|
ZAKON DUHOVNOG PRIVLAČENJA
Zadubimo li se kontemplativno u kosmički tok možemo videti da je sve kretanje, da je sve energija: vibracija, pulsacija i oscilacija, da je sve neka interakcija, privlačenje ili odbijanje, da je sve odašiljanje i primanje. Sav život Kosmosa je komunikacija: odnosno preuzimanje i isporucivanje, akcija i reakcija.
Odašiljanje i primanje, preuzimanje i isporučivanje je zakon-princip na kome je ceo Univerzum od Stvoritelja, Otac-Majka Boga, Svetog Dvojstva, podignut.
Ukazujući na zakonitost privlačenja istorodnih vibracija i (s)tvari, Gospod iznosi: "Iz Večnoga one potekoše, Večnome se vraćaju: duh duhu, duša duši, razum razumu, osećaj osećaju, život životu, oblik obliku, prah prahu." (Evandjelje po svetoj Dvanaestorici, 64:7) – A u koptsko-gnostičkome 'Evandjelju po Filipu' se iznosi sledeći ukaz, izveden iz prethodnog verza: "Čovek se spaja sa čovekom, konj se spaja sa konjem, magarac se spaja sa magarcem, rase se spajaju sa sebi srodnima. Slično tome, duh se spaja sa duhom, reč opšti sa rečju, a svetlost opšti [sa svetlošću]." (frg. 113)
Temeljni duhovno-interakcioni zakon stoga glasi: ISTOVETNOSTI SE PRIVLAČE, odnosno: isto privlači isto ili slično. Jer: sve odaslato se magnetiše, a sve namagnetisano se privlači i biva privučeno. Ništa odaslato ne promašuje cilj, jer sve je svest, i sve je svesno cilja, i u svakoj energetskoj emisiji leži cilj i meta.
Dakle, sve je odašiljanje, sve odašilje energiju, jer sve je kretanje, sve se kreće, sve je pokrenuto, i sve pokrenuto i druge pokreće; sve je privlačenje, odnosno svaka vibracija i svaka tvar biva privučena od neke druge srodne ili identične vibracije.
Sve što radimo i preduzimamo, sve prati energetsko odašiljanje, kretanje i namagnetisavanje pokrenutog, a sve što se kreće ono kao magnet privlači i biva privučeno. Svako duhovno odašiljanje je polarizovano: ono u sebi sadrzi Pozitivni i Negativni Princip, bilo u čistom vidu ili na Dole preobraženom (kao niska titracija). No i u niskoj titraciji prisutan je Otac-Majka Princip, Sveti Polaritet i Dualitet, jer Bog je u svemu, i ništa bez Njega ne može da postoji i da opstane. Bilo nešto pozitivno ili negativno, čisto ili nečisto, u svemu je Božanska Pozitivnost i Negativnost, Sveto dvojstvo, Pra-Ljubav i Pra-Mudrost.
Gde odašiljemo, tu gradimo i svoj magnetizam, tu bivamo i bićemo privučeni. Gde nam je blago tu nam je i srce. Čije je srce uz Boga, čije su misli u Nebu Večnosti, on će i posle smrti tela biti privučen u Nebo? Čije su misli uz mamona, on će i posle smrti biti uz mamona, biće kao vampir privezan za zemaljsko i njegove žudnje će ga goniti da se opet rodi na zemlji i da opet 'živi' za ono mračno i nezasito, i Mrak će živeti kroz njega, jer on pripada Mraku kao duhovni mrtvac. Ono što privlači to mu pripada i tome on pripada.
Vidimo da se po zakonu duhovne interferencije, sve privučeno medjusobno pojačava. A isto privlači isto jer sve želi da bude jače, ili bar da ima osećaj jakosti. Zato se i oni koji ne teže Jakome, Bogu, okupljaju i udružuju protiv Boga u razna krda, sekte, partije, subverzivno-revolucionarne grupe, navijačko-huliganske družine, mafijaške klanove, ... I najslabiji se u okruženju istomišljenika osećaju 'jakima',... Za doživljaje trenutne i prividne 'jakosti' oni se odriču večne Jakosti, večne Snage.
Čovek takodje podleže ovom zakonu. Ono što on odašilje iz sebe svojim delima (osežanjima, mislima, rečima i postupcima), to je njegova svest, to on jeste, to postaje: ko čini zlo, on jeste zlo i zlotvor. Ono što čovek odašilje, to mu se i vraća, to ga i obeležava, žigose, oblikuje. Kako se sve odaslate energije povezuju sa drugim srodnim energijama, to se i čoveku ono umnoženo, pojačano vraća, ono što je on odaslao svojim delima. Ko npr. odašilje ljubav, prima pojačano ljubav, ko odašilje strast, on prima pojačanu strast, koja ga još više razgoreva: on je sam tvorac svoga vrtloga negativne energije koja ga vitla i porobljuje. Dakle: istovetnosti se privlače, privučene pojačavaju, a pojačane vraćaju se svome nosaču, emiteru. Jer Bog, Nosač Univerzuma, u svemu je prisutan, i sve istorodne vibracije povezane su sa svim takvim vibracijama.
Onaj koji odašilje Svetlo, Svetlo je njegov Život, on se povezuje sa Svetlom, on je jedno sa Svetlom, tako je on bogorodac Svetlosti, jer je ispunjen Svetlošću. Ko zrači Svetlost, on putuje u Svetlosti i Svetlošću. Njegov Put je Bog, Istiniti, Živi. Ono čime je čovek ispunjen i što ga ispunjava, ono što ima u sebi, on to i zrači iz sebe. Uvek zrači sebe, i onda kada zrači vibracije preuzete od drugih, jer je on od drugih privukao samo ono što već ima u sebi. Svako zrači ono što jeste, zrači svoju svest: svoja osećanja, misli, reči i postupke. To je ono što ga oblikuje i čime oblikuje svet oko sebe. Zato i spoljašnje izražava unutarnje, zato i duša i telo stoje u uzajamno povratnoj interaktivnoj, reverzibilnoj vezi.
Opet vidimo: slično teži sličnome, slično nalazi slično, slično vidi slično, slično pokreće slično, slično razgoreva, pojačava slično. Zašto satanske snage predvodjene Ognjenom Zmijom mogu da razgorevaju negativo u nama? Zato što mi u sebi vec imamo zlo i tragove zla, zato što nezasiti plamen, zlo, hranimo zlim delima. A ko odašilje zlo, on i prima zlo. I ko ne živi u Sebi, ko je kroz bes, strast ili zavist izvan Sebe (time i izvan Boga, jer Bog je naše istinsko Sebstvo, naš istinski Život), on prepušta svoj telesno-duševni hram Pustošniku, Zlome. Zlo privlači i povlači zlo. Čist čovek, duhovno upotpunjen, Jak je i Veliki je čovek, jer kroz njega živi Najveći, Bog: on Boga prima, s Bogom se spaja, on Bogom voli, jer Bog je Ljubav, Boga odašilje: on je otac, suprug i sin, odnosno majka, supruga i kći Svete Sile, Dvojedinog Trojstva. On je jedno sa Bogom, savršeno prožet Bogom, sa Kojim nikad ne može biti jednak, jer Bog je sveprisutno Bivstvo.
Ono što zračimo iz sebe, to je naša svetlost kojom gledamo. Zato i svako ponajprije vidi samo sebe i susreće samo sebe. Nečisti, onaj kome oko nije čisto i svetlo, vidi i potvrdjuje sve druge kao nečiste (jer ne vidi balvan u vlastitom oku), ono što sam trenutno jeste. Istina, Svetlost, se ne potvrdjuje i ne dokazuje, ona Jeste, i Ona se osvedočava i pokazuje onima koji vide stvari onakvima kakve one jesu u Bogu, Istinitome. Čistima je sve čisto; čisti vidi ono Čisto i Lepo u svakom čoveku, Boga, Onoga preko koga i oslovljava ono nečisto. Ko ne čini svetla dela, on i ne može gledati Bogom, Svetlošću, on se i ne može kretati u Bogu, Svetlu, Putu Života, Putu Istine, njegovo oko je zatvoreno. Stoga Bog, Sveto Oko i Sveto Svetilo, prosvetljuje samo one koji čine svetla dela. Jer svetlo privlači svetlo.
Ko ima zlo u sebi, on i zrači zlo iz sebe, on i vidi i nalazi zlo u drugome, on i zlo pokreće, razgoreva u drugome; on u bliznjemu vidi samo negativno, vidi samo sebe, jer ne poznaje svoje istinsko Sebstvo, a njega ne poznaje jer nema ljubav za Istinu, Istinitost i Istinitog, jer nema veru i vernost, jer ne veruje u Istinu i ne čini dela iz Istine. Stoga se i protiv bližnjeg bori onaj ko neće da se izbori sa svojim nižim sebstvom, sa svojim negativnim unešenim i izgradjenim programima, ko neće sebe da ispita i promeni, ko neće svoj život da meri Hristom Bogom, Najvišom Merom. Slepi ljudi uvek sve svoje (slabosti) projektuju na druge, drugome pripisuje ono što neće da vidi, prizna i borbeno odstrani iz sebe. Zato se on i bori protiv bližnjeg, boreći se tako i protiv Hrista, Sveprisutnog Duha.
On što nosimo u sebi – to je naš magnet, time se povezujemo sa drugim, time smo vezani. Zašto se ljudi povezuju u partije, sekte, klanove, gangove, fondacije,...? Da li se u narodu s pravom kaže da s kim smo – takvi smo? Da li primamo ćud od drugih, i da li drugima na neki način prenosimo svoju ćud?
"Ko s vucima živi, mora i da urla." (Petronije Arbiter, 'Puteoli', 3)
I kada govorimo o 'razmeni' energije, to je relativan pojam, jer drugima dajemo i možemo dati samo sebe i ono što imamo u sebi. Ko je negativan, on i 'razmenjuje' negativnu energiju: sa negativnom i inertnom energijom radi.
Ko živi u Bogu, Struji Života, on nesebično prima i nesebično daje, on Živi, on je Živ, jer njegov život je Bog, Živi i Istiniti, Sveti Dah, Sveta Krv. Ko ne živi u Bogu, u Sebi i iz Sebe, on je pumpa negativne energije. Onaj koji odašilje negativnu energiju i negativne talase, i negativno prima, uzima, crpi od drugog. Jer i to nisko i negativno u sebi sadrži ono Noseće, Čisto, Sveto, Eterično, za čim vapi njegova duša i najdublja nutrina, Ono što nije razvio čistim i zakonitim životom. Zato su i ljudi koji cisto žive najizazovniji plen za demone. (Ali ko se potpuno Čistoti posveti, on nečisto ne odašilje, on je u Čistoti zaštićen, i on ono nisko ne može privući, ne može pasti u njegove gvozdene kandze.) Čista unutarnja energija svetih Životom mračnoj snazi viže znači nego droga i doza narkomanu u krizi. Ko Svetu Energiju ne budi i ne kanališe čistim životom, on je budi i krade raznim bezakonickim delima: samovoljom, strahouterivačkim angažmanom, strasnim zadovoljstvima, psihodeličnim stimulansima,... On uvek unutarnju glad hoće 'zasititi' spoljašnjim grubim zadovoljstvima, jer on je usmeren samo prema vanjskome: tamo odašilje, odatle prima, odatle privlači energije, ljude i duše.
Poslednji put menjao Aurora Aurea dana 18 Avg 2003, 15:41, izmenjena samo jedanput
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
