|
dok u tradicionalno hrišćanskim zemljama muslimani uživaju sva prava, u tradicionalno islamskim zemljama vlada mrak i netolerancija.
iako većina muslimana u evropi dolaze iz islamskih zemalja gdje vlada progon nad hrišćanima, ne pada im na pamet da dignu svoj glas protiv toga, ali su veoma bučni kad im se zabrani gradnja minareta po evropi, ili ako neko u nekoj knjizi kaže koju kritiku na račun islama tad prijete i pogubljenjima, dok s druge strane oni mogu da pljuju po hrišćanstvu i judaizmu koliko hoće čak to smatraju svojim pravom i obavezom.
na razmišljanje o ovom me ponukao jedan članak DW-a iz kog je ovaj citat:
Povodom referenduma i zabrane gradnje minareta u Švajcarskoj, te opšte zgroženosti stavom većine Švajcaraca, tabloid “Bild” prenosi stav Saveta islamskih zajednica u Hamburgu prema kome je reč o “nepoštovanju ustavnom zagarantovanih prava jedne verske manjine”, a citira i turskog premijera Erdogana i njegove reči o “rasističkom i fašističkom” ponašanju Švajcarske prema muslimanima.
“Bild”, međutim, postavlja i pitanje: “Kolike crkvene tornjeve dopušta Alah?“, i nastavlja: “Turska, Malezija, Iran, Jordan, Saudijska Arabija, Maroko – zemlje su koje su, svaka na svoj način, još miljama udaljene od verske tolerancije kakvu poznajemo u srednjoj Evropi. Minimalan je broj islamskih zemalja koje znaju za pravu versku toleranciju, citira Bild jednog bonskog profesora i sociologa religije.
Primer Turska: tamo zvanično vlada sloboda vere. Ali, u praksi, hrišćani su na Bosforu praćeni i proganjani, ima slučajeva u kojima im se čak preti smrću! 2007. godine, u gradu Malatiji mladi počinioci su ubili trojicu misionara koje su prethodno mučili, a 2006, kada je kulminirao spor oko karikatura o proroku Muhamedu objavljenih u Danskoj, ubijen je katolički sveštenik Andrea Santaro. Hrišćanske crkve u Turskoj ne smeju da kupuju kuće niti zemljišta, postojeće građevine se namerno prepuštaju propadanju pa, na primer, nemačka protestantska zajednica u Ankari svoja bogosluženja održava na zemljištu koje pripada nemačkoj ambasadi.
Primer Saudijska Arabija: tamo je dovoljno da hrišćanin sa sobom nosi krst ili bibliju, pa da bude otpremljen u zatvor, i to na nekoliko meseci. Hrišćanska molitva je zabranjena čak i u sopstvenom stanu! Jedan katolički gastarbajter sa Filipina završio je u zatvoru zato što mu je u džepu nađena fotografija na kojoj ima brojanicu sa krstom – to je zabranjeno...
Primer Iran: tamo vlada strogi šerijat. Onaj ko pređe u hrišćanstvo, ili propagira tu veru, može da računa samo sa smrtnom kaznom. Hrišćani se sastaju tajno, po podrumima, kao u starom Rimu. Najnoviji slučaj je Ehsan Fatahijan, 28-godišnjak iz severnog Irana. Revolucionarni sud ga je osudio na smrt jer se odmetnuo od Boga – mladić je, i pored protesta međunarodne zajednice, pre tri nedelje – obešen”.
priredio Saša Bojić
odg. urednik: N. Jakovljević
ovome bi još dodao da u saud. arabij koja je stolna islamska zemlja na autoputevima postoji traka za nemuslimane, i nemuslimani smiju da voze samo tom trakom. nevjerovatno ali po svemu sudeći istinito
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
sofer mi je bio ruski major- mudzahedinski major-talibanski komandir-mudzahedniski major (kako on sam kaze kad te zarobe samo promjenis kapu kad bi se non stop ubijali zarobljenici nikog nebi bilo da ratuje)
