|
Na pitanje ko je Milojko Kremanac odgovor vam ne znam, ali čini se da je to "običan" čovjek za kojeg je Simović odnekud čuo i otišao da ga upozna da sa njim razgovara, pa je odlučio da o njemu i piše. Evo kako on to iznosi:
"Posle tri godine druzenja, Milojko mi je otkrio neka svoja jasnovidjenja sa podnebesnih i nebesnih putovanja, i jos me je zamolio, da ga u javnosti uopste ne otkrivam, jer bi ga to samo ometalo. Obecao sam mu da ce tajna ostati tajna. A Milojko Kremanac neka bude njegovo prorocko ime."
" Mesecima sam pokusavao da otkrijem Milojka, da proniknem u sustinu, da ga spoznam i upoznam njegovo unutarnje bice. Zbunjivalo me je mnogo sto-sta u vezi s njim. Na prvi pogled, Milojko je sasvim obican covek. Bavi se svim onim poslovima kojima se bave i drugi ljudi u njegovoj okolini. Radi u polju, kod kuce, u preduzecu... Spolja gledano, on je samo jedan od mnogih. Doduse, mnogi iz njegove okoline osecaju da Milojko ipak nije poput drugih, ali to ne umeju da objasne..."
Kada je riječ o tom spoljašnjem i unutrašnjem čovjeku Milojko kaže ovo:
"Svako je od nas istovremeno i unutarnji i spoljasnji covek" kazivao je Milojko Kremanac, dok smo jedne prolecne veceri sedeli pod orahom u njegovom vrtu. "I stoga je za nas svaki covek velika tajna, jerbo ni jednog coveka ne mozemo upoznati posve. Ustvari, mi cemo mozda i upoznati spoljasnjeg coveka, ali unutarnjeg - nikada!"
Pitao sam ga kako on vidi spoljasnjeg, a kako unutarnjeg coveka. "Spoljasnji covek, to je sto vidimo". nastavio je Milojko, posto je nekoliko trenutaka cutao zureci u zalazece sunce.
"Znaci, ovo vidljivo telo, sa svim unutrasnjim organima i krvotokom. Unutarnjii covek je cista svetlost. Taj unutarnjii covek je naspram spoljasnjeg coveka. Hocu reci da unutarnji covek po svemu odgovara spoljasnjem coveku: likom, stasom, velicinom..."
ZIVECEMO KAO U VRTOVIMA RAJSKIM
Mi jos uvek ne mozemo da vidimo da nam je ovo sto nam se desava na dobro a ne na zlo. Jer ovo je pocetak velikog spremanja i ciscenja dusa zatvorenih, posle cega cemo i mi i svet biti cistiji. Sad mnogi od nas misle da je ovo kao neko prokletstvo, kao neka kazna koja je samo nas zadesila. I druge ce narode sve ovo uskoro da zadesi, ali ce svi posle toga biti i cistiji i bolji.
Oni koji sada kazuju ruzne reci o Srbima, zastidece se jos malo tih svojih reci. Mira medj Srbima i Hrvatima jos za neko vreme nece biti, ali nece biti ni rata. A onda ce se neko cudo dogoditi. Najednom ce se pojaviti mocni mirotvorci sa jedne i sa druge strane i, konacno ce zavladati mir. Potom cemo i jedni i drugi ziveti u blagostanju. Necemo ziveti zajeno, ali nece biti ni mrznje med nama. Posle ovoga, rata kao da nikada vise nece biti.
Greska je sto i jedni i drugi traze pomoc od Zapada. Evropa nam ne moze pomoci, jer i sama ima dosta muka i nevolja. I Srbima i Hrvatima pomoc ce doci sa Istoka, ali od razlicitih naroda. Srbija ce za one koji se upravo sada radjaju, biti veoma bogata i mocna kad ti odrastu. Zemlja srpska ce u neko doba toliko ojacati, i duhovno i ekonomski, da ce odasvuda, od drugijeh naroda, dolaziti u Srbiju da joj se dive. Mnogi od tijeh, za koje sad mislimo da su nasi neprijatelji, bice tada nasi prijatelji.
Neki od Srba stvorice nesto novo i veliko sto ce svet da slavi. To ustvari nece biti novo, samo ce se ciniti tako. To ce biti kao neka energija koja ce sve u svetu da preokrene. Tada ce nasi naucnici i ljudi od knjige biti slavljeni svuda po svetu. Mnogi ce iz sveta dolaziti ovamo da se lece od teskih bolesti i ovde ce mnogi naci mira i utocista. Srbija ce biti kao vrtovi rajski, tako da cemo i mi Srbi sami imati osecaj kao da zivimo u nekoj novoj zemlji.
U Beograd ce dolaziti odasvuda mudraci koje isprva niko nece smatrati mudracima. Ali, oni ce biti istinski mudraci jer ce uciniti da zivot na Zemlji bude kao nikad dosle. Uistinu ce oni objediniti sva znanja i sve mudrosti, tako da covek coveku vise nece moci da naskodi. Ustvari, moci ce da naskode jedino zli zlima, dok zli dobrima nista nece moci, jer ce dobri oko sebe imati kao neku silu u vidu staklenog zvona, kroza sta nece moci nista da probije. Ljudi ce putovati tom silom brze od aviona, a tu silu ce primati iz Srca Neba. Tadanji ljudi nece biti vezani za jedno mesto kao mi sada, vec svuda, boraviti u isto vreme, a sve po zelji vlastitoj.
Kuce se nece graditi od ovog materijala, nego od necega sto ce moci da stane u putnu torbu.
Sva pomagala ce koristiti neku novu energiju za koju niko nikome nece nista placati, jer ce svako dobivati odozgo. Niko nikome nece davati platu, posto novac nece biti ni potreban, buduci da ce svako sam dolaziti do onoga sto mu je potrebno.
Nece biti ni vojske, ni policije, ni sudova... ni svega ovoga sto sada ima, jer ce, kako rekoh, ljudi biti kao neka svetlosna bica. Bice ovakvi kao i mi spolja, a ipak drugaciji u sustini, kao da su sama svetlost nebesna. Bice ljubavi, osecanja, misli, bice knjiga i novih znanja, ali niko nikoga nece moci da ometa, sem sto ce zli stradavati od zlih. Na to se nece, kako neki misle, jos dugo cekati. Evo, oni koji se sada radjaju, dozivece to u svojim unucima. Bog je tako odlucio. Hvala Gospodu Bogu sto nam je put taj pokazao! Ili ce tako biti, ili nas nece biti.
Dota je za ovaj put, nadam se da nisam pretjerao sa odvec velikom kolicinom teksta odjednom.
_________________
UIOSDSAHA
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
