Sad ovdje možemo očekivati lavinu Elvisa, BoljePolovine i ostalih...

Радови на ваљевској Грачаници, манастиру посвећеном Светом архангелу Михаилу, који би, између осталог, требало да покажу и да ли је могуће њено измештање, тренутно су обустављени. Завод за заштиту споменика културе из Ваљева започео је испитивања која би требало да дају више информација о старости светиње, али и да покажу на који начин може бити сачувана црква којој на локацији где се сада налази прети потапање у вештачком језеру због изградње бране „Ровни”.

Вршилац дужности директора завода, Радивоје Арсић, каже да је група људи која протестује испред цркве покушала и физички да спречи наставак радова. Због тога су поднете кривичне пријаве, а посао је прекинут. Он додаје да се радови изводе и на јужној страни где је откривен стари конак за који се претпоставља да потиче из 16. века, али се не искључује могућност и да је старији. Завод ће када заврши сва испитивања предати опсежан извештај о својим радовима, а пре тога Арсић не жели да прејудицира хоће ли црква бити измештена или ће се наћи неко друго решење.

Милош Лазовић, професор Грађевинског факултета у Београду, каже да је могуће извести такав захват. Припреме би потрајале дуже од месец, а само померање десетак дана.

– Испод темеља постојећег објекта постави се јак бетонски прстен довољно крут да на њега може да се ослони црква. На прстен се подигне објекат, испод се ставе монтиране шине на точковима и помера се хидрауличном пресом – објашњава Лазовић.

Упитан колико би то могло да кошта, Лазовић каже да цена зависи од димензија и стања објекта, растојања на које се преноси и висинске разлике две локације.

– Скупље би било премештати објекте на 20 метара ако је висинска разлика између две локације пет метара, него их гурати 300 метара у истој равни. Код нас се до сада ништа слично није радило јер то нема ко да плати, иако је таква пракса распрострањена у Америци и Русији – каже Лазовић.

Измештање цркве у једном комаду за др Марка Поповића, научног саветника Археолошког института, није ништа више од утопије.

– Тај подухват је изузетно скуп и, ако би се применио, никако не би требало да то буде на ваљевској Грачаници зато што се не би исплатило, јер није реч о споменички вредном објекту. Он јесте важан као светилиште али није у категорији споменика који би се беспоговорно чували. Тај локалитет треба истражити да би се дошло до података о томе како је изгледала првобитна црква и из ког времена датира – изричит је др Поповић.

Светска пракса, каже он, познаје дислокацију значајних и историјских објеката и њихову демонтажу, али углавном у истој равни и не више од неколико десетина метара улево или удесно. Успешни домаћи примери су манастири из 16. века Пива у Црној Гори и Добрићево у БиХ.

– Пивски манастир је био највећи подухват јер има неколико стотина квадрата фресака које су скинуте, а црква разграђена по каменовима који су обележавани бројевима и преношени на другу локацију – каже Поповић.

Јелена Чалија

Далиборка Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Грци преместили манастир из 12. века

Најновији пример премештања историјски и верски вредних објеката је из августа ове године када је започето премештање грчког манастира у Гравени. То је био посебан изазов за стручњаке јер је светињу из 12. века требало померити узбрдо дуже од километра. Највећи светски подухват померања вредних споменика био је у Египту када је на Нилу грађена асуанска брана. Како би се сачували вредни египатски храмови они су пренети на за ту намену направљено вештачко острво Филе. Том приликом је и Абу Симбел, у стенама уклесан храм Рамзеса Другог исечен у блокове, подигнут изнад нивоа Асуанског језера и поново склопљен.

Археолошки радови на територији уже порте и храма манастира Грачанице, одобрени су, како смо горе навели, писменим благословом и сагласности од стране ЕУО-а Епархије шабачко-ваљевске. Како нас Завод уверава, ови радови нису рушилачког карактера, и немају никакву везу са потстицањем потапања, рушења или оскрнављења Светиње, већ напротив, имају за циљ утврђивање древности и културне вредност Светиње (са археолошког аспекта, јер постоји и духовни аспект), која би само додатно апострофирала драгоценост њену.

Монаси Грачанице, који у духу учења Цркве, молитвом и постом, призивањем Бога и Његове Свете Воље да буде посреди у решавању настале проблематике, упутили су ових дана писмо у којем драматично саопштавају да је њихов даљи опстанак у Светињи угрожен од стране ове групе људи који су унели својим световним начином протеста, потпуни безпоредак који је пореметио духовни, монашки и манастирски ритам – динамизам живљења, који је обновом ове Светиње у самом почетку васпостављен.

По речима братије, окупљени се владају по законима световне самовољности, која се састоји у непоштовању самог места на којем јесу, манастирског реда и поретка, а и њих самих, непослушношћу и провокацијама. Овакво понашање за оне који се сматрају Православним Хришћанима недопустиво је и не приличи месту и Светињи, јер то је манастир, а такво понашање није одбрана манастира.

Продужетак оваквог стања по речима монаха угрожава њихов даљи опстанак у Светињи, а то значи да њиховим одласком би се само убрзао процес нестанка Грачанице.

Овакав начин одбране Грачанице, не може да има, на првом месту, благослов Игумана манастира Грачанице, који је и задужен за ред и поредак у манастиру, нити пак, иза оваквог начина одбране Грачанице стоји Епископ и Епархија.

Монаси су на крају своје молбе упутили и драматичан апел Епархији и држави да им се обезбеди неопходна заштита, јер уколико је не добију, неће психофизички моћи да наставе са својим послушањем и биће приморани да напусте манастир.

Да би све било најтранспарентније и најчињеничније и истинитије, треба споменути једну врло важну чињеницу, а то је да доласком монаха у Грачаницу, ова Светиња је оживела, не само молитвено, већ и физички, дакле, њиховим радом на уређењу и благолепију како самог храма (који је фактички био запуштен и предан потопу и пре потопа), тако и партерног дела, дакле, уже и шире порте.

На крају желимо да нагласимо да је Епископ лично упозорио организаторе окупљања да је молитвени поредак и мир, без којег нема богослужбеног поретка (јер такав поредак, особито када је у питању служење Свете Литургије, потребује психофизичку припрему и сабраност, дакле, мир), не сме да се омета нити пак угрожава, што се није послушало.

Ми разумемо окупљене да им је циљ одбрана и заштита Грачанице, али не можемо, нити хоћемо разумети овакво понашање које се манифестује из дана у дан у манастиру, и које, по саопштењу монаха, озбиљно угрожава њихов даљи опстанак у манастиру.

Апелујемо на све, да се монасима обезбеди потпуни мир у манастиру и неопходно потребна приватност, како би манастир наставио да живи, јер без монаха, на велику жалост, био би угашен – затворен.

Нека Бог мира и љубави да свима нама мудрости и правилног расуђивања, да све што чинимо, чинимо и по срцу и по разуму, а на опште добро.

Извор: Епархија ваљевска

Sad ovdje možemo očekivati lavinu Elvisa, BoljePolovine i ostalih...

Египћани су своје фараоне сматрали божанством, сада су муслимани и више не вјерују у то, па то могу и срушити.

Египћани су своје фараоне сматрали божанством, сада су муслимани и више не вјерују у то, па то могу и срушити.