|
Свети великомученик Георгије
Овај славни и победоносни светитељ беше рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте, Георгије оде у војску, где доспе у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав беше на служби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче страшно гоњење на хришћане, ступи Георгије пред њега и одважно исповеди, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак камен. Потом нареди, те га везаше на точак, под којим беху даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поста као једна крвава рана. По том га закопа у ров, тако да му само глава беше ван земље, и остави га у рову три дана и три ноћи. Потом преко некога мађионичара даде му смртоносни отров. Но при свим овим мукама Георгије се непрестано мољаше Богу, и Бог га исцељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико удивљење народа. Кад и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише веру Христову. Међу овима беше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и земљоделац Гликерије, и Балерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Георгија и своју жену Александру на посечење мачем. Блажена Александра издахну на губилишту пре посечења, а свети Георгије би посечен 303. године. Чудесима, која се десише на гробу светог Георгија, нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Разгоревши се љубављу према Христу Господу, светом Ђорђу не беше тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и пријатеље, и сав свет. За ту љубав Господ га награди венцем неувеле славе на небу и на земљи и животом вечним у царству Свом. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.
U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA
Georgije mucenice, Georgije pobednice: kroz muke si pobedio i kroz smrt se proslavio.
Sve si smatrao jevtinije od Istine, Georgije, vlast i cast si zemnu dao, uz Zivog si Hrista stao.
Ovako peva o svetom Velikomuceniku Georgiju nas bogomudri i bogonadahnuti vladika Nikolaj Velimirovic, braco i sestre.
Ovako bismo trebali i mi da pevamo o sv. velikomuceniku Georgiju, da govorimo o njegovom zivotu i da molimo njegovu pomoc, ako ne svakog dana - sto bi trebalo - onda barem danas kada ga proslavljamo i kada mu je sveta Crkva posvetila dan i kada mnogi od nas slave svetog Georgija kao svoju Krsnu slavu.
Mnogi od nas ce danas potrositi dosta vremena na razne ovozemaljske poslove od kojih nece biti koristi za dusu, vec ce se samo natovariti sa jos vise nemira i nevolja, a vrlo ce mali broj nas poraditi na dusekorisnim poslovima koji bi nam doneli mir i radost dusevnu.
Vaistinu, braco i sestre, malo i premalo se brinemo za duse svoje i svoj dusevni zivot, a mnogo i premnogo se brinemo za telo i telesne ugodnosti.
Danasnji dan bismo trebali ponajpre da posvetimo svetom Velikomuceniku Georgiju, sebi i svom duhovnom zivotu i bliznjima svojima, a tek onda telu i telesnim potrebama. Trebali bismo da se prisecamo sta je to sv. velikomucenik Georgije ucinio da ga danas toliki svet slavi; kako je ziveo i cime je stekao dar Bozji kojim pomaze svima onima koji mu se obrate za pomoc.
Oni koji slave svetog Georgija kao svoju Krsnu slavu trebali bi da ga dostojno proslavljaju, kao pravi hriscani, uz slavski kolac, koljivo i svecu, da docekuju svoju rodbinu i prijatelje i da ih najpre sa slavskim kolacem i koljivom posluze, pa tek onda sa ostalom hranom koju su spremili za tu priliku. Jer, Krsna slava bez slavskog kolaca, koljiva i svece nije Krsna slava, vec neki paganski i nehriscanski obicaj koji samo donosi stetu onima koji ga prireuju.
Preci nasi su to dobro znali i svetog velikomucenika Georgija mnogo postovali i molili mu se, crkve gradili i njemu ih posvecivali. Budimo pravi naslednici nasih predaka i cinimo ono sto su i oni cinili: molimo se Bogu i svetom Georgiju i privlacimo na sebe zastupnicke darove molitava svetog Georgija.
Sveti Georgije bese roen u Kapadokiji kao sin bogatih i blagocestivih roditelja. Otac mu postrada za Hrista, i majka mu se preseli u Palestinu. Kada poraste, Georgije ode u vojsku, gde dospe u svojoj dvadesetoj godini do cina tribuna, i kao takav bese na sluzbi pri caru Dioklecijanu.
Kada ovaj car otpoce strasno gonjenje hriscana, stupi Georgije pred njega i odvazno ispovedi da je on hriscanin. Car ga baci u tamnicu i naredi da mu se noge stave u klade, a na prsi tezak kamen. Sutradan ga izvede na javno sudiliste, gde se sakupi mnogo naroda i tu ga primoravase da se odrekne svoje vere hriscanske. Posto sveti velikomucenik Georgije nije pristajao na carevo trazenje, Dioklecijan naredi da ga vezu na tocak, pod kojim behu daske sa velikim ekserima, i da ga tako okrecu, dok mu celo telo ne posta kao jedna krvava rana. Meso se razdvajalo dok na kraju i same kosti ne pocese strugati po krvavim siljcima. Sveti velikomucenik Georgije nije niti jauknuo, nego se u sebi molio Bogu da mu da snage da izdrzi. I u jednom trenutku pojavi se Andjeo Gospodnji, zaustavi tocak, skide ga sa njega i trenutno mu isceli telo. Car Dioklecijan se zaprepasti, ali u svom bezumlju nije hteo da se pokloni tom velikom cudu, tom neobicnom svedocanstvu. U jarosti svojoj naredi da svetog velikomucenika Georgija zakopaju u rov, tako da mu samo glava bude van zemlje, i ostavi ga u rovu tri dana i tri noci. Posle tri dana nadjose Georgija kako veleglasno poje himne Hristu svome, a lice mu sijase kao u andjela. Car se jos vise razesti te preko nekoga vracara dade smrtonosni otrov sv. Georgiju. Georgije s nepokolebljivom verom ispi otrov i ponovo osta nepovredjen. Tada vracar spremi drugi strasni otrov i rece: Ako ovaj otrov ne otruje Georgija, ja cu postati hriscanin. Ispi Georgije i taj otrov i ponovo osta nepovredjen. Vracar videvsi to cudo pade pred noge Georgijeve i poverova u Hrista. Videvsi sve, car posta jos jarosniji te naredi da svetog Georgija bace u zivi krec. Posle tri dana otkrise jamu sa krecom i nadjose svetog Georgija kako uznosi slavu Bogu Hristu
Kada sveti Georgije i mrtvaca molitvom vaskrse, tada mnogi primise veru Hristovu. Medju ovima bese i zena careva Aleksandra. Najzad, osudi car Georgija i svoju zenu na posecenje macem. Blazena Aleksandra izdahnu na gubilistu pre posecenja, a sveti Georgije bi posecen 303. godine.
Cudesa koja se desise na grobu svetog Georgija ne mogu se izbrojati, a takodjer nema broja njegovim javljanjima u snu i na javi mnogima koji ga spomenuse i njegovu pomoc poiskase od onda do dana danasnjega.
Potrudimo se i mi, braco i sestre, da odrzavamo svoju veru ugledajuci se na primer svetog velikomucenika Georgija. Pomolimo se svi skupa da nam sveti velikomucenik Georgije izmoli u Boga dar nepokolebljive vere i trpljenja svih nevolja koje nas zadese. Samo sa cvrstom verom i nepokolebljivom nadom mogu se pobediti sva zla. To nam Sveti Georgije potvrdi svojim primerom, a to nam potvrdise i svi mucenici vere Hristove, koji kroz svoja stradanja stekose neprolazne vence na nebesima i neiskazanu slavu u Carstvu Bozjem. Milioni i milioni mucenika dadose dobrovoljno svoje zivote za veru Hristovu i svojim primerom nam zasvedocise da je Hristos Bogocovek najveca vrednost i ovoga i onoga sveta. Vaistinu, bolje svoju izgubiti glavu, nego svoju ogresiti dusu.
Georgije mucenice, Georgije pobednice: o smiluj se, Svece nama, zastiti nas molitvama
pred prestolom Hrista Boga, naseg Spasa svemocnoga, da se muke ne strasimo,
da trpljenjem pobedimo!
Bogu nasemu, Trojici jednobitnoj i nerazdeljnoj Ocu i Sinu i Svetome Duhu neka je slava vavek.
A M I N.
_________________
Маран Ата
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
