lavić je napisao:
Godinama pratim i stvarno mi nije jasno ono zbivanje na dan uskrsa-vaskrsa u vezi čudesnog plamena
koji je ako dobro primetih bele boje a ne kao druga vatra žućkasto crvene.
koji je ako dobro primetih bele boje a ne kao druga vatra žućkasto crvene.
Ради се о посебном благослову који се одвија у Цркви-пећини Христовог гроба,
односно у тробродом храму из 4 вијека подигнутом над гробом у који је положено Христово тијело.
Огањ настаје тако што се на Велику Суботу кандило над гробом упали на молитве Партијарха Јерусалимског
(наследника трона св. апостола Јакова), који над њим пали два свежња по 33 свијеће,
а често се догоди и да се неким вјерницима свијеће упале саме.
Једини пут када огањ није сишао се догодио када су за вријеме Турске окупације Јерусалима
Јерменски монофизитски свештеници потплатили турске власти да не дозволе Партијарху да он служи молебан,
већ да њихов свештеник уђе у гроб и врши молебан. Огањ се није појавио у олтару,
већ је у виду ватрене кугле ударио у улазни мермерни стуб Храма пред којим је стајао Патријарх,
пресјекао га на пола и упалио свежње свијећа у његовим рукама, након чега више није било сличних покушаја.
Citiraj:
Euforija koja se tamo vidi mi je logična jer slavljenje Boga izaziva nekontrolisana osećanja što imamo primera i u Bibliji.
Taj plamen ne peče...
Taj plamen ne peče...
Citiraj:
i što je još čudnije pali se samo Pravoslavnom predstavniku i on iznosi deo buktinje.
Шта су ти предрасуде...значи џаба што си нам толико објашњавао да су православци мрски Богу,
да је то вјера празновјерја, идолопоклоника, примитиваца, пагана....
Џаба што си се трудио да нам св.цара Константина и његову мајку царицу Јелену представиш као пагане,
баш ко за инат, св.Огањ (који је сишао на Педесетницу) се појављује сваке године у храму
који су подигли цар Константин и царица Јелена (св.Јелена је прва покренула археолошка истраживања да се пронађе мјесто Христовог гроба,
те крст на који је разапет Христос), него се и још поврх свега што је страшно и немогуће чудно и нелогично
тај пламен пали само на присуство Јерусалимског Православног Патријарха...ц,ц,ц...
Шта ћеш...предрасуде су ти чудо...
Кажу без обзира колико био начитан и ревностан, истину спознаш само ако имаш довољно отворен ум...
Citiraj:
Mislio sam da je to neka vrsta ,,nameštaljke'' uvezi paljenja ali vrsta plamena to nemože biti.
Само да додам да је кључар Цркве муслиман ( по правилу), да Патријарха прије уласка претреса Израелска специјала
(значи ако ико зна шта је претресање ови знају), те да гроб провјеравају и печате два Јерменска свештеника (монофизита).
Citiraj:
Ako sad saberemo da Bog nevoli idolopoklonstvo slici, fresci, ikoni, kipu, drvetu i kađenju istih
i ako se ima u vidu da drže dan boga-sunca i mnoštvo svetaca to jest obožavanje čoveka
a uz to sagledamo život većeg dela sveštenstva koliko je udaljen od onoga ispravnog verujte ništa mi nije jasno.
i ako se ima u vidu da drže dan boga-sunca i mnoštvo svetaca to jest obožavanje čoveka
a uz to sagledamo život većeg dela sveštenstva koliko je udaljen od onoga ispravnog verujte ništa mi nije jasno.
Ти ту не сабираш чињенице, већ само свој лични и субјективан (и још крајње негативно обојен) доживљај Православља.
Иди мало до Синаја и до Светогорских манастира па види шта је Православље, пусти се Бања Луке и њених попова,
да се они питају антихрист би дошао још прије четрдесет година.
Citiraj:
Vaše mišljenje u tom pravcu bi mi pomoglo da možda dokučim tu nepoznanicu.
Поштено. Прво признај себи да то што знаш о Православљу (па и оно што просјечан крајишки поп зна о Православљу) јесте ништа.
Кад признаш себи да "знаш да ништа не знаш" крени ипочетка.
Прво нађи ко је саставио књиге св.Писма (дакле ко је направио компилацију текстова које данас називаш Библијом),
па онда нађи списе тих људи, шта су они писали и како су вјеру исповједали, значи од 93. када је писано Откровење
све до Првог Васељенског Сабора.
Онда ћеш заиста видјети објективно да није Константин "изумио" Православље, већ да сличне тезе налазимо
још у Риму код прве хришћанске заједнице, у Антиохији код директног ученика апостола Петра - Игњатија Богоносца (оставио преко десет посланица),
преко мученика Јустина Философа ("Апологиа", "Разговори са Трофимом"...) па полако, преко великих Кападокијаца четвртог вијека,
и њиховог разликовања суштине, енергије и дејства, па Јована Дамаскина, Максима Исповједника, све до Григорија Паламе и исихазма,
све до Добротољубља, бисера хришћанског учења и светогорских и синајских мистика и њихових апостолских дарова непрестане срдачне молитве и пророштва...
Када би се мало заинтересовао за ово о чему сам ти писао, сигуран сам да би ти многе ствари биле далеко јасније,
а наши дијалози престали бити монолози и почели добијати неку другу и квалитетнију димензију.
Свако добро.
i naravno da se to tamo dešava, niko nema pravo da tvrdi da se radi o prevari... "Čudo" kao i sva ostala "čuda" (ovdje su navodnici zato što čuda prestaju da budu