Heliopolisa. Kako se čini naročito je Pitagora pun divljenja prema tim ljudima koji su mu ukazivali poštovanje na svoj način. On je pokušao oponašati njihov simbolički jezik i tajna učenja, uključujući ih u svoje učenje putem zagonetki.'' ('O Izidi i Oziridu', 10) - I Marko Tulije Ciceron iznosi da je u potrazi sa filosofskim znanjem koje omogućava ostvarivanje blaženog života ''Pitagora lično proputovao Egipat i posetio persijske mage.'' ('O krajnostima dobra i zla', V, 29, 87) Pitagora sa Samosa u svom novom telu, iznova posećuje Egipat gde je kult mudrosti bio izrazito jak.

Odredjene naznake o Isusovom boravku u Egiptu provejavaju i u Talmudu; medju Jevrejima su kolale razne priče da je Isus 'Otpadnik' navodno u Egiptu izučavao nekromantiju ( - prizivanje Božijeg Imena oni su tumačili kao zazivanje mrtvih!), nekromantiju kojom je se i tobože služio ('Gitin', fol. 57 A) Kada je Isus održao svoju prvu propoved u sinagogi Nazareta, tamošnji skeptični Jevreji su mu doveli nekog slepca da ga isceli, uz reči kušnje i omalovažavanja: ''Rabbi, evo jednog Avrahamovog sina slepog od rodjenja. Isceli ga kao što si isceljivao neznabošce u Egiptu.'' ('Dvanaestorica', 13:4) Hermeneutista Filon Aleksandrijski, koji je sa najvišim oduševljenjem izučavao Platona i Pitagoreu, u svome delu De vita contemplativa [ http://www.earlychristianwritings.com/yonge/book34.html ]govori i o svetom judeohrišćanskom redu terapeuta ('iscelitelja') koji su živeli u okolini Aleksandrije. I Euzebije Cezarejski u svojoj 'Istoriji Crkve' ukazuje da su terapeuti bili zapravo asketski hrišćanski red iz judejske populacije: ''On /- Filon/ opisuje život naših podvižnika veoma tačno. /.../ ... Filon govori da su se oni sabrali radi istine i da svojim rečima neće dodavati ništa nego će samo govoriti onako kako zaista i jeste. On kazuje da ih zovu terapeuti, a žene koje su sa njima: terapevtise. Taj naziv je dat, ili zbog toga što su oni, poput lekara, lečili i isceljivali od stradanja prouzrokovanih porocima duše onih koji su dolazili k njima, ili zbog toga što oni štuju Boga i služe Mu u savršenoj čistoti.'' (II, 17) Egipatske terapute je Hrist Veliki Terapeut osnovao u jednoj od svojih ranijih inkarnacija.

U Aleksandriji su u prvim vekovima posle Hrista delovali mnogi znameniti crkveni spisatelji (Kirilo, Teofilo, Atanasije Veliki, Aleksandar, Origen,...) koji su u tumačenju i pristupu 'Pismima' često unosili jednu višu, hermeneutičku dimenziju.

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

~ Ključne Isusove godine ~

― Kada je Isus rodjen?
― Kada je pomazan Duhom na Jordanu?
― Kada je razapet na Golgoti?


Posle boravka u Egiptu i medju terapeute, koji se u Protoevandjelju slikovito nazivaju 'Brdo Sion' (95:4), Isusa Put vodi u Pustinju i pustinjsku askezu: "I otišavši u Pustinju, meditirao je, i postio, i molio se; i dobio je Snagu Svetog Imena, kojom činjaše mnoga čudesa. I tokom sedam godina govorio je On licem u lice s Bogom; i nauči jezik ptica i zveri, i /upozna/ isceliteljske moći drveća, i trava, i cveća, i skrivene tajne dragog kamenja; i steče znanje o kretanjima Sunca, i Meseca, i zvezda, i o snazi slovâ, te o misterijama Kvadrata i Kruga, i o pretvaranju stvari, i oblika, i brojeva, i znakova. Odatle se vrati u Nazaret da obidje Svoje roditelje; i On poučavaše onde i u Jerusalimu, kao priznati rabbi, u samom Hramu, i niko Ga ne sprečavaše." (6:14b-15)


'Pustinja' na koju se u ovom pasusu ukazuje svakako je Judejska pustinja, koja se rasprostire izmedju Jerusalima i Jerihona, zapadno od Mrtvog mora. Upravo uz kršovita područja zapadne obale Mrtvog mora, eseni, koji su bili raštrkani širom Palestine, pa i dijaspore, imali su svoje kampove i monastire. Plinije Stariji (Gaius Plinius Secundus, 23.-79.), rodom iz grada Koma (Comum) u severnoj Italiji, spisatelj i istraživač koji je stradao u erupciji vulkana Vezuva (kada su zatrpani gradovi Pompeja i Herkulanum), u jedinoj svojoj sačuvanoj knjizi - 'Prirodnoj istoriji' (Naturalis historia) pominje i esene, pa njihova staništa smešta na obale Mrtvog mora: "Na zapadnoj strani Mrtvog mora, ali van domašaja štetnih isparenja sa obale, nalazi se usamljeno pleme esena, koje se vidno odvaja od ostalih plemena na svetu - pošto nema žena, pošto se odreklo svih polnih želja. Uopšte nema novca, a društvo mu prave samo palmina lišća. Iz dana u dan se regrutuje mnoštvo izbreglica do jednog odredjenog broja brojnim pristupanjima onih koji su umorni od života i izdirani udarcima sudbine hteli da prihvate njihove običaje ... Ranije je ispod /= južnije/ esena ležao grad Engedi ... zatim dolazi /tvrdjava/ Masada ..."* (V, 73) Očigledno je da Plinije ovde pominje samo jednu od esenskih grana, koja je živela u potpunom celibatu, dok su druge, kao i terapeuti, u svoje redove imali i žene: "... Postoji još i druga grana esena, koji se potpuno slažu sa ostalima po načinu života, običajima i postupcima, samo se razlikuju po gledanju na brak, jer veruju da oni koji se uzdržavaju braka ne ispunjavaju najvažniji životni zadatak, stvaranje potomstva, tim više što bi celo čovečanstvo u najkraćem vremenu izumrlo kada bi svi mislili kao oni." ('Judejski rat', II, 8, 13) . cp.: 'Matej', 19:12)

Grčki crkveni spisatelj Epifanije (Epiphanios, IV. stoleće) iz Judeje, koji je u mladjim danima bio monah u Egiptu a kasnije episkop u Konstanciji na Kipru, govori o judejskoj sledbi nastanjenoj u području oko Mrtvog mora, a njene članove naziva 'osenima' - ossenes (Adversus octoginta haereses, I, 1 - Haereses XX).

U esenskom alegoričkom spisu 'Rat sinova svetla protiv sinova Tame', verovatno nastalom pre vremena Isusa od Nazareta, susreće se i verz koji govori o povratku prognanih sinova Svetla koji će se "nastaniti u pustinji Jerusalima." (1:2)

Za Isusa se kaže da je u Pustinji, poput Mojsija, ostvario moć da govori licem u lice sa Bogom, Presvetim Ocem Nebeskim. On proučava zvezdočatstvo, u koje su bili upućeni i persijski magi koji su mu u Betlehemu doneli darove.Gospod medju esene proučava moć kamenja i bilja, kristaloterapiju i aromoterapiju: "/Eseni/ s naročitom ljubavlju proučavaju spise starih da bi doznali šta je za telo i dušu spasonosno. Iz tih spisa nastoje da saznaju korene za lečenje bolesti, kao i svojstva kamenja." ('Judejski rat', II, 8, 6) - Kao i u svom životu Pitagore sa Samosa, Isus od Nazareta upoznaje mistične dubine matematike i geometrije; i njegove pouke su stalno pod senom simbolizma kruga i kvadrata. U 'Judejskim starinama' Flavije s pravom poredi učenje esena sa načelima Pitagorine škole** (XV, 10, 4). Gospod koji je mogao da razgovara sa Sveprisutnim Duhom, razumeo je i jezik životnja, u potpunosti sa njima saosećao. U Qur'anu-u se kaže da je tu moć i taj dar imao i kralj Salomon: "I Sulejman /= Salomon/ nasledi Davuda /= Davida/ i reče: 'O ljudi, dato nam je da razumemo ptičje glasove, i svašta /drugo/ nam je dato; ovo je, zaista, prava blagodat'!" (27:16 i dalje) - Nije na odmet ovde naglasiti da su eseni bili i Jakov Pravednik, Isusov brat, te Jovan Krstitelj. U 'Evandjelju po Jovanu' se susreće jedan verz koji ukazuje na sukob Jovanovih učenika i nekog Judejca oko očišćenja (3:25). Upravo je kult čišćenja medju esenima bio jako naglašen.

U esenskom spisu 'Tumačenje proroka Habakuka' ukazuje se i na Učitelja Pravednosti - more hacedek (1:12), koga je zli sveštenik, koji je skrnavio Božije Svetilište (12:8-9) progonio "da bi ga uništio u jarosti." (11:5) Pravedni Učitelj koji je osnovao sveti Red esena, u jednoj od svojih ranijih inkarnacija, u makabejsko doba negde, svakako je Isus Hrist koji je osudjivao poganjenje Jehovinog Hrama gnusobama, krvnim žrtvama. Na to može da navodi i proročanstvo iz 9. poglavlja'Danielove knjige'.


Negde oko polovine četvrte decenije svoga života, Duh Mudrosti Isusa upućuje na Istok: "A nakon nekog vremena ode On u Asiriju, i Indiju, i Persiju, i u zemlju Haldejaca. I posećivao je njihove hramove, i razgovarao sa njihovim sveštenicima, i njihovim mudracima tokom mnogih godina, čineći mnoga neobična dela, isceljivaše bolesne dok putovaše kroz njihove krajeve. I zveri u polju imahu poštovanje prema Njemu, i ptice u vazduhu se ne bojahu Njega, jer On ih ne prepadaše, čak staviše divlje životinje iz pustinje opažahu Silu Božiju u Njemu, i činjahu Mu uslugu noseći Ga od mesta do mesta. Jer Duh Božanske Čovečnosti ispunivši Ga, ispuni sve stvari unaokolo Njega, i učini sve podložnim Njemu, ..." ('Dvanaestorica', 6:17-18) - Može se primetiti: Gospod pohodi sva ona istočna podneblja na kojima je se rasprostirala brojna judejska dijaspora, koja je govorila različitim dijalektima aramejskog jezika. To su i podneblja na kojima je se nekada utelovljavao, gde su uz velike reke cvetale duhovne kulture. Gospod Budnosti dospeva čak do Indije, gde je se negda rodio od Device Maje kao Gautama Sidarta Buda (Buddho), gde je i podigao Crkvu probudjenih. Apostol Juda Toma ('Blizanac'), po uzoru na svoga Učitelja, takodje propovednički dospeva do Indije, o čemu npr. svedoče apokrifna 'Tomina dela' (pogl.l).***



Hrista Božijeg put na Istok vodio je i u nNegovim prethodnim reinkarnacija. Tako Diogen Laertije, na osnovu svojih saznanja, ukazuje za Hristosa Pitagora: "Bio je još sasvim mlad, a toliko je voleo nauku da je otišao iz otadžbine i posvetio se u sve misterije i obrede ne samo u Grčkoj nego i u stranim zemljama. Bio je, dakle, u Egiptu /.../; naučio je jezik Egipćana /.../, a boravio je i medju haldejcima i magima. Dok je boravio na Kritu, posetio je i pećinu na Idi s Epimenidom. Ulazio je i u egipatska svetilišta, i tamo su mu ispričali sve božanske tajne." ('Život i mišljenja istaknutih filosofa', lib. VIII, cap. 1, 3; v.: Klement Aleksandrijski: 'Stromata', I, 22: Jamblih: 'Život Pitagorin', 18) - Jedan od najvećih helenskih tragičara, Euripid (Eyripides, cca 485.-406. god. s. e.) u svojim 'Bahantinjama' (408.), bogu vina - Dionisu, Zevsovom sinu, stavlja u usta reči koje govore i o njegovom čudesnom rodjenju i o pohodjenju orijentalnih podneblja: "Ja, Zevsov sin, Dionis u kraj tebanski sad stigoh; nekud Kadmova me rodi kći Samela, žarom munje ožarena sva. Lik ljudski mesto Božijeg uzeh na se ja. /.../ I zlatna polja lidijska i Frigiju zapustih; u sunčane dole persijske do zida Baktri i u burnu Mediju i Arabiju onu sretnu stigoh ja; svom prodjoh Azijom, do vala slavnijeh što leži, a Heleni skupa s barbarima po gradma punim, s kulama krasnim, živu svud." (Čin I, 5-8.17-23)

Ako pogledamo tok egzotičnog Filostratovog (Philostratos) biografskog spisa 'Životopis Apolonija iz Tijane' (oko 200. god. n. e.), možemo uočiti da on uveliko govori o putešestvijama ovog pitagorejskog čudotvorca, tajnovedca i učitelja podnebljima Istoka, mudraca koji je bio vegeterijanac, protivnik lova i žrtvovanja životinja, koji je poput nazoreja nosio dugu kosu i izbegavao da pije čisto vino, koji je razumeo jezik ptica i ljubavlju podredjivao životinje sebi. Kao i Isus Apolonije se vaznosi u Nebo. Lik Apolonija je verovatno izmišljen ili izveden iz predaje i hagiografske literature, a njegovi povizi su verovatno velikim delom oblikovani iz priča koje su kolale o Isusovim podvizima i putešestvijama diljem Orijenta.


__________

 * "Ab occidente litora Esseni fugiunt usque qua nocent, gens sola et in toto orbe praeter ceteras mira, sine ulla femina, omni venere abdicata, sine pecunia, socia palmarum. in diem ex aequo convenarum turba renascitur, large frequentantibus quos vita fessos ad mores eorum fortuna fluctibus agit. ita per saeculorum milia - incredibile dictu - gens aeterna est, in qua nemo nascitur. tam fecunda illis aliorum vitae paenitentia est! infra hos Engada oppidum fuit, secundum ab Hierosolymis fertilitate palmetorumque nemoribus, nunc alterum bustum. inde Masada castellum in rupe, et ipsum haut procul Asphaltite. et hactenus Iudaea est''.
 ** "The Essens also, as we call a sect of ours, were excused from this imposition. These men live the same kind of life as do those whom the Greeks call Pythagoreans, concerning whom I shall discourse more fully elsewhere. However, it is but fit to set down here the reasons wherefore Herod had these Essens in such honor, and thought higher of them than their mortal nature required; nor will this account be unsuitable to the nature of this history, as it will show the opinion men had of these Essens''.
 *** "According to the lot, therefore, India fell unto Judas Thomas, which is also the twin: but he would not go, saying that by reason of the weakness of the flesh he could not travel, and 'I am an Hebrew man; how can I go amongst the Indians and preach the truth?' And as he thus reasoned and spake, the Saviour appeared unto him by night and saith to him: Fear not, Thomas, go thou unto India and preach the word there, for my grace is with thee. But he would not obey, saying: Whither thou wouldest send me, send me, but elsewhere, for unto the Indians I will not go''.

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

~ Ključne Isusove godine ~

― Kada je Isus rodjen?
― Kada je pomazan Duhom na Jordanu?
― Kada je razapet na Golgoti?


Posle putešestvija podnebljima Istoka, na kojima je moćno osvedočavao i proslavljivao Duha Dobrote, Isusu-Mariji počinje teći završno razdoblje zemaljskog postojanja, razdoblje u kome je sebe pokazao kao Hrista Božijeg, kao Bogočoveka. Esenu Jovanu Krstitelju, novome Iliji, Gospod odlazi da bi ga ovaj krstio vodom na Jordanu; krštenje vodom biva popraćeno i pomazanjem Duhom Istine, pomazanjem u kome Isus ostvaruje i potvrdjuje Svoje apsolutno jedinstvo sa Presvetim Ocem Nebeskim. 'Evandjelje po svetoj Dvanaestorici' nam ukazuje na vreme kada je Isus istupio kao Mesija u Izabranome narodu: "A u petnaestoj godini vlade cezara Tiberija, kada Pontije Pilat beše namesnik u Judeji, a Herod tetrarh Galileje (Kajafa prvosveštenik, a Ana načelnik Sanhedrima), dodje reč od Boga Jovanu sinu Zaharijinu u Pustinji." (7:1)

Tiberius Caesar Augustus rodjen je 42. godine stare ere, a na carski presto Rimske Imperije stupio je 19. avgusta 14. godine nove ere. Umro je "u vili Lukulovoj u sedamdeset i osmoj godini života, u dvadeset i trećoj godini svoje vladavine, 16. marta /37. nove ere/ za konzulovanja Gneja Aceronija Prokula i Gaja Poncija Nigrina." (Svetonije: 'Tiberije', 73) - Petnaesta godina Tiberijeve vladavine, u kojoj je Jovan Preteča profetski nastupio, pada u vremenski okvir avgust 28. - avgust 29. godine nove ere.

Kada je tačno Isus kršten? Tekst 'Protoevandjelja' i to jasno naznačuje: "A ovo bi u sredini leta, desetog meseca: Tada dodje Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti." (8:1 Po gradjanskom judejskom kalendaru deseti mesec je thamuz (15. juni - 15. juli). Iz evandjeljskog teksta jasno se da uočiti da su se pre Isusa mnogi žitelji Jerusalima i Judeje podvrgli pokajničkom krštenju u Jordanu. Isus biva kršten 29. godine nove ere, letnjega meseca tamuza. Klement Aleksandrijski ukazuje za Bazilidove sledbenike koji su prvi svetkovali Dan Isusovog krštenja: "Pristalice Bazilida praznuju i dan Njegova krštenja i provode svu noć pred Krštenjem sa čitanjem; oni kažu da je ono bilo petnaeste godine Tiberijeve vladavine u petnaesti dan meseca tibija /= 10. januar/, a neki od njih kažu da je ono bilo jedanaestoga istoga meseca." ('Stromata', I, 21)

U vreme Isusovog Krštenja i Pomazanja, upravitelj Judeje je bio Pontije Pilat, dok je četverovlasnik Herod Antipa, sin Heroda Velikog, vladao Galilejom i Perejom od 4. do 39. godine nove ere ('Judejski rat', II, 7, 3). Financijski upravitelji rimskih careva ili njihovi namesnici u kojoj provinciji Imperije, zvali su se prokuratori. "U Judeju je /car/ Tiberije poslao Pilata za državnog upravitelja." (Ibid., II, 9, 2) Rimski istoričar Kornelije Tacit u svojim 'Godišnjicama od smrti božanskog Avgusta' (pisanim u vreme imperatora Trajana) veli za hrišćane: "Ime su dobili po Hristu koji je za Tiberijeve vlade pogubljen po presudi prokuratora Pontija Pilata." (XV, 44) I Flavije u 'Starinama' ukazuje da je dvanaeste godine Tiberija vlast u Judeji data Pilatu, vlast koju je on zadržao tokom deset godina (XVIII, 4, 2). Položaj prokuratora Judeje potpadao je inače pod vlast namesnika provincije Sirije. Grad Cezareja, koja se nalazila nedaleko od Jerusalima, bio je sedište rimskom prokuratora, guvernera.

Dalje, nalazimo na podatak da je u vreme Gospodnjeg Krštenja vodom i Duhom Kajafa bio prvosveštenik Sinagoge (Hrama) a Ana (Hana) pročelnik, predsednik (hebr.: Av-Beth-Din = 'otac suda') Sinedriona, Velike skupštine Judejaca, koja je od makabejskih vremena do propasti Jerusalima i Hrama (70. god. nove ere) imala vrhovnu versko-političku sudačku vlast nad svim Jevrejima. Posle kralja Aleksandra Janaja (103.-76.), zakonodavno i savetodavno Veće Jevreja pretvara se u puku poslušničku monarhovu polugu. Do položaja prvosveštenika dolazilo jese putem nasledjivanja, postavljanjima od strane kralja, korupcijom i dinastičko-rodovskim borbama i nametanjima. Kada je npr. Pompej podložio Judeju rimskome Orlu 63. godine stare ere, postavio je Hirkana za etnarha (kralja) i za prvosveštenika. Od 153. do 37. godine stare ere prvosvešteničku čast su uzeli hasmonejci. Dok je Herod Prvi vladao on je sam postavljao velikog sveštenika Hrama, a potom je to prešlo u nadležnost okupatorske rimske vlasti. U Herodovo vreme pročelnik Zakonodavnog saveta Sinedriona, nasi, bio je i Hilel, omiljena i istaknuta učiteljska figura svoga vremena, utemeljitelj jedne od dveju velikih farisejskih škola, čija je doktrina donekle imala sličnosti sa Isusovim poukama.

Josip zvani Kajafa, na prvosvešteničkom tronu proveo je od 18. do 36. godine nove ere, da bi ga potom nasledio Anin sin Jonatan (37. god). Mandat velikog sveštenika u prvom stoleću trajao je u proseku 4 godine, dok je se se Kajafa u velikosvešteničkom službovanju, kako vidimo, održao na vlasti 19 godina. Od Johanana Hirkana koji je ustanovio Veliki Sud (Beth-Din-Hagadol), Sinagoga je imala nekih 28. prvosveštenika: počev od Ananelusa ('Starine', XV, 2, 4) do Faniasa sina Samuelovog.

Prvosveštenik je bio i Kajafin tast Ana, koga je nakon devet godina službovanja (15. nove ere) smenio prokurator Valerije Grat (15.-26.) I kasnije kao predsednik Sinedriona Ana je zadržao veliku moć, odnosno imao je poslednju reč u mnogim odlukama. To i objašnjava zašto su uhvaćenog Isusa najpre njemu odveli. ('Dvanaestorica', 78:10).

>>

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

~ Ključne Isusove godine ~

― Kada je Isus rodjen?
― Kada je pomazan Duhom na Jordanu?
― Kada je razapet na Golgoti?

U ‘Evandjelju po svetoj Dvanaestorici’ nalazimo na podatak da je Isus u vreme krštenja na Jordanu, odnosno u vreme kada je nastupio kao osvedočeni Mesija, imao 30 godina života: “A u to vreme kad poče Isus imaše trideset godina, po telu uistinu sin Josipa i Marije; po duhu pak Hristos, Sin Boga, Večnog Oca i Majke, kao što bi moćno objavljeno po Duhu Svetosti.” (8:8) Taj podatak se prenosi i u ‘Evandjelju po Luki’ (3:23) - Nakon tri decenije života i slavni Isusov predak, pastir David, postao je kralj Izraela: “Trideset je godina bilo Davidu kada je postao kralj, a kraljevao je četrdeset godina”. (‘Samuel’, II, 5:4) – I za Jakovljevog sina Josipa nešto slično se izveštava: “Josipu je bilo trideset godina kad je stupio u službu faraona, cara egipatskog.” (‘Postanak’, 41:46)

Iz samih neosporivih hronoloških crta odmah je jasno da Isus nije mogao imati trideset godina života kada je Pomazan na Jordanu, već nekih četrdeset i dve. Trideset godina koje se pominju predstavljaju razmak od doba kada je uveden u Mojsijev Zakon. Kod Jevreja je se smatralo da mlad čovek sa dvanaest godina života treba uzeti udela u kultno-religijskom životu. Tako se npr. u ‘Trećoj Ezrinoj knjizi’ kaže za jednu turu povratnika iz babilonskog sužanjstva: “Sve u svemu beše ih: Izraelaca, dvanaest ili više godina starosti, bez slugu i sluškinja, četrdeset dve hiljade tri stotine i šezdeset.” (5:41)

Uobičajno se smatra da je Isus kao Mesija proveo u propovedi 3-4 godine. Tog mišljenja je i historik Euzebije: “U vreme propovedi Spasitelja našeg, koja je trajala nepune četiri godine, promeniše se i četiri prvosveštenika Judejska.” (’Crkvena istorija’, I, 10) - U ‘Pseudo-Jovanovom evandjelju’ pominju se četiri Pashe koje je Isus dočekao kao Mesija (2:13, 5:1, 6:4, 13:1), no, kao što sledi iz daljnjih obrazloženja, bilo ih je još nekoliko, što Isusovu propovedničko-mesijansku delatnost proteže na 6-7 godine; to je bilo jedno optimalno vreme da se pozvani učenici iškoluju i podignu za apostole, proroke i učitelje.

Po Flavijevim ukazima sledi da je Jovan Preteča pogubljen 32. godine nove ere, dakle tri godine pošto je krstio Isusa iz Nazareta. Josip Favije ukazuje u 'Starinama' za esena Jovana Krstitelja: "... Herod ga je zaklao, iako je bio dobar čovek koji je preporučivao Judejcima da se drže vrlina, i u pogledu pravednosti medju sobom, i u pogledu predanosti Bogu." - Preotimanje i preuzimanje Filipove žene od strane Heroda Antipe, sina Heroda Prvog, sa kojom je tetrarh Filip imao decu, bilo je prema Mojsijevom Zakoniku nezakonito dok je Filip bio u životu. Jovan Krstitelj nije odobravao takav bak, i zbog svoga prigovaranja bio je zatvoren u graničnu tvrdjavu Maheru, gde mu je i odsečena glava na zahtev razuzdane Herodove nećakinje Salome, odnosno njene majke ('Starine', XVIII, 5, l-2). O toj tragediji podrobnije govori i 'Evandjelje po Marku': 6:l7-29. Pohlepnog Heroda tetrarha Cezar je 39. god. n. e. osudio na progonstvo u Lugdunum (Lion) u Galiji, Hispaniji (ibid., XVIII, 7, 2; 'Rat', II, 9, 6). Po jednoj od legendarnih priča, kada je znameniti rabin Gamliel Stariji zapazio Jovanovu glavu kako pliva maticom reke u kojoj je ovaj nekada krstio - Jordanom, izustio je profetski: "Dok si ti krstio, potopili su te, zato će sudbina onih koji su tebe potopili biti da i oni potonu." - Ako je Preteča pogubljen 32. godine n. e., jasno je da je i Isus tada bio u životu, nameće se i zaključak da je Isus još nekoliko godina posle Jovanovog pogubljenja delovao na tle Svete zemlje.

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

po nekim proracunima Isus je rodjen izmedju 7. i 3. godine b.c.

~ Ključne Isusove godine ~

― Kada je Isus rodjen?
― Kada je pomazan Duhom na Jordanu?
― Kada je razapet na Golgoti?

Jednom prilikom pokušavajući da Isusu postave zamku iz Njegovih reči, judejski književnici Ga pitaju: "Ako Ti hoćeš odbaciti žrtvovanje ovaca i volova i ptica, čemu bi onda služio ovaj Hram podignut za Boga od strane Solomona koji se do sada obnavlja četrdeset i šest godina?" ('Dvanaestorica', 49:5) - U pseudoepigrafskom 'Evanjelju po Jovanu' ovaj broj se spominje kada Isus govori o svom vaskrsenju trećeg dana: "Judejci rekoše: 46 godina zidan je ovaj hram, a Ti ćeš za tri dana da ga podigneš!? (2:20) - Ukoliko bi pravilno rastumačili ovaj izveštaj, imali bi približnu godinu u kojoj je se odvio naznačeni dijalog.

U 'Starinama' Josip Flavije izveštava da je zidanje jerusalimskog Hrama Herod Veliki započeo u osamnaestoj godini svoje vlade, dakle u zimu 20.-19. godine (XV, 11, 1). U 'Judejskom ratu' iznosi nešto drugačiji podatak: "U petnaestoj godini svoga kraljevanja prepravi hram i dvostruko proširi oko njega prostor, opasavši ga novim zidovima, s neizmernim troškovima i nenadmašivim sjajem." (I, 2l, 1) Stari, Zerubabelov (odnosno Solomonov, cp.: 'Dela', 11:5.12) Hram Herod je obnavljao nekih deset godina: zidanje temelja i arkada Hrama trajalo je osam godina, a samoga Hrama jednu i po godinu. Ako uzmemo referentnim drugi Flavijev podatak o bazično obnovi Jehovinog Hrama, onda dobijamo da je ona završena 12. godine s. e., dakle nešto posle Isusovom rodjenja u Betlehemu. Sve do 64 godine nove ere Hram je dogradjivan, oblagan i iznutra uredjivan. Za impresivnu Herodovu gradjevinu talmudski traktat 'Bava batra' iznosi: "Ko nije video Herodovu gradjevinu, nikada nije video lepe gradjevine." (Fol. 4 A) - Ali već 70. godine, kao što je Isus i prorekao ukazujući da Dom Njegovog Oca ne treba da se pretvara u klanicu i pijacu, pod naletom rimskih, Titovih legija, od Hrama gotovo nije ni kamen na kamenu ostao. - Četrdeset i šesta godina fine restauracije Hrama je 34. godina nove ere.


Kada na sudjenju pred velikim sveštenikom Sinagoge Isus ukazuje da je video dan patrijarha Avrahama, ovaj mu podozrivo uzvraća: "Nemaš još ni pedeset godina; kako veliš da si video Avrahama? Ko si ti? Za koga se izdaješ? Šta poučavaš?" ('Dvanaestorica', 79:2) - Da Isus tada, pred samu svoju smrt, nije imao oko pedeset godina, besmisleno bi bilo da mu Kajafa postavlja takva pitanja. Jevreji su dosta marljivo vodili rodoslovne liste (hebr.: toledoth), pogotovo za svešteničke porodice (cp.: 'Ezra', 2:62), pa im je i uvid u Isusovu starost bila lako dostupna. To pokazuje npr. jedan jedan rani deo 'Talmuda', traktat J'vamoth, u kojem stoji: "Simeon ben Azaj je rekao: 'Ja sam našao u Jerusalimu knjige rodoslova; tu je napisano: Taj-i-taj je nezakoniti sin /mamzer/ jedne udate žene'." (Fol. 49 A) - Da bi sakrio svoje nejudejsko (idumejsko) poreklo Herod je uništio mnoge rodoslove: "Herod, koji nije imao ništa zajedničko sa Izraelcima, zbog svog niskog poreklam naredio je da budu spaljeni svi rodoslovi, misleći da će na taj način uspeti da pokaže kako je poznat; ali, nikakvom naredbom se ne može svoj rod pripisati patrijarsima." (Euzebije: 'Istorija Crkve', I, 7) I pored date bizarne Herodove intervemcije, ipak su u Izraelu mnoge rodoslovne knjige preživele i bile poznate u Isusvo vreme. Tek su Rimljani pod Titom spalili jerusalimski arhiv ('Rat', VI, 6, 3).

U 'Talmudu', koji predstavlja farisejsko-književnički pokušaj da se snolikim i kovitlavim alegorijama i bizarnom kazuistikom pokrije istinski Božiji Zakon, izvitopereno se prikazuje, u njegovoj tzv. jerusalimskoj verziji, da je Isus na zemlji proveo nekih 33. godina života: "On je bio kamenovan i obešen od Pinhasa Razbojnika i imao je 33 godine." - Oslanjajući se na ovaj prizvoljni podatak, a 'Talmud' vri od anahronizma i besmislicama vezanim za Isusov život, i masoni, templarski izdanci, su svoj stari školtski ritual uokvirili u nekakva 33. zanesenjačka stupnja napredovanja.

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

~ Ključne Isusove godine ~

― Kada je Isus rodjen?
― Kada je pomazan Duhom na Jordanu?
― Kada je razapet na Golgoti?

Euzebije Cezarejski u svojoj 'Crkvenoj istoriji' izveštava o nekim pristupima hronologiji Isusovog života, koji su hteli da pokažu da je Isus razapet i pre nego što je Jovan Preteča profetski nastupio: "... Josip /Flavije/, u XVIII. knjizi svojih 'Starina' kazuje da je dvanaeste godine Tiberijeve vlade (a on je nasledio vlast od Avgusta, koji je upravljao 57 godina), vlast u Judeji data Pontiju Pilatu. On je upravljao čitavih deset godina /26.-36./, gotovo do smrti Tiberija. Time on javno izobličava lažnost zapisa, koja su sačinjena tek nedavno sa ciljem da blate Spasitelja našeg. Samo vreme /.../ projavljuje lažnost te izmišljotine. Oni vreme stradanja Spasitelja našeg, kome ga predadoše prestupni Jevreji, stavljaju u vreme četvrtog konzulstva Tiberija, kada je bila sedma godina njegove vlasti; ali, ako je verovati Josipu, Judejom tada još uvek nije upravljao Pilat. Josip u pomenutom delu izravno ukazuje da je Tiberije naznačio Pilata za prokuratora Judeje u dvanaestoj godini svoje vladavine." (I, 9)

Informativno kapitalno 'Evandjelje Isusa Hrista po svetoj Dvanaestorici', 'Evandjelje savršenog života', kristalno jasno ukazuje da je Isus otišao iz zemaljskog života u svojoj pedesetoj godini života: "A beše sredina leta kada se Isus u Nebo vaznese, a još ne imaše napunjenu Svoju pedesetu godinu; jer beše preko potrebno da se sa sedam puta sedam godina upotpuni u Svome življenju. Doista, da bi mogao biti upotpunjen kroz patnju radi svih iskustava, i bio uzor za sve: za decu i roditelje, za oženjene i neoženjene, za mlade i stare, štaviše, i za sva doba i prilike smrtnoga života." (95:9-10) - Sa 49 godina života iza sebe, negde o letnju dugodnevicu, Gospod je se sa Maslinske gore kraj Jerusalima vazneo u Nebo, u Carstvo Svetlosti, Carstvo iz koga je mnogo puta inkarnaciono silazio donoseći Svetlo i Reč Spasenja.

I crkveni otac Irinej u svome delu Adversus Haereses iznosi da je Isus reprezentativno posvetio svako životno doba, te da je umro sa više od pedeset godina života iza sebe (II, 22, 4-6): "... On zbog toga prolazi kroz sva doba, postaje odojče za odojčad i na taj način posvećuje odojčad; dete za decu i na taj način posvećuje one koji su u tom dobu. /.../ ... Bio je starac za stare ljude ... posvećujući u isto vreme i ostarele."

Izmedju Hristovog Vaskrsnuća i Vaznesenja prošlo je nekih devedeset dana. Po redigovanom W-tekstu, redigovanim Lukinim 'Delima apostolskim' Isus je navodno na Pedesetnicu, veliki judejski praznik, na apostolsko Bratstvo u Jerusalimu izlio Obilje obećanog Duha Istine i Utehe (2:1 i dalje). Takvim hronološkim spajanjem dogadjaja redaktor je po svom ljudskom obrascu hteo da pojača veličinu Hristovog blagodatnog čina. Ukaz o devedeset (st. grč.: enenēkonta) dana je preinačen u podatak koji govori o pedeset (pentēkonta) dana.

Sedam puta sedam Isusovih godina simbolišu i spektar sedam Božijih Snaga, koje su svaka u svakoj drugoj sadržane kao Sub-Snage. Stari Jevreji su su imali praznik Sedmica (ševuoth), koji su obeležavali 49 dana nakon Pashe. Na posebno svečan način obeležavali su još i svaku 49. jubilarnu godinu. Kako pokazuje Q-tekst, i Mojsije je Izabrani narod iz Egipta u Obećanu zemlju vodio tokom 49 godina. U Bibliji se može naći pogrešan podatak da je Izlazak trajao 40 godina; taj podatak ustvari govori o tome u kojoj etapi Egzodusa je umro veliki sveštenik Aharon.

Sve ozbiljne analize hronologije Isusovog života ukazuju da Spasitelj nije razapet ni 30., ni 3l., ni 33. godine nove ere, kako izvode i navode razni biblijski analitičari, već na proleće 36. godine. To je bilo jedno veliko istorijsko prekretničko razdoblje. Službovanje prvosveštenika Kajafe je onončano 37. godine. Marta iste godine je umro car Tiberije, a Vitelije, tadašnji legat Sirije, poslao je u Rim u jesen 36. godine Pilata Pontijskog, da pred Cezarem odgovara za pokolj Samarićana. Postoji verzija da je namesnik koji je nevinog Isusa dao da se razapne, poput izdajnika Jude, svoj život završio samoubistvom: "Potrebno je reći i o tome da je Pilat /.../ toliko zapao u zlo da je, prema predanju, izvršio samoubistvo u vreme imperatora Gaja. Sud Božiji, kako vidimo, nije zakasnio nad njim", - izveštava Euzebije ('Istorija Crkve', II, 7)

Ključne godine Isusovog života (Njegovog rodjenja, pomazanja i stradanja) sigurno u sebi nose jedan numinozni simbolizam, i poželjno ih je valjano utvrditi, ali za sve nas svakako je suštinskije (sa)znanje zašto se Hristos uopšte utelovio, zašto je živeo i delovao medju ljudima, i na kraju se žrtvovao za nas.


888

Ko ima Oči – on će Videti!
ko ima Uši – on će Čuti!
Ko ima Srce – on će Razumeti!

mailto:aurora_a@ptt.yu
‘Aurora Aurea’, P. O. Box 93, Aleksinac, SER-18220

Forumski prilozi i osvrti koji stoje pod upriličeno ime ‘Aurora Aurea’ mogu se pratiti preko sledećih internet stranica:

http://forum.blic.net/viewforum.php?f=38
http://www.forum.hr/forumdisplay.php?s=&forumid=26
http://forum.krstarica.com/viewforum.php?f=33
http://forum.histrion.net/viewforum.php?f=5
http://www.grupa.org.yu/cgi-bin/yabb/Ya ... d=religija
http://galaksija.com/forum/viewforum.php?f=1

"I na ovo treba da pazite znajući svoje vreme, da je već došao čas da se probudite od sna; jer sad nam je Spasenje bliže nego onoga dana kad smo poverovali. Noć je odmakla, a Dan se približio. Odbacimo stoga mračna dela i uzmimo na sebe svetlo oružje. Živimo pristojno - kao po danu, ne u pirovanjima i pijankama, ne u bludu i raskalašenosti, ne u svadji i zavisti; nego uzmite na sebe Gospoda Isusa Hrista, i ne starajte se za telo - kako ćete zadovoljiti požude." ('Rimljanima', 13:11-14)

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

Kad spomenuste Gospoda Isusa Hrista, sjetih se Petka 13-oga, samo nikako da dodjem do zakljucka zasto bas taj datum, hm....

MV

Moram da "edit-iram" posto sam se sjetio odgovora na ovo moje postavljeno pitanje. Cini mi se da je Gospod Isus Hrist vaskrsnuo bas na taj dan a kod nas se taj dan naziva i Veliki Petak..... sad ono najzanimljivije- ja sam rodjen na taj dan tj na Veliki Petak (samo nekih 1969 godina kasnije, da ne bude zabune ).... da li ovo ima neke veze, bas se pitam

MV

Opet moram da se ispravim, pogrijesio sam u godinama, zaboravio sam da se vrijeme ne mjeri od njegove smrti vec od njegovoga rodjenja, jel moze neko da mi kaze sa koliko je godina Isus Hrist pogubljen?

MV

[color=darkblue] MV. svoj post si očigledno instalirao bez uvida u prethodni moj, u kome imaš odgovor: 49 godina. Verovatno nisi očekivao da će biti prezentovano obrazloženje i za taj podatak ... [/color

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/