|
Погледајте оне који су у браку. Сви они који су у брак ступили без благослова родитеља или су били принуђени на брак, такви немају мира, и узалудна им је њихова љубав. Видите колика је власт и телесних и духовних родитеља. Много пута сам чуо да телесни и духовни родитељи говоре управо оно што се са децом збива. Једном сам се зачудио да једна мајка која је побожна, и отац, да су сина убили мислима. Тај њихов јединац син, дете побожно, из младости васпитано у том духу, био је просто као анђео, имао је невероватну доброту која се ни замислити не може. Једном приликом дошла му је једна девојка из њиховог места да га замоли за помоћ. Наиме, она је затруднела са неким човеком, па сад моли овога младића да је ожени јер су јој родитељи и браћа строги и кад примете да је трудна не преостаје јој ништа друго него да се убије. Он је пристао на то да потпишу тај брачни уговор, па кад се породи и кад дете прохода, он ће својим, а она својим путем. Како је то било мало место, све се брзо прочуло, а мајка његова ово није могла да поднесе, док је отац говорио да је то синовљев живот, а не њен, али она то није хтела ни да чује. "Ма не желим живог да га видим!", знала је говорити. Тако је и било. Тај се њихов син једном приликом возио на мотору са другом и настрадао. Након тога та мајка је дошла код мене у тузи и жалости. Ја сам јој рекао: "Ти си убила сина јединца. Видиш како су јаке твоје мисли. Рекла си да га не желиш живог, па ето, то ти се и остварило."
Често пута ни родитељи не знају, али за нас, њихову децу, они су у праву и морамо их апсолутно слушати, па ће онда бити благослов на нама. На жалост, мало је оних који родитеље поштују као светињу. Ја сам много страдао јер сам често осуђивао свога оца, мислећи да мало времена проводи са својом децом. Те су моје мисли испланирале мој живот, и због њих сам много страдао. За време окупације два пута сам осуђиван на смрт. Пре нисам знао због чега, али кад сам се отрезнио видео сам да сам ја тај који је испланирао свој живот. Исто тако, очигледно је да се онима који носе неисказану љубав отварају свака врата, и тамо на ратиштима, где нема живота, и тамо Господ чудним начином чува оне који имају љубав за родитеље, како телесне, тако и духовне. Видите, кад би ми такви били, не би стање на земљи било овакво. Сад морамо да се молимо, сви да се молимо и даће Господ снаге и помоћи.
Господ је господар свих умова. Он је силан и моћан да преобрази сваког појединца да дође себи, јер ако га Господ не пробуди, ко ће, кад га ни мајка ни отац нису упутили на исправан пут. Ни у школи није могао научити ништа, сем да се у животу једе и пије. Ја сам још као дете много мислио о свету. Још као дете обраћао сам пажњу на мисли, а видим сад да сам остарио и још нисам достигао онај степен који сам достигао као дете, јер Господ Сам просвећује децу. Још сам био мали, ни у школу нисам пошао, а приметио сам да моје мисли лутају док се друга деца играју. То није добро, кажем ја себи, морам да будем ту, присутан мислима, усредсређен само на тај посао, али узалуд, мисли су ми стално бежале.
Као дете сам још размишљао о свему томе, па сад видим, остарио сам, а још нисам достигао тај степен. Због тога сам желео да видим како су се осећали Свети Оци, који су за време живота од Цркве прослављени, а касније и на небу; како су се они осећали за време живота.
otac Tadej
_________________
Маран Ата
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
