1 Beše pak čovek među farisejima, po imenu Nikodim, knez jevrejski.
2 Ovaj dođe k Isusu noću i reče Mu: Ravi! Znamo da si ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim.
3 Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije.
4 Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?
5 Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
6 Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je.
7 Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.
8 Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rođen od Duha.
9 Odgovori Nikodim i reče Mu: Kako može to biti?
10 Isus odgovori i reče mu: Ti si učitelj Izrailjev, i to li ne znaš?
11 Zaista, zaista ti kažem da mi govorimo šta znamo, i svedočimo šta videsmo, i svedočanstvo naše ne primate.
12 Kad vam kazah zemaljsko pa ne verujete, kako ćete verovati ako vam kažem nebesko?
13 I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu.
14 I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne.
15 Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni:
16 Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.
17 Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj.
18 Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg.
19 A sud je ovaj što videlo dođe na svet, i ljudima omile većma tama negoli videlo; jer njihova dela behu zla.
20 Jer svaki koji zlo čini mrzi na na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegova, jer su zla.
21 A ko istinu čini ide k videlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu učinjena.
22 A potom dođe Isus i učenici Njegovi u judejsku zemlju, i onde življaše s njima i krštavaše.
23 A Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer onde beše mnogo vode; i dolažahu te ih krštavaše.
24 Jer još ne beše Jovan bačen u tamnicu.
25 Tada postade raspra među učenicima Jovanovim i Jevrejima oko čišćenja.
26 I dođoše k Jovanu i rekoše mu: Ravi! Onaj što beše s tobom preko Jordana, za koga si ti svedočio, evo on krštava, i svi idu k njemu.
27 Jovan odgovori i reče: Ne može čovek ništa primiti ako mu ne bude dano s neba.
28 Vi sami meni svedočite da rekoh: Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred Njim.
29 Ko ima nevestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošću raduje se glasu ženikovom. Ova dakle radost moja ispuni se.
30 Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem.
31 Koji odozgo dolazi nad svima je; koji je sa zemlje od zemlje je, i govori od zemlje; koji dolazi s neba nad svima je.
32 I šta vide i ču ono svedoči; i svedočanstvo Njegovo niko ne prima.
33 Koji primi Njegovo svedočanstvo, potvrdi da je Bog istinit.
34 Jer koga Bog posla, onaj reči Božije govori: jer Bog Duha ne daje na meru.
35 Jer Otac ljubi Sina, i sve dade u ruke Njegove.
36 Ko veruje Sina, ima život večni; a ko ne veruje Sina, neće videti život, nego gnev Božji ostaje na njemu.
Jovan 3. poglavlje
|
