Car Dusan je napisao:
Како спасити душу
Свети Теофан Затворник
Шта човек може да каже особи која пита:“Како могу спасити своју душу?“
Ово: покај се, и јачај у сили благодати Светих Тајни, ходај стазом заповести Божијих, под руковољењем које ти Света Црква пружа кроз своје Богом дано свештенство. Све ово се мора чинити у духу искрене вере, која нема сумње.
Шта је онда вера?
Вера је искрено исповедање да Бог, Кога славимо у Тројици, Који је створио све ствари и који нам обезбеђује све, спасава нас који смо пали, кроз силу смрти на Крсту Оваплоћеног Сина Божијег, благодаћу Духа Светога у Својој Светој Цркви. Почетак обнове, која је установљена у овом животу, појавиће се у свој својој слави у веку који долази, на начин који ум не може разумети, нити језик изразити.
О Боже наш, како су велика Твоја обећања!
Како онда човек хода путем заповести непоколебиво?
На ово се не може одговорити једном речју, јер је живот сложена ствар. Ево шта је неопходно:
1. Покај се и окрени ка Господу, признај своје грехе, оплакуј их, са скрушеношћу срца и исповедај их пред својим духовним оцем. Заветуј се на речи и у срцу пред лицем Господњим, да Га даље нећеш вређати својим гресима.
2. Онда живећи у Богу, умом и срцем, труди се, да испуниш и телом дужности и послове које ти намеће твоје стање у животу.
3. У овом труду, највише од свега чувај своје срце од злих мисли и осећања – гордости, сујете, гнева, осуђивања других, мржње, зависти, презира, утучености, привржености за ствари и људе, расејаних мисли, узнемирености, свих телесних задовољстава и свега што одваја твој ум и срце од Бога.
4. Са циљем да останеш чврст у овом напору, пре тога реши да се не: повлачиш од оног што препознајеш као корисно, чак и ако то може значити смрт. Да би постигао ово, када си претходно одлучио тако, понуди живот свој Богу, са циљем да не би живео за себе, него само за Бога.
5. Подршка животу на овај начин је смирено нуђење себе вољи Божијој и не уздање у себе; духовна арена у којој се овакав живот остварује јесте трпљење или непоколебиво стајање на нивоима искупљеног живота, са веселим трпљењем свих напора и непријатности које су са тим повезане.
6. Подршка трпљењу је вера, или уверење да си, радећи на овај начин за Бога, ти Његов слуга, а Он је твој Господар, Који види твоје напоре, радује им се и цени их; нада да је помоћ Божија, која те увек штити, увек спремна и чека на тебе и сићи ће на тебе у време потребе, да те Бог неће заборавити на крају твог живота, чувајући те као човека верног Његовим заповестима овде, међу свим искушењима. Водиће те кроз смрт ка Свом вечном Царству; љубав, која дан и ноћ, размишља о љубљеном Господу, на сваки начин тежи да чини само оно што Му је угодно, а избегава све онош што би Га могло увредити у мисли, речима и делима.
7. Оружја оваквог живота су: молитва у цркви и у дому, нарочито умна молитва, пост према својој снази и правилима Цркве, пажња, усамљеност, физички напори, често исповедање грехова, Свето Причешће, Реч Божија и дела Светих Отаца, разговори са богобојажљивим људима, често саветовање са својим духовним оцем о догађајима у унутрашњем и спољашњем животу. Темељ свих напора је мера, време и место је мудрост, са саветом оних који су искусни.
8. Чувај се од страха. За ово памти крај – смрт, суд, пакао, вечно Царство. Пре свега и изнад свега буди пажљив према себи: чувај трезвен ум и неузнемирено срце.
9. Постави као коначни циљ одржавање духовног огња, да би духовна ватра горела у твом срцу и да би сакупљајући сву твоју снагу у једно, почела да гради унутрашњег човека и коначно спалила катран твојих грехова и страсти.
Уреди свој живот на овај начин, и уз благодат Божију, бићеш спасен.
Свети Теофан Затворник
Шта човек може да каже особи која пита:“Како могу спасити своју душу?“
Ово: покај се, и јачај у сили благодати Светих Тајни, ходај стазом заповести Божијих, под руковољењем које ти Света Црква пружа кроз своје Богом дано свештенство. Све ово се мора чинити у духу искрене вере, која нема сумње.
Шта је онда вера?
Вера је искрено исповедање да Бог, Кога славимо у Тројици, Који је створио све ствари и који нам обезбеђује све, спасава нас који смо пали, кроз силу смрти на Крсту Оваплоћеног Сина Божијег, благодаћу Духа Светога у Својој Светој Цркви. Почетак обнове, која је установљена у овом животу, појавиће се у свој својој слави у веку који долази, на начин који ум не може разумети, нити језик изразити.
О Боже наш, како су велика Твоја обећања!
Како онда човек хода путем заповести непоколебиво?
На ово се не може одговорити једном речју, јер је живот сложена ствар. Ево шта је неопходно:
1. Покај се и окрени ка Господу, признај своје грехе, оплакуј их, са скрушеношћу срца и исповедај их пред својим духовним оцем. Заветуј се на речи и у срцу пред лицем Господњим, да Га даље нећеш вређати својим гресима.
2. Онда живећи у Богу, умом и срцем, труди се, да испуниш и телом дужности и послове које ти намеће твоје стање у животу.
3. У овом труду, највише од свега чувај своје срце од злих мисли и осећања – гордости, сујете, гнева, осуђивања других, мржње, зависти, презира, утучености, привржености за ствари и људе, расејаних мисли, узнемирености, свих телесних задовољстава и свега што одваја твој ум и срце од Бога.
4. Са циљем да останеш чврст у овом напору, пре тога реши да се не: повлачиш од оног што препознајеш као корисно, чак и ако то може значити смрт. Да би постигао ово, када си претходно одлучио тако, понуди живот свој Богу, са циљем да не би живео за себе, него само за Бога.
5. Подршка животу на овај начин је смирено нуђење себе вољи Божијој и не уздање у себе; духовна арена у којој се овакав живот остварује јесте трпљење или непоколебиво стајање на нивоима искупљеног живота, са веселим трпљењем свих напора и непријатности које су са тим повезане.
6. Подршка трпљењу је вера, или уверење да си, радећи на овај начин за Бога, ти Његов слуга, а Он је твој Господар, Који види твоје напоре, радује им се и цени их; нада да је помоћ Божија, која те увек штити, увек спремна и чека на тебе и сићи ће на тебе у време потребе, да те Бог неће заборавити на крају твог живота, чувајући те као човека верног Његовим заповестима овде, међу свим искушењима. Водиће те кроз смрт ка Свом вечном Царству; љубав, која дан и ноћ, размишља о љубљеном Господу, на сваки начин тежи да чини само оно што Му је угодно, а избегава све онош што би Га могло увредити у мисли, речима и делима.
7. Оружја оваквог живота су: молитва у цркви и у дому, нарочито умна молитва, пост према својој снази и правилима Цркве, пажња, усамљеност, физички напори, често исповедање грехова, Свето Причешће, Реч Божија и дела Светих Отаца, разговори са богобојажљивим људима, често саветовање са својим духовним оцем о догађајима у унутрашњем и спољашњем животу. Темељ свих напора је мера, време и место је мудрост, са саветом оних који су искусни.
8. Чувај се од страха. За ово памти крај – смрт, суд, пакао, вечно Царство. Пре свега и изнад свега буди пажљив према себи: чувај трезвен ум и неузнемирено срце.
9. Постави као коначни циљ одржавање духовног огња, да би духовна ватра горела у твом срцу и да би сакупљајући сву твоју снагу у једно, почела да гради унутрашњег човека и коначно спалила катран твојих грехова и страсти.
Уреди свој живот на овај начин, и уз благодат Божију, бићеш спасен.
A za sta da se pokajem?
Od cega spasen?