banjalukaforum.com

Međutim, više nije tako. Noviji i mnogo potpuniji fosilni ostaci otkrivaju da Ramapithecus posve liči sadašnjoj obitelji majmuna. Zato se u časopisu New Scientist iznosi: „Ramapithecus ne može biti prvi član u liniji porijekla čovjeka.” Ta nova informacija potakla je na slijedeće pitanje postavljeno u časopisu Natural History: „Kako se Ramapithecus... rekonstruiran samo iz zubi i čeljusti — bez poznavanja zdjelice, kostiju udova ili lubanje — ušuljao u povorku koja vodi do čovjeka?” Očito se moralo uključiti mnogo željenih nastojanja da fosilni dokaz kaže ono što ne može reći

Tako je bilo u slučaju Australopithecusa. Dodatna istraživanja su razotkrila da se njegova lubanja od ljudske „razlikuje u mnogo više stvari negoli je to samo malen kapacitet mozga”. Anatom Zuckerman je napisao: „Kad se usporedi s ljudskom i majmunskom lubanjom, lubanja australopitecine je izgledom upadljivo slična majmunskoj — ne ljudskoj. Suprotna tvrdnja bila bi jednaka pokušaju da se izjednači crno s bijelim.” Osim toga je rekao: „Naši nalazi ostavljaju malo sumnje da... Australopithecus ne liči na Homo sapiensa nego na današnje majmune i čovjekolike majmune.” Donald Johanson je također rekao: „Australopitecine nisu ljudi.” Richard Leakey je slično tome primijetio kako je „nevjerojatno da su naši direktni preci evolucioni potomci australopitecina”.
32 Kad bi se danas pronašlo žive australopitecine, stavilo bi ih se u zoološki vrt s ostalim majmunima. Nitko ih ne bi smatrao nekim „ljudima — majmunima”. Jednako je i u slučaju ostalih fosilnih „rođaka” koji liče na njih, kao što je manja vrsta australopitecine nazvana „Lucy”. O njoj Robert Jastrow kaže: „U apsolutnoj veličini to nije velik mozak; iznosi jednu trećinu ljudskoga.” Očito da je i to jednostavno „majmun”. U stvari, u časopisu New Scientist piše da „Lucy” ima lubanju „veoma sličnu čimpanzinoj”.

U želji da pronađu dokaze za „čovjekolikog majmuna”, neki su se znanstvenici nasamarili pravom prevarom, kao što je to naprimjer bilo u slučaju Piltdownskog čovjeka iz 1912. godine. Kroz nekih 40 godina prihvaćalo ga se autentičnim od strane mnogih evolucionista. Naposljetku, 1953. godine, otkrila se prevara kad se uz pomoć suvremene tehnike ustanovilo da su ljudske i majmunske kosti sastavljene zajedno, te umjetno učinjene starima. U drugom slučaju, jedan prikaz majmunolike „prelazne karike” pojavio se u tisku. No, kasnije se priznalo da se „dokaz” sastojao samo od jednog zuba koji je pripadao izumrloj formi svinja

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=15XScmnrKVw[/youtube]