banjalukaforum.com

Bog od „početka“ postoji (Gen. 1:1; Jn. 1:1) i Njegovo se postojanje nameće kao istinska činjenica kojoj nije potrebno nikakvo razjašnjenje. Bog nema svog početka ni kraja. Budući da je Bog prvi, On se mora i predstaviti: nameće se čovekovom duhu samim tim što je Bog. Nigde se ne pretpostavlja otkriće Boga, nego postepeno čovekovo napredovanje koje bi završilo saznanjem da Bog postoji. Spoznati Boga znači biti od Njega spoznat i otkriti Ga na izvoru svoga vlastitog postojanja. Budući da je Bog prvi, čim nam se otkrije-otkrivaju se očigledno i Njegove osobine, Njegovi postupci i Njegove pomisli.

Bog u Starom Zavetu se otkriva, između ostalog, i u imenima. Božje titule, kao što su dane u nadahnutim spisima, razotkrivaju Njegov pravi karakter i Njegove osobine. Priroda Njegovog odnosa sa čovekom otkriva i objašnjava značenje imena sa kojima je On izabrao da se predstavi.

Mnoga i raznolika imena, bez obzira ko ih nosi, imaju veliki značaj za ličnost. Postoje razne istorijske legende o imenima. Čak su neki drevni narodi imali kultove imena, i ime je bilo jako važno za pojedinca. Bez imena bukvalno niko nije mogao da postoji.

Božja imena u Svetom Pismu predstavljaju dodatna otkrića Božjeg karaktera, Njegovig dela, odnosa koji su zasnovani na Njegovom karakteru i delima. Imena koja je Bog koristio za objavljivanje i koja Mu se pripisuju u Svetom Pismu dodatno su otkrivenja o tome ko je i kakav je Bog koga možemo poznati.

Božje ime mnogo nam više govori o Njemu kao osobi, ali je Božja reč ta koja otkriva Boga i Njegovo ime. Mi znamo kakav je Bog ne samo preko Njegovih savršenstva i dela već takođe i preko Njegovih imena. Ona ističu dosta stvari o Božjoj pažnji i brizi prema nama. Ovo je fascinantna studija Svetog Pisma-različite okolnosti koje iznose svako od Božjih imena su važne.

Jevrejska reč za ime „shem“, može često biti prevedena i sa ’ličnost’ ili sa ’osoba.’ U jevrejskoj Bibliji stihovi kao što su Ex. 3:13-15; 33:19 uporedi sa 34:5-8; Jer. 10:16 itd., su primer kako moćno ime označava karakter. ’Shem’ se u originalu označava kao znak, obeležje ili karakteristika. Ime je obeležje onoga koji ga nosi, ono opisuje osobu i njegove karakteristike.

Na grčkom jeziku ime ili ’onoma’ ima iste korene kao reč ’razum,’ ’misao,’ i kao glagol ’znati.’ Slično tome, sanskritski ’naman’-ime, je od glagola ’gna’ što takođe znači 'znati.' S toga, ime je ekvivalentno sa rečima ’znak,’ ’obeležje’ ili ’karakter.’

Imena, dakle, označavaju karakter i Božje osobine. Ona su otkrivenje Njegove ličnosti. U Starom Zavetu vidimo da su Božje titule izraz Božjeg otkrivenja u Njegovom ličnom odnosu prema čoveku kroz plan spasenja.

Međutim, u XXI veku zapadne pa i naše kulture, lična imena predstavljaju jedva nešto više od etikete po kojima se jedna osoba razlikuje od druge. Ponekad nadimci govore nešto više o osobi, ali su čak i oni bledi u odnosu na značenje koje imena imaju u Bibliji. Na žalost, za mnoge, nazivi ’Bog’ ili ’Gospod’ nemaju neko jasnije značenje od asocijacije na neko vrhovno Biće.
Ali, u Bibliji Božja imena su nalik minijaturnim portretima i obećanjima. U Svetom Pismu, lično ime je identifikovalo osobu i ukazivalo je na neku njenu specifičnost. Ovo se posebno vidi u Božjim imenima. Ime je bilo znak autoriteta i moći, i posebno se ogleda u činjenici da Bog radije Sam otkriva Svoe ime narodu nego što dozvoljava da narod bira ime za Boga.

Brojna su Božja imena koja nalazimo u Svetom Pismu. Počećemo sa imenom El Shaddai, ime koje nije tako frekventno, ali je sigurno veoma zanimljivo.

El Shaddai, Bog Svemoćni, Bog Silni kako se obično prevodi, spominje se oko 48 puta u Starom Zavetu, od toga se sreće samo 7 puta sa prefiksom „El.“ Kao prvi primer reči Shaddai nađen je u Postanju 17:1:

„A kad Avramu bi devedeset i devet godina, javi mu se Gospod i reče mu: Ja sam Bog Svemogući, po mojoj volji živi, i budi pošten.“

Reč Shaddai je jako zanimljiva reč, i postoji nekoliko osnovnih pretpostavki šta tačno znači ta reč.

1) Prva pretpostavka jeste da reč Shaddai dolazi od korena „shadad“ što znači „biti jak“ ili „moćan.“ Ovo je, po nekima, najpopularnije tumačenje. Naglasak je, s toga, u poštovanju patrijaraha prema Božjoj moći i snazi.

2) Druga pretpostavka jeste da ime ili reč Shaddai dolazi iz istog korena kao i prošla reč, sa značenjem „porušiti,“ „uplašiti.“

3) Treća pretpostavka izražava ideju da Shaddai dolazi od složenice „še“ (član) i prideva „day“ (ali ne „day“ u engleskom jeziku nego u jevrejskom) što zajedno znači „dovoljnost.“ Švajcarski reformator, Kalvin, zastupao je ovu ideju. Bog koji je dovoljan, u svemu i za sve.

4) Shaddai se povezuje i sa akadskom rečju Shaddu što znači „planina.“ Ovo je jedna od prihvatljivijih mogućnosti. Iako bi se El Shaddai mogao prevesti kao El ’Planine,’ El Shaddai se odnosi na Božje prebivalište na toj planini. Neki smatraju da se ovim imenom naglašavaju Božja ljubav i uteha, dok drugi smatraju da je naglašena Njegova moć kao Svemogućeg bića koje stoji na planini i koji opominje i kažnjava.

5) Poslednja pretpostavka kaže da je Shaddai forma koja dolazi od reči „biti jak, silan, svemoćan.“ Pošto poreklo imenice nije baš tako sigurno, tako neki povezuju Shaddai sa rečju Shadad, što znači „utešiti“ ili „moj utešitelj.“ Reč ’shad’ se koristi u Bibliji i prevodi se sa rečju „dojka:“

„Od silnog Boga oca tvog, koji će ti pomagati, i od Svemogućeg, koji će te blagosloviti blagoslovima ozgo s neba, blagoslovima ozdo iz bezdana, blagoslovima od dojaka i od materice.“ (Postanje 49:25)

„Grabe siroče od dojke i sa siromaha skidaju zalog.“ (O Jovu 24:9)

Neki tekstovi se prevode sa rečima „nedro“ i slično. Na isti način kao što je majčina dojka svedovoljna za novorođenče, Bog je sve-dovoljan za Svoj narod. Ipak, kada kombinujemo El (Bog, Moćni Bog) sa Shaddai (Svedovoljni) dobijamo: „Svemogući Bog koji izliva hranu i blagoslove.“

U Postanju 49:24,25 Jakov daje poslednju reč svojim sinovima. Upotreba imena ovde je očigledna. Bog kao El (Svemogući, Svemoćni) je Onaj koji pomaže u vreme potrebe ali Bog kao Shaddai (Svedovoljni) je Onaj koji zadovoljava sa izobilnim blagoslovima, „dojaka i utrobe materine.“ Ovo daje jasne indikacije da pravedni Bog ljubavi-Yahweh brine za nas, kao što majka brine za novorođeno dete.

U Septuaginti se Shaddai prevodi sa grčkom rečju „ikanos,“ što znači „Svedovoljni“ ili sa „pantokrator“ što znači „Svemoćni,“ dok Vulgata obično prevodi sa rečju „omnipotens.“

Kao što je pomenuto, ime Shaddai se javlja nekih 48 puta u Starom Zavetu, i velika većina ovih tekstova odnosi se prvobitno na moć i silu. Moć i sila su mnogo puta demonstrirani u posebnim blagoslovima i delima. U Postanju se ova reč pominje samo 6 puta (Genesis 17:1, 28:3 , 35:11 , 43:14 , 48:3 , 49:25 ) i u skoro svakom slučaju ime je korišteno u vezi sa nekim blagoslovom. Pažljivije studiranje prirode ovih blagoslova će otkriti činjenice da jedino jedan moćan Bog može ispuniti sva ta obećanja.

U Exodusu se spominje samo jednom (6:3), u Brojevima dva puta (24:4,16). Ovo ime pokazuje svoju važnost u Knjizi o Ruti i u Knjizi o Jovu. U Ruti se spominje samo dva puta (1:20,21), ali čini se da je osnovna ideja tugom, možda kaznom i žalošću:

„A ona im govoraše: Ne zovite me više Nojemina, nego me zovite Mara, jer mi velike jade zadade Svemogući. Obilna sam otišla, a praznu me vrati Gospod. Zašto me zovete Nojemina, kad me Gospod obori i Svemogući me ucveli.“

U Knjizi o Jovu ovo ime se javlja 31 put (i to na usnama svake osobe u ovoj drami-osim njegove žene) i u suštini ima istu ideju kao i kod Rute. U mnogim delovima ime je povezano sa bezuslovnom moći i veličanstvenom slavom (vidi npr. 5:17; 6:4, 14; 8:3; 15:25; 21:20; 22:25; 23:16; 27:2; 34:12). U 37:23 Shaddai je jasno okarakterisan kao Svemogući koji je „izvrsne sile,“ „neizmeran u moći“ (DK: „velike je sile“).

U upotrebi imena Shaddai u Psalmima (68:14; 91:1) čini se da podržavaju takođe ovo značenje. Bog Shaddai je „rasipao“ ili „razbijao careve“, što je jedan prikaz Njegove suverene moći. Ideja ove suverene moći vidi se u proročkim knjigama, npr. Isaija 13:6; Jezekilja 1:24; 10:5 i Joilo 1:15.

Bilo kako bilo, El Shaddai Bog je Bog koji je sebe objavio Samog Sebe patrijarsima:

„I javio sam se Avramu, Isaku i Jakovu imenom Bog Svemogući, a imenom svojim, Gospod, ne bih im poznat.“ (Exodus 6:3)

A posebno Avramu (Genesis 17:1), Isaku (Genesis 28:3) i Jakovu (Genesis 35:11; 43:14; 48:3). Kontext za mnoga od ovih referenci jeste zavet, to jest, preciznije-zapovest za poslušnost i vernost, i obećanje o potomstvu od strane Boga. Nije brdo (prirodni fenomen) u šta se čovek treba pouzdati, nego Bog tih brda, Gospodar planina (vidi Psalam 121:1,2). El Shaddai jeste Bog koji je dovoljno moćan da ispuni Svoja obećanja o potomcima patrijaraha kroz koje će doći Obećani.

Drago mi je da si ovo izdvojio kao posebnu temu. Nastavi

Pozdtavljam Antroposa i drago mi je što je našao vremena da se pozabavi ovom temom. Nastali sa svim ostalim imenima verujem da će Svedoci izvući neku pouku iz svega toga mada si dobro na samom uvodu objasnio u najkraćem da se Bog predstavlja kroz razna imena a svako od njih ima svoju poruku. Molim te nemoj zaboraviti uraditi i ime EMANUILO kao ni ime Isus sa malo širim obrazloženjem.
Svako dobro.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Hvala oboma.

Pa ne znam kada ću nešto ubaciti, ali neka bar postoji tema o tome, mislim da je dobra.