|
АРХИЕПИСКОП АЛБАНСКИ АНАСТАСИОС
ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У ИСЛАМУ
(Исламски морални закон)
За ислам је речено да представља најпотпунији морални теизам. Закон је његова јача страна, пре него теологија, а његова снага лежи у теологији као закону. [1] Јако осећање да је Бог апсолутни владар свих светова и човековог живота, те наглашавање дужности потпуног потчињавања Њему, усмеравају пажњу муслимана на придржавање Божијих заповести, а не на бављење тајном Његове личности. Језгро вере су божанске заповести и послушање – ислам (islam).
Муслиманска побожност веома је реалистична и практична; у основи се састоји од усклађивања свакодневног живота према једном обрасцу који је људима дао Бог преко свог Пророка. Ова оријентација придаје нарочиту важност појму закона уопште, одређивању човековог понашања у његовом личном и друштвеном животу.
1. МОРАЛНА НАЧЕЛА КУРАНА И ПРЕДАЊА
Исламски принципи и друштвене институције утврђене су Кураном, [2] аналитички допуњени традицијом (хадисима), а евентуално и даљим разрадама и установљавањем закона преко шеријата ( sh ari‘a). У ограниченим оквирима овог сажетог прегледа даћемо нацрт само главних начела. Куран је препун практичних одредби законског карактера и упутстава која се тичу породичних односа и друштвених институција. Нашироко обрађује питања породичног, наследног, судског, кривичног права итд. Мухамед је био тај који је врло вешто проценио основне елементе арабљанских предања и адекватно их уобличио. [3]
а) Породичне институције; положај жене
I. Једну од најимпресивнијих разлика које постоје између ислама и хришћанства несумњиво представља исламско потцењивање жене. [4] Света књига ислама увек директно наглашава надмоћ мушкарца:
„Мушкарци управљају (и воде бригу о) женама, јер је Алах одликовао (и уздигао) једне изнад других и јер они (мушкарци) троше своје иметке (за издржавање жена) . Добре жене су покорне (Богу) , чувају тајне (у одсутности мужа што треба чувати: част и иметак) зато што Алах чува (њих) . А оне (жене) за које се бојите да ће бити непокорне, савјетујте их, оставите их у постељама (не прилазите им) и истуците их; а ако вам се покоре, не изналазите против њих никаква начина (да им учините насиље) . Заиста је Бог узвишен (и) велик” (En–Nisa, Жене, 4:34).
Просто поређење ових изрека у вези са оним што је о женама написано у Новом завету (на пример Гал. 3:28, „нема више мушког ни женског”) открива различита поимања двеју вера по овом питању. Ово право јачег пола проширује се на разне видове живота, као што ће се видети у наставку. Без обзира на доброту и љубазност Мухамедову према женама, његово искуство, чини се, било је често непријатно. По предању које се приписује Имран ибн Хусеину (‘Imran ibn Husain), Пророк је рекао: „Приметио сам рај и видео да су већина његових становника сиромашни; и приметио сам пакао и видео да су већина његових становника биле жене”. [5]
Израз ограничавања жене у исламском друштву су и различите обавезе које су наметнуте муслиманки; на пример скривање лица велом које још увек важи у исламским земљама. [6]
Јака дискриминација жена налази су у куранском законодавству о браку и разводу. Света књига ислама не само да дозвољава већ и освештава полигамију мушкарца. [7] Што се тиче броја супруга једини цитат који се на то односи и одређује га јесте: „Ако се бојите да нећете бити праведни према сирочади, вјенчавајте жене које вам се свиђају по двије, по три и по четири, ако се будете плашили да (им) нећете бити праведни (тада вјенчавајте само) једну или које су у вашој власти” (En–Nisa, Жене, 4:3). Последња реченица подразумева ропкиње из рата или оне које су купљене; (уп. El–Me‘aridz, Успоништа, 70:21). У класичној правној литератури не само да је дозвољена већ се и препоручује полигамија, уколико муж поштује услов једнакости међу супругама. [8] Шиити (погл. I / 3), осим канонских бракова с четири жене, имају могућност склапања привремених бракова. [9] Међутим, треба напоменути да Мухамед није био тај који је увео полигамију, већ је само усвојио важећи режим у арапској заједници и чак ограничио број жена. Занимљива је обавеза мушкарца да не узима више жена него што може да издржава, а у обавези је и да се према свим супругама понаша добро.
Упоредо са законитим женама као што се види и из горе наведеног параграфа, муслиман може имати неограничен број наложница. [10] Заробљенице из ратова су аутоматски додаване харемима јаких бораца. Ово је наравно снажило ратничку страст и одлучност муслиманских ратника у ратовима против „неверника”. Наложнице ропкиње стављане су на апсолутно располагање свом господару; он је могао да их користи како жели, да их прода када одлучи. Ако би нека ропкиња постала мајка, имала је бољи третман; ако роди сина обично би добијала слободу.
Постоје наравно извесна ограничења при склапању брака; на пример, није дозвољено склапање бракова између блиских рођака. [11] Такође је забрањено муслиману да се ожени удатом женом која није добила развод. Ако је међутим, у питању супруга неког „неверника”, брак се може склопити без претходног развода. [12] Муслиман има право да се ожени хришћанком или Јеврејком, а да она не напусти своју веру. [13] Муслиманка међутим, нема право да постане супруга хришћанина или Јудејца.
Такође, обичај мираза јасно је утврђен, али је супротан од онога који је познат код нас; мираз даје супруг невести. Без давања мираза брак са слободном женом сматра се неважећим. [14]
II. Куран се стално суочава с питањем развода и озакоњује га са изненађујућом лакоћом; наравно само у корист мушкарца. [15] Ако би се супруга усудила да затражи развод муслиман има право да је пребије. [16] Само уз заједничку сагласност и исплатом надокнаде супругу, обично враћањем мираза, могућ је развод брака на иницијативу жене. [17] Прибегавање судовима обично није повољно по нежнији пол.
Процедура развода је врло једноставна; довољно је да супруг званично објави: „Од сада те отпуштам” [18] и брак се поништава. Осим те олакшице познати су и одређени, посебни детаљи муслиманских одредби о разводу брака; на пример супруг може да се разведе два пута од своје жене и опет да је ожени. Ако би међутим, хтео ово трећи пут, забрањено му је да поново настави да живи с њом, осим ако се она не уда за другога, а тај се касније разведе од ње. [19] У области брака и развода исламске одредбе представљају јасно одступање од нивоа на који је хришћанство уздигло брак. Оно што је садржано у предностима мушкарца јасно поставља жену на нижи ступањ и претвара институцију брака у неједнаки однос. [20] Независно да ли се у наше време појављују ограничења у полигамији (в. погл. I / 3) чињеница јесте да тврђења у Курану остају за муслимане „Реч Алахова”.
Куран дакле размишља и о отпуштеним супругама. [21] Спречава их да живе заједно с другим мушкарцем пре него што прођу три месеца, да би се јасно знало очинство њихове деце [22] и могуће је да се поново успостави брак ако муж промени мишљење. Куран такође промишља о мајчинству, те ако се покаже да је распуштеница трудна има право да остане у кући свога мужа. Ако се породи, бивши супруг је дужан да је издржава две године док не престане да доји дете. [23] Разведена супруга има право да преузме старатељство над својом децом обично до узраста од седам година. Што се тиче времена суживота деце и мајке постоје различита мишљења у различитим школама. Деца наложница сматрају се законитом и она имају иста права као и она из законитих бракова. Такође, признаје се усвајање али права усвојене деце која одатле произлазе нису иста с правима рођене деце, нарочито када се ради о наслеђивању. На крају, с много прецизности Куран одређује и састављање тестамента и наследна питања. [24]
III. Нарочито се наглашава како у Курану тако и у хадисима, поштовање према родитељима.
„Твог Господар је одредио да робујете (служите) само Њему и да чините добротворство родитељима. Ако једно од њих или обоје, достигну (доживе) код тебе старост не реци ни: – Уф! – (знак досађивања) , не одбијај га (што ти се од њих не свиђа) и говори с њима благим говором. Спусти пред њима (своја) крила понизности из милости (буди им нјежан) и реци: – Мој Господару, смилуј им се, као што су они мене нејака одгајали! – ” (El–Isra, Ноћно путовање, 17:23–24) У једном предању ово поштовање проширује се на родитеље других људи: „Mеђу смртним греховима треба да буде и проклетство човека од његових родитеља”, рекао је Пророк. Приметили су: – Посланиче Алахов, како је могуће да буде проклет од његових родитеља? – Одговорио је: – Онај који псује родитеље другога псује истог свог оца и мајку. – ” [25]
Очева власт изражава се, између осталог, у праву оца да изабере мужа својој невиној кћерци и да закључи брак на рачун сина који се налази у предпубертетском добу. Наглашава се обавеза подршке и бриге о мајци.
Један хадис који се приписује Абу Хураири наводи да је неко упитао Мухамеда: „ – О Посланиче Алахов, ко је онај који има већа права од мене, што се тиче доброг понашања? – Он (Пророк) одговори: – Мајка твоја. – Упита (поново): – А после ко? – (Пророк): – Мајка твоја. – Упита (поново): – А после ко? – (Пророк) одговори: – Мајка твоја. – Упита (поново): – А после ко? – (Пророк) одговори: – Отац твој. – ” [26]
б) Поштовање живота, части и имовине истоверника
У древној арабљанској заједници уз патријархалну породицу створен је и круг клана, расне групе. Ислам је проширио тај вид заједништва да би у њега обухватио целу уму (umma), муслиманску заједницу; члановима заједнице давана је независност у погледу приватне својине и личних права, а задржавана је међузависност у одређеним потраживањима опште природе попут противосвете и наследних питања. [27] У исламској светој књизи не постоји конкретан кодекс заповести, сличан Мојсијевом декалогу или Беседи на гори. Доста наредби сличних с десет заповести (осим треће и четврте), обухваћене су у 17. сури под називом „El–Isra, Ноћно путовање” (24–25, 28–31, 33–41).
I. Као прво ислам осуђује прељубу и злостављање: „И не приближујте се блуду! Заиста је то срамно. И (какав је то) ружан пут!” (El–Isra, Ноћно путовање, 17:32. Уп. стих 29: „Расипници су шејтанска браћа”). Наметнута казна достиже до „стотину удараца бичем сваког”, [28] међутим, да би била валидна тражи се сведочење четири муслимана или изричита изјава супруга; ако се докаже неправедно оптуживање за прељубу, клеветник бива најстроже кажњен. [29]
II. Куран такође забрањује убиство и осуђује древни арабљански обичај да се усмрћују женска одојчад; прихвата међутим, одређене изузетке „из праведних разлога”. Мухамед није искоренио древни обичај освете (в. погл. I / 1), али ју је ограничио уз препоруку „да се не прекораче границе” [30] и одредио је да је само најближем рођаку жртве дозвољено да предузме освету, те да је предмет освете искључиво убиство док упоредо препоручује праштање. Убиство једног роба или једног немуслимана не оправдава освету нити она важи у случају убиства верника из нехата. У последњем случају сходно обичају намећу се разне казне; на пример када се ради о убиству муслимана, намеће се плаћање извесне суме новца породици жртве и ослобађање једног верника из заробљеништва. [31] Када се ради о убиству жене одштета стиже на половину а када се ради о робу изједначава се с његовом куповном вредношћу. У случају када не постоји могућност материјалне надокнаде, намеће се само пост од два месеца. [32]
III. Само на једном месту у Курану говори се о пљачки, али с много строгим санкцијама: „А крадљивцу и крадљивки одсијеците руке за казну због онога што су заслужили (примењујући на њима) Бож&
_________________ Абвун дбашмајо
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Оно што изгледа не знају је да коров најбрже расте. 
