banjalukaforum.com

Ko stoji iza uplakanih ikona i kipova?!


U veličanstvenoj patmoskoj 'Apokalipsi po Jovanu' njen zapisničar nas u Duhu poziva: "Radujmo se i veselimo, i odajmo slavu Njemu, jer dodje svadba Jagnjetova i Žena se Njegova pripremila." (19:7) – I psalmista u sličnom egzaltiranom tonu deklamuje: "Raduj se, Nebo, i kliči zemljo! Neka huči more i što je u njemu; neka klikće šumsko drveće pred Gospodom, jer dolazi, dolazi suditi zemlji." (96:11-13) - Na velikoj vremenskoj prekretnici, na početku Doba Preobraženja, kada se zračenje Duha Ljubavi intezivira i kada padaju mnoge satanske strukture i uporišta Zla, bogočežnjive duše imaju vidnog razloga za svatu radost. Jer u susret im dolazi Sveti Mladoženja, Hrist, Vladar najavljenog i podižućeg Carstva Mira. No za one koji su negda živeli u raskalašenoj radosti, koji nisu upoznali pokajničku žalost po Bogu ( 'Korinćanima', II, 7:10), ovo je vreme velike žalosti i gubitništva. Apostol Jakov ukazuje onima koji gube oslon zvan mamon - zemaljsko bogastvo: "Hodite sad bogataši, plačite i ridajte zbog nevolja koje dolaze." ('Jakovljeva poslanica', 5:1, up.: 'Luka', 6:21b) Koliko se propinju, plaču i strepe moćni i ugledni, crkveni i drzavni dostojanstvenici, zbog gubitka pozicija moći, toliko više se i umnožavaju čuda sa plakanjem ikona i kipova.

Pod plimom Božijeg pročišćavajućeg zračenja, protiv Duha Istine ne podiže se grčevito samo demonsko carstvo, već i mnoge satanizirane duše i zavedeni ljudi. Ustajanje Laži i Zla povlači i navalu mnogih lažnih čuda, lažnih znamenja. Jedan tip takvih manipulativnih znamenja su i materijalizacije znojnih i krvavih kapi i suza na 'bogovima', ikonama i kipovima, na idolima okamenjene, za tradiciju i pagansko-narodne obrede vezane crkve. Sužena svest crkvenog hrišćanina u datim kvazičudesima ponajčešće vidi znak Neba, koje je navodno žalosno jer sve više ljudi napušta crkvu koja počiva na spoljašnjoj moći.

Istoriografske zabeleške pokazuju da je fenomen znojenja i plakanja kultno-religijskih predmeta, koji je danas, na kraju staroga sveta, posebno eksponiran, stolećima i milenijumima unazad bio prisutan. Tako helenski akademski filosof i enciklopedista Plutarh (otprilike 46. do 120. g. n. e.) iz Heroneje u Beotiji, u svome kapitalnom delu 'Uporedni životopisi" priča za jedno loše znamenje koje je došlo kada je se makedonski osvajač Aleksandar Veliki raspitivao kod gatara kakve su mogućnosti da uspe u pohodu protiv Persijaca: "... Baš pred one dane veoma se znojio Orfejev lik kiparisovine u Liberti." (Aleksandar, 14)

Antički istoričar Majmonid priča o ubijenom Nevrodu (koga naziva Tamuz), mužu babilonske vladarke Semiramide: "U veće njegove smrti svi kipovi sa svih krajeva zemlje sakupljaju se u hram Babilona, oko zlatnog lika sunca, koji je postavljen izmedju neba i zemlje. Taj lik leži u sredini hrama, a tako čine i ostali likovi oko njega, čime se prikazuje sve ono što se desilo sa Tamuzom. Likovi bi plakali i naricali celu noć, a onda bi ujutro odleteli u svoj hram, na sve strane zemlje. Zbog toga je nastao običaj svake godine meseca tamuza, da se plače i nariče sa Tamuzom."

U drevnom vedskom spisu 'Šrimad-Bhagavatam' kao predznaci propasti sveta vidi se plakanje idola-kipova: "Izgleda da božanstva plaču u hramu, žaleći se i znojeći se. Izgleda kao da će da odu. Priroda biva lišena lepote..." (I, 14,20)

Helenski istoričar Herodot (otprilike 485. do 425. g. s. e.) prenosi savet Pitije Aristonike iz orakla u Delfima, kojem su se obratili Atinjani zastrašeni mogućim pohodom persijskog cara Kserksa na njih: "I mnoge gradove krasne, a i vas, on ce unistiti; i mnoge božije hramove nesitom ognju daće. A znoj ih obliva sada, bogove što stoje ovde, drhteci od straha silnog, a s visokih krovova dole sliva se crna krv, na buduće nevolje sluteći." (VII, 140)

Rimski pesnik Vergilije (7O. do 19. g. s. e.) navodi neke popratne znake povodom smrti znamenitog vojskovodje Cezara:
"... Čak i slonovača
u hramu našem ganuta bi i proli suze,
a med se hladna znojiti poče."(Georgika, I,483-485)

U stihovima epa 'Metamorfoze', koji najavljuju Oktavijanovu deifikaciju, znameniti rimski pesnik Ovidije (43. s. e. do 18. n. e.), iznosi i sledeće:
"... Kipovi od slonovače na hiljadu
mesta plakahu, - pesme
i reči pune pretnje iz gaja se čujahu svetih.
Ne idu žrtve od ruke, a žile veliku bunu
javljaju; prerezane na jetrama vide se glave." (XV,792-795)

Pred kipovima, pred likovima svojih bogova, pagani su se često molili za njihovu moć i izlivali svoje jadikovke, magnetišući ih vibracijom koja je omogućavala kvazičudesa i fenomene materijalizacije suza i krvi. Tako se u 'Pismu proroka Jeremije' kaže za babilonske sveštenike: "U njihovim hramovima sveštenici sede poderanih haljina, obrijane glave i brade, ne pokrivajući glave; tule i viču pred svojim bogovima, kao na mrtvačkim gozbama." (30-31)

Kod pagana antike svečanosti oplakivanja bogova vezivane su za početke godišnjih doba, odnosno za vegetaciono-poljodelničke cikluse, i predstavljaju velikim delom pervertiranja Božića, Uskrsa, Vaznesenja i Preobraženja, onih svečanosti koje je Gospod Mira ustanovljavao u brojnim svojim utelovljenjima širom Orijenta i Planete uopšte. U traktatu 'Izida i Oziris' Plutarh ukazuje i sledeće za egipatske običaje: "Pouzdano je da se nestajanje plodova oplakivalo upućivanjem molbi stvoriteljima, bogovima, da bi ponovo nikli i propupali, zamenjujući one nestale." (71)

Plutarh navodi neke detalje oko obelezavanja Adonisovog praznika: "Atinjanke su na mnogim mestima izlagale slike slične pokojnicima na samrtnom odru i, kao na kakvoj pratnji, udarale se u prsa i pevale tužbalice." (Alkibijad, 18 ) - Kada je Gilgameš (sumersko-akadski nacionalni junak)ubio nebeskog bika, boginja Ištar naredjuje lementiranje: "Tada Ištar skupi sve devojke iz hrama, sve žene i sveštenice ljubavi i naredi da otpočnu tužaljku. I one su oplakivale otkinuti ud čarobnog bika." – Kultove zasnovane na jadikovkama redovno su pratile razuzdanosti i agresije razne vrste, dakle sve ono što je bilo u službi mračnih snaga. Čovek koji živi za (satanski) svet, čovek koga muče sebične žudnje, time i satanska sila koja polaže pravo na njega, sklon je umišljavanju da će Boga pridobiti miljenički svojim turobnim jadikovkama, da će negativno pobediti svojim ljudskim snagama i fanatičkim torturama sebe, ili beskrajnim iživljavanjima strasti, do njihovog 'zasićenja'. Naravno, sve to je vodilo, ne otupljivanju strasti, već otupljivanju savesti i saosećajnosti.

>>

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

>>

Ko stoji iza uplakanih ikona i kipova?!


Okamenjena rimokatolička pobožnost je takodje sva izgradjena na jadikovkama, na pseudoempatijskom udubljivanju u Hristovu getsimansko-kalvarijsku muku i stradalnistvo. Hrist se ne vidi kao Vaskrsli Pobednik i Sveprisutni Duh: on se neprestano prikazuje kao nemoćno prikovan leš na raspelu, neprestano se Živi trazi medju mrtvima; i neprestano se Živi prikazuje mrtvim i slabim; neprestano se usnama moli onaj Koji se prikazuje kao nemoćan i od Tame poražen. A to su upravo demonske predstave i stremljenja. Još dok je iznuren nosio krst do Golgote, Spasitelj, koji je dobro znao šta se skriva u svakom čoveku, ženama koje su naricale za njim, ukazuje: "Kćeri jerusalimske, ne plačite za Mnom, već za sobom i za svojom decom." - Ko pripada duhovno mrtvima, ko smrt vidi kao kraj, on i kad plače nad drugim i za drugim, u biti plače nad samim sobom, jer saoseća samo sa sobom.

U slepom kultu podredjenom pseudohrišćanstvu zahvalničko trpljenje se često izopačeno povezuje sa fanatičkim torturama samoga sebe i sa uživljavanjima u astralne imaginacione kalupe i koncetrate. Tako teolog Karl Rahner u svome spisu 'Sveti čas' prezentira svoje patetično, emotivno-imaginaciono udubljivanje u Isusovu golgotsku muku: "Visiš na krstu. Prikovali su te. Nećeš više sići s toga stuba izmedju neba i zemlje. Peku te rane po telu. Trnova kruna ranjava ti glavu. U očima ti pliva krv. Rane na tvojim rukama i nogama su takve kao da su ti udovi probodeni usijanim gvoždjem." – Da li su ove reči izraz uranjanja u Božije milosrdje koje je porihvatilo da preuzme sve naše priznate i okajane grehe, ili se radi o odašiljanju u ljudske i astralne koncetrate i predstave?! Ne nastaje li iz takvih laznih uživljavanja i fenomen stigmatizacije? Čovek koji je napustio Boga bezakoničkim življenjem, koji je grehom sam sebe razapeo (umesto da razapne grešnog čoveka sa Hristom), on želi i sve druge, pa i Hrista, da vidi samo tamo gde i sam jeste: na stubu greha i srama, na drvetu smrti. Hrišćanin ropskog kulta ne želi da vidi i da prizna da su Rimljani na zahtev Judejaca skinuli Isusovo telo sa krsta, da ga je Josip iz Arimateje preuzeo od Pilata, da je Gospod vaskrsao, da je se vazneo u Nebesa, da iz Neba odašilje moćno svoga Duha Koji Život daruje. I sam apostol Pavle nas u svojim poslanicama poziva da cišćenjem duše uzmemo udela u Hristovome uzornom i pobedničkom životu, a ne da praznim jadikovkama punimo astralno-imaginacione kalupe, da dajemo energiju vampirskim dušama i demonima da izvode lažna čuda.

Hristov put se ne svodi samo na Golgotu, već on predstavlja i uključuje u sebi i pobednički uspon u Radost Nebeskog Gospodara. Oni koji misle da slave Boga neprestano prikazujući Hrista nemoćnim detencetom ili raspetim lešem, treba da vide da li možda na taj način slave samo svoje ljudske (i demonske) predstave o Bogu, time i samo sami sebe! A jasno je: duhovno mrtvi ne mogu slaviti Živog Boga.

Gospodnji Dolazak u Slavi, Dolazak koji predstoji, može da ožalosti samo one koji su umišljali da se spoljašnja, satansko-svetovna moć, može i treba beskonačno održavati, i to svim sredstvima: i krstaškim pohodima, i inkvizicionim torturama, i proklinjanjima, i strahouterivačkim pretnjama, i ustanovljavanjem raznih subverzivnih redova, i zloupotrebama državne vlasti za obračune sa neistomišljenicima, i fabrikovanjem tobožnjih svetaca, i falsifikovanjem istorijskih dokumenata, i manipulativnim znamenjima. Iza svih drevnih i ovovremenih senzacionalističkih materijalizacija suza i krvi stoje ljudi i duše kojima Bog nije središte života, već svetovna moć i svetovni ugled izgradjen zloupotrebom Hrist-Božijeg imena, duše koje pogadja to što njihovi tradicionalni kultovi, idoli i institucionalne strukture gube moć i ugled, što ih sve više vernika napušta, pa im ne preostaje 'ništa' drugo nego da ih pokušaju opet pridobiti i vezati za sebe preko izvodjenja i potenciranja lažnih znamenja. Krvave suze ikona i kipova su materijalizujući izraz sebičnih vapaja ljudi i duša vezanih za institucionalizovanu crkvu, Duhom insuficijentnu ustanovu koja je negacija Hristovog Bratstva.

Dok je Hrist iz Duha materijalizovao hleb za gladne telom i duhom, za zemlju privezane duše od energije koju odašilju ljudi slabe volje i tvrdog srca, materijalizuju sve i svašta ... Čuda astralnih, podnebeskih, zavedenih duša, koje i same druge zavode, ne svode se samo na tečne kristalizacije energije (krv, suze), već i na ognjene manifestacije. Tako se u vreme naelektrisane pravoslavne hodočasnicke vreve za Uskrs, u jerusalimskoj Crkvi svetog groba, redovno dešava materijalizacija ognjenog paljenja sveći i baklji. Da li dati oganj dolazi od Svetog Ognja, od Svetog Duha, ili od Ognjene Aždaje koja razgoreva zlo u slepom čoveku, u onome koji traži pompezne znake da bi mogao da poveruje?

Posvećenik astralne hijerarhije pseudomudraca koji sebe naziva Sai Baba, materijalizuje pored ostalog i zlatne lančiće sa svojim likom, što sve svedoči o njegovoj neizmernoj sebičnosti i slepilu duša koje stoje iza njega i uzimaju energiju od njegovih zavedenih sledbenika.

Duše iz Podnebesa ne čine samo fenomene materijalizacije, već i dematerijalizacije. Septembra 1995. u nekim indijskim hramovima zabeleženo je da je mleko prinešeno idolima doživelo dematerijalizaciju, tj. 'ispijeno je'. U Indiji se inače od davnine dušama preminulih prinosi hrana ('Bhagavat-Gita', I, 42). Jasno je zašto zavedene duše svoje manipulativno i pseudoharismatsko delovanje vezuju za bogove-idole: zato što se istovetnosti privlače, zato što su i same poput idola: nepokretne i nerazumne, gluve da čuju Istinu, slepe da vide Istinu, zato što su duhovno mrtve.

Jasno je i da svaka pobožnost zasnivana na gorkoj melanholiji, fanatizmu i potiskivanju, mora da predje u orgijastičku, razuzdanu radost, u svoj izvorni paganski ekvivalent. I jasno je: što se više ljudi na zemlji bude budilo za zakonit život, to će satanizirane duše i demoni biti slabiji, imaće manje energije i manje mogućnosti za izvodjenje lažnih čuda, znamenja onih koji nisu rodjeni od Vode i Vatre.

>| (kraj forumsko-debatnog priloga)

888
Aurora Aurea
aurora_a@ptt.yu
Kontakt adresa: 'Aurora Aurea', 93, Aleksinac, SER-18220

Forumski prilozi koji stoje pod upriličeno, auditorijumsko ime 'Aurora Aurea' prezentuju se preko sledećih forumskih internet stranica:
http://forum.blic.net/viewforum.php?f=38
http://www.forum.hr/forumdisplay.php?s=&forumid=26

Povremeno i preko:
http://forum.histrion.net/viewforum.php?f=5
http://www.islambosna.com/forum/forumdi ... forumid=16
http://www1.serbiancafe.com/diskusije/mesg/123/?1
http://www.grupa.org.yu/cgi-bin/yabb/Ya ... d=religija

"I na ovo treba da pazite znajući svoje vreme, da je već došao čas da se probudite od sna; jer sad nam je Spasenje bliže nego onoga dana kad smo poverovali. Noć je odmakla, a Dan se približio. Odbacimo stoga mračna dela i uzmimo na sebe svetlo oružje. Živimo pristojno - kao po danu, ne u pirovanjima i pijankama, ne u bludu i raskalašenosti, ne u svadji i zavisti; nego uzmite na sebe Gospoda Isusa Hrista, i ne starajte se za telo - kako ćete zadovoljiti požude." ('Rimljanima', 13:11-14)

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/

ajde negde malo razradi to "zakonit", "zakon", "zakonski", u nekom prilogu, pa da diskutujemo. Ne rece li Hristos da ce proplakati sva plemena? Koje je tvoje objasnjenje? Generalni stav u odnosu na Crkvu Gospodnju koju nece nadvladati vrata pakla, ada? Koja je to Crkva danas, posto je ocigledno da si muljara, reci mi i da li si krsten i gde? I da li si pripadnik te crkve gde si krsten, ili ...? Zasto se malo ne otvoris, umesto sto sa visine pametujes?

To je upravo ono sto mi na ovom podforumu "smeta". Za normalne diskusije je veoma malo mjesta, vecinom se citira, kopiraju knjige itd. Malo ko iznosi vlastito misljenje, postavlja pitanja.

_________________
kasno je da se sada mjenjam.....

mady iznesi vlastito mišljenje, postavi pitanja; na ovoj ili drugim temama, ili pokreni teme sama.
Ima ovde (mislim na podforum a ne temu) dosta vlastitih mišljenja.

Osvrt na post od: 29.08.2003 18:04


Pravda kaže,



Da li to 'otvaranje' treba da znači guranje besmislenih tema i uključivanje žestoke ego-instance? Brat Vasa je otvoren za svaki ozbiljni i duhovno-edukativni dijalog koji vodi jasnoći i zrelosti.

Čovek govori ono što jeste, čime je programiran, čime mu je srce napunjeno. I iz svačijih reči se može videti i naslutiti ko je on, čemu teži, šta osvedočava.

Po hrišćanskom obredu u ovom životu brat Vasa nije kršten (samo je kao dete po pravoslavnom obredu provizorno posvećen Bogu; no to ništa ne znači jer je njegova duša još u Nebu ugradila sebe u Delo Služenja, obavezala se da će u svim inkarnacijama služiti Istinitome i istinitoj reči.) Kad bude iniciran u Hristovu Crkvu, Božiju Crkvu, brat Vasa će biti i kršten vodom, a ako uzraste u Hristovu Istinu zakonitim životom - i Duhom Svetim: a to je ono pravo krštenje i pomazanje koje prevashodno pred Bogom ima težinu.


Jasno je da Hrista i Hristovu Crkvu Vrata Hada, i sve što izbija iz njih, neće nadvladati. Ta paklena 'Vrata' (koja će se silno otvoriti u vremenu Antihrista, Zveri, kad se podigne babilonska planetarno-sinkretička religija), biće nadvladana od Onog koji je Vrata u Nebo, koji je i Ključ od tih Vratiju, koji ima ključeve i od Hada, jer i u Had je pobednički sišao i Sebe osvedočio.

"Evo, ide sa Oblacima, i gledaće Ga svako /otvoreno/ oko, i oni koji Ga probodoše /u bližnjima/, i kukaće za njim sva plemena zemaljska." (Otk. 1:7) - Sva plemena i svi narodi zemlje koji su se klanjali Zveri kao 'Bogu' (13:7-8), proplakaće jer neće biti uzeti i preobraženi za život na Novoj Zemlji. - Plakaće i silni u grehu, koji misle da mogu trgovati Božijom rečju, kad Ladja Hada, Ladja babilonskih voda, Crkva Gnusoba, potone u dubine bezdana sa svim svojim gadostima (up. Otk 18:15-19)

Zakon je Bog, Duh Sveti, Načelo Života, Večni Poredak, Apsolutni, Najviša Mera. Iz tog Apsolutnog Zakona ishode: Zakon Otkupljenja i Preobraženja, te Zakon uzroka i posledice, Zakon setve i žetve. Zakonitosti su pojedinačni gradivni aspekti Zakona: npr. zakon/zakonitost duhovnog privlačenja, zakon održasnja energije,.. Zakonomernost: mera božanskog življenjenja, mera istinitosti: Princip Jednakosti, Jedinstva, Slobode, Bratstva, Pravednosti.

_________________
brat Vasa

http://duhovna-izgradnja.com/