banjalukaforum.com

Osho je autor "Knjiga o djeci". Cinilo mi se da bi ova knjiga mogla biti korisna za nekoga a vidjela sam i da se moze naruciti preko interneta na nasem jeziku (ja sam je citala na nekom drugom jeziku). Ali ono sto mi se cinilo zanimljivim u ovoj knjizi su upustva na sumnje koje se predstavljaju odraslim osobama u relaciji sa svojom djecom, mada je korisno i za one koji su okruzeni djecom (vrtici, skole, rodbina,...).

Mene licno interesuje kako sto vise NE nametnuti licne stavove osobama koje formiraju svoje licne, u ovom slucaju rijec je o djeci. Mislim da bi svi roditelji ili oni koji jednog dana to zele da budu trebali procitati ovu knjigu. Laka je za citanje, korisna za svakodnevnicu i oslobodjena od zagadjenosti u nametanju NASE proslosti u buducnost djece. Daje prakticna i rekla bih i jednostavna upustva kako odgajati ljudska bica od zaceca, odnosno nas prvenstveno. Ja se slazem sa izlozenim u ovoj knjizi, sta on misli da je vazno i sta nije toliko vazno da bi se formirao jedan COVJEK. Govori o tome kako nesvjesno kondicioniramo djecu, kako "izgube lice svoje originalnosti", zeleci im "dobro".

Kaze:"Meni se cini, samo mozes uraditi jedno sa tvojom djecom: podijeliti tvoj vlastiti zivot. Pricaj im da si ti bio kondicioniran od tvojih roditelja, da si zivio sa izvjesnim limitacijama, u skladu sa izvjesnom vrstom ideala, i zbog krivice tih limitacija i ideala da si kompletno izgubio zivot, i da ti neces da unistis zivot tvoje djece. Zelis da budu totalno slobodni, slobodni od tebe, jer za njih ti predstavljas svu proslost."

"Roditelji trebaju hrabrost i ogromnu ljubav da bi rekli svojoj djeci: Potrebno vam je da se nas oslobodite. Nemojte da nas slusate, zavisite od vase vlastite inteligencije. I ako pogrijesite, mnogo je bolje nego biti rob i uvijek sve raditi dobro. Bolje je pogrijesiti i nauciti iz toga nego slusati nekoga i ne pogrijesiti. Jer onda nikad neces nauciti nista osim poslusnosti, i to je otrov, cisti otrov. Ali nemoj praviti iste greske ponovo, jer to te pretvara u glupaka."

Чему прича о књизи која се бави педагогијом на овом подфоруму?
(изузев ако се не рекламира лик и дјело аутора на исте теме)

Izbor bas ove knige za mene ima mnogo smisla na ovom podforumu. Ponekad citam teme ovdje i pitam se kako je covjek dosao do inklinacije za bas TU RELIGIJU i ne neku drugu. Mislim da je ona samo jedan automatski produzetak misli njihovih roditelja, rodbine, drustva koje ih okruzuje, medija. I onda se zapitam KAKO je sve to moglo da pocne, sta su mogli da cuju i vide u svojoj svakodnevnici. I jos se zapitam KAD su ta razmisljanja i osjecanja pocela da se projektuju. I jednog dana nabasam na ovu knjigu, podosta revolucionarnu. Imas pravo kad kazes da ima pedagoski fokus, to se ne moze izbjeci kad se prica o djeci. Ali isto ima i duhovni, i te kako. A ima i jedan dio koji stavlja naglasak na religiosno odgajanje, sta to zaista znaci po njegovom misljenju. Spominje i meditacije i doba u kom bi djeca mogla poceti i na koji nacin.

Roditelj kaže djetetu:
Lično meni se ovo ne sviđa.
Naravno da roditelj mora da daje smjernice djetetu da ne nastrada u životu, kasnije to radi i učitelj, nastavnik, trener... mnoge osobe koje su edukovane u odgoju djece.

Na šta bi ličilo kada bi se djeci dala sva sloboda izbora?
To je kao dozvoliti malom djetetu da pase gljive i travu pa da samo shvati da je to otrovno i štetno? Ili da tresne sa visine i polomi se, pa da iz toga nauči nešto.

Uz ispravne smjernice dijete se samo po sebi razvija, (ni blizanci uz istu pažnju roditelja ne stasaju u idetične osobe).
Svaka individua ima svoj identitet i specifičnost.

Svaki čovjek je društveno biće i ne može da funkcioniše samostalno.
Svako dijete izrasta u zrelu i normalnu osobu ako je u djetinjstvu okruženo pažnjom, ljubavlju i pravilnim usmjeravanjem.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

To bi licilo na Pipi Duga Carapa.
Slazem se sa Talijom.

Nedavno je uradjen jedan eksperiment u Engleskoj, nekoliko djece je zivjelo jednu sedmicu samo , djecaci u jednoj kuci,vili,a djevojcice u drugoj, bez nadzora odrasle osobe, bez mame i tate, znaci bez odrasle osobe, bez "vodica"... jednu citavu sedmicu. Naravno pri tom su ih snimali. Imali su nekoliko novca na raspolaganju , da si kupe sta im treba tokom sedmice, namirnice, stvari za licnu higijenu itd.... Eksperiment je poceo, ispocetka je sve bilo zanimljivo, radili su sta su hteli i sto inace ne smiju kod kuce!-iz dobrog razloga... lijegalo se u ponoc, jeli su samo slatkise, naravno da djeca to vole, za onaj novac su samo slatkise kupili, po kuci su sve razbacali, gadjali su se tortama, razbacivali po kuci sto su stigli, ves im je sav bio prljav, kuca haos, sve sruseno, razbacano, otvoreno, prosuto....nikakvog reda, ni dorucka ni rucka ni vecere... nakon par dana djeca su pocela da placu, nedostajala im je kucna disciplina, red!! To sto djeci najvise smeta kod kuce , kod roditelja, to im je tu nedostajalo! Bez nekog reda i discipline i neke smjernice se ne moze. A dijete ne moze samo znati sta je red i disciplina ako ga neko ne nauci tome. Ako ga neko "ne vodi". Pravi roditelj nece svoje dijete odvesti u propast. Pa ako mama i tata vjeruju u nesto ili nekoga u religijskom smjeru npr. , dijete moze nauciti i uzeti od roditelja vjeru, ali naravno kad poraste i kad bude moglo samostalno da razmislja i rasudjuje, moze samo da vidi sta je Za a sta Protiv. Niko mu ne brani. Druga je stvar ako su roditelji fanatici pa tjeraju dijete da bude sto su i oni ili ono sto oni nisu a tako bi zeljeli da budu. Dijete uvijek, tokom cijelog svog zivota moze uzeti zivot u svoje ruke i reci ovo je moj zivot i ja cu ga zivjeti kako mislim da je za mene bolje. Neko ce reci "To je tesko kad citav zivot zivis pod komadnom i podlozen si ispiranju mozga". Da je tesko , jeste, ali svako se moze probuditi samo ako iskreno pozeli .
Nije ni jednostavno biti roditelj. Svako dijete je posebno, i ne mozes na svakom djetetu primjeniti istu vrstu odgoja. Vaspitanje djece ne ovisi samo od roditelja, nego i od okoline, pocev od vrtica pa nadalje. Ima djece sto su kao andjeli kod kuce, a u vrticu su mali vragici koji psuju i tuku se. Sve vec vidjeno, nista novo.
Ne mozes djetetu prepustiti da samo odlucuje i cekati da pogrijesi pa mu onda reci "Et vidis, jesam rekla. Nemoj drugi put". Ako je neka sitnica, onda ok, a kad se radi o malo vecim stvarima, e onda je bolje da nikad ne pogrijese; da npr. okusi drogu da bi vidio kako djeluje, ili da pocne da pusi da bi vidio da je stetno, ili da mozda ubije nekoga da bi vidio sta znaci oduzeti zivot nekome.... to su sve banalni i ekstremni primjeri, znam, pretjerujem, ali i to nam treba biti uvijek u vidu, jer su to stvari koje sve vise i vise postaju nazalost "normalne".

Sto se tice onog "iz gresaka se uci", jasta da se uci, ali i to je razlicito od osobe do osobe, a i od djeteta do djeteta. Neko nikad ne nauci lekciju iz greske, i citav zivot zivi u jednom te istom grehu, dok ga neko ili nesto "ne prodrma".
Ja mogu svome djetetu dati slobodu, slobodu rasudjivanja , svu mogucu slobodu koju jedno dijete treba da bi izraslo u zdravog i razumnog covjeka. Ali ja sam i majka svome djetetu, mi zivimo zajedno, provodimo dane zajedno, razgovaramo, komuniciramo... ja sam ujedno i uzor svome djetetu. Zato bi roditelji najvise morali poraditi na sebi kad dobiju djecu (a cak i kad planiraju djecu), jer su oni ono sto djeca non stop imaju pred sobom. Neko jednom rece, "Neki bi ljudi trebali polagati testove roditeljstva pre nego sto postanu roditelji" , pa bas tako.

@Nebeska Krila:

Уз сво дужно поштовање али мени је ово оставило контрадикторан дојам:
са једне стране се савјетује да се дјеца пусте у бесмислене слободе до анархије (чак да чине штету сами себи),
а са друге стране, након придике о слободама, савјетује се да се што раније дјеца упућују у његов властити реглигиозни систем.

За мене лично много већу тежину имају ријечи неке самохране мајке из моје средине која подигне дјецу за примјер,
него некаква религиозно-философска наклапања од стране људи од којих већина и нема властиту дјецу.
Дотичном господину хвала, али се човјек не мјери по ономе што је рекао, но ономе што је урадио:
кад видим његове потомке као зреле, квалитетне и потпуне личности онда ћу слушати његове савјете.



ПС
Наравно, критика је упућена дотичом господину а не кориснику-ци "Небеска Крила".

"Ako ti uruce vec jednog prefabrikovanog Boga, ne vrijedi nista, nema vrijednosti. Ali tako je kako se radi."

"I sumnjati je jedna od najvrijednijih stvari u zivotu, jer ako ne sumnjas ne mozes otkriti."

Ja sam njegove tekstove razumjela kao SLOBODU IZBORA od malih nogu.
I kao kapacitet nas odraslih da djeci objasnimo na jedno cineci se jednostavno pitanje - ZASTO? Odgovori na njega nisu bas jednostavni.

I pitam se ja na komentare (i hvala vam) u prethodnim postovima: Nacin na koji jedno ljudsko bice zavrsi ovaj zivot je stvar implikacije nasih "cuvatelja" ili tu ima i sudbine?
Zar nije svaki dan jedan poklon?

I mi smo kao djeca imali tih pitanja: ''zašto'', ali smo jednog dana uzeli zdravo za gotovo i umjesto pitanja 'zašto' ubacili tzv znanje. Pa nije ni čudo što poslije svega ne vidimo tako jednostavnu stvar: da mi to ne znamo! A u svemu onome što tzv znamo ulaze mnogobrojni implanti, npr jedan implant je, kako ti kažeš, baš ta religija.

Ovo mnogo podsjeca na Nilov "Samerhil". Samo sto kod njega nema toliko uplitanja religije.

Dodao bih samo jednu Nilovu izjavu "Sloboda NIJE raskalasenost".

Nije na odmet i ovo pogledati:

http://www.youtube.com/watch?v=tmQH5PrvN-Q