|
Način na koji hrišćanska crkva poštuje ulogu žene na koje se odnosi i niz kanonskih zabrana ukazuje na nedorečenosti ne samo iz ugla laika već i sa stanovišta teologije.
Iako kanoni podrazumevaju i strogu hijerarhiju a vernici bezuslovno poštuju ono što nalaže crkva često je prisutno pitanje zašto je žena nečista i zašto njoj nije mesto u oltaru i kako razumeti nasleđenu praksu koja sa stanovišta običnih ljudi nema logično objašnjenje.
Žene u pravoslavlju ne mogu biti sveštenice ne toliko iz teoloških koliko iz tradicionalnih i emocionalnih razloga koji se podrazumevaju u patrijarhalnoj civilizaciji koja ne može ni da zamisli ženu u oltaru za svetom trpezom.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi potvrđuju da nema teološkog objašnjenja za oltarski prostor koji je rezervisan samo za sveštenike i prema jevanđelskom predanju, jedina žena koja je stupila u oltarski prostor, i to na mesto rezervisano za prvosveštenika, bila je Devica Marija.
U pravoslavnoj crkvi se taj dan slavi kao Vavedenje i jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen uspomeni na događaj prvog ulaska Bogorodice pod svodove jerusalimskog hrama.
Verski analiticar Živica Tucić ističe da je novozavetna vera to pravilo preuzela iz judaizma u kome se smatra da je žena "nečista" jedanput mesečno kada joj je strogo zabranjeno svako prisustvo i učešće u verskim obredima.
Ovaj levitski tabu, kako je objasnio, preuzela je judeo-hrisćanska civilizacija i do danas se poštuje, posebno u jelinskoj pravoslavnoj praksi gde žena u vreme periode ne može stupiti u hram ni primiti pročest, a zabranjeno joj je čak i celivanje ikone.
U tekstu koji je objavljen na sajtu Verske informatvne agncije (VIA) ističe se da se ovo pravilo u praksi ne primenjuje dosledno i da je reč o nasleđu iz vremena opšte crkve i nepodeljenog hrišćanstva.
U manastirima, kako se navodi, dopušteno je monahinjama da održavaju čistoću oltara i čak da pomažu sveštenoslužitelju u dodavanju kadionice ili sličnim radnjama u vreme liturgije.
Čuveni profesor Anastasios Kalis, autor knjige "Odgovori na 100 pitanja pravoslavnom teologu", zastupa stav da treba "preispitati odluke iz vremena kada je područje aktivnosti žene bilo ograničeno na porodicu".
Kalis odbacuje, kako navodi VIA, grubosti jednog nemačkog kardinala koji je pre više godina poredio rukopoloženje žene sa rukopoloženjem mačke, psa ili magarca.
Veliki bogoslov Crkve Grigorije iz Nazijanza, je još u 4. veku zapazio da su muškarci bili zakonodavci i da su otuda propisi upereni protiv žene.
Sredinom juna ove godine održana je "Konferencija pravoslavnih žena", u Volosu, u Grčkoj, a učesnice su bile priznati teolozi i predavači na čuvenim bogoslovskim akademijama iz Grčke, Albanije, Kipra, Rumunije, Finske, Amerike, bez Srbije i Rusije.
Mesni mitropolit Ignatije saglasio se sa zakljčcima da "fiziološke osobenosti ne treba da dovode do podela".
Neki smatraju da pravoslavlju nije strana mogucnost da đakonise kao u prvom milenijumu hrišćanstva ponovo preuzmu mesto u bogosluženjima ali da učeni rimokatolički teolog, sadašnji papa Benedikt Šesnaesti, ovo pitanje nema u katalogu svojih tema.
Katolički sveštenik može biti samo kršteni muškarac ali je primetno da Vatikan više nego ikada angažuje žene, pa ih je oko šest stotina zaposleno u raznim njegovim uredima.
U svim trima monoteističkim religijama - hrišćanstvu, judaizmu i islamu, govori se više nego ikada o položaju žene.
Kako piše VIA, jevrejski rabini su do pre sedamdesetak godina bili samo muškarci, a danas su tu ulogu preuzele i žene u takozvanim "liberalnim" sinagogama.
Najmanje rabinki, kako se navodi, ima u Izraelu a najviše u Americi dok je beogradskim Jevrejima bliska samo tradicionalna praksa.
U islamu se vrlo retko razmišlja o "ženskom pitanju" jer se smatra da su žene "zaštićenije" nego u ma kojoj drugoj religiji, iako praksa govori upravo suprotno. Žene u islamu nemaju ni pravo glasa, a njihovo svedočenje na sudu se ne prihvata kao verodostojno.
Međutim, podseća VIA, marokanski kralj koji je zvanično čuvar islamske vere u Maroku, dao je poslednjih godina važnost obrazovanim ženama koje obavljaju deo imamskih poslova i, na primer, predvode molitvene obrede.
Neke hrišćanske crkve se danas pozivaju na Hristovo učenje, prema kome ne postoje razlike među polovima.
Hrist je, kako podsećaju, bio okružen ženama koje su njegovo učenje sledile sa velikim elanom, predanošću i odanošću.
One su prve saznale i obavestile svet o Njegovom slavnom vaskrsenju, a vekovima se postavlja i pitanje koja je bila uloga Marije Magdaline i da li o tome znamo "pravu istinu".
U protestantizmu, nastalom u 16. veku odvajanjem od Rima, prihvaćeno je žensko sveštenstvo posle dužih teoloških razmatranja, polemika i osporavanja.
Danas žene u protestanstskoj hrišćanskoj crkvi čine bar trećinu klira, a ima ih nekoliko i kod nas u slovačkoj evangelističkoj crkvi.
Kod anglikanaca je ovo dopušteno 1992. godine, gotovo istim udelom.
------------------------
Ovo dokazuje kako zabrana ženama da obavljaju svešteničku službu nema uporišta u Svetom pismu.
_________________
Instant kviz "Pronađite pravopisne greške":
--svako ko koristi Hitlerov Majn Kajmf kao izvor je po defoltu nacista--
Nagrada: sedmodnevni kurs opismenjavanja u planinama Wu Tanga kod Piskavice
Poslednji put menjao Grof Ratkaj dana 24 Avg 2008, 12:43, izmenjena 2 puta
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
никако.
