banjalukaforum.com

А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу. (Пост. 6, 4, Даничићев превод)

Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо. (Бр. 13, 34)

Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде. (Пнз. 1, 28)

(Пре живљаху онде Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими; О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји. (Пнз. 2, 10-11)

(И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пре живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми. (Пнз. 2, 20)

Јер само Ог цар васански беше остао од дивова. Гле, одар његов, одар гвозден, није ли у Рави синова Амонових? Девет је лаката дуг, а широк четири лакта, лакта човечија. (Пнз. 3, 11 и даље)

И изађе из логора филистејског један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед. (1. Сам. 17, 4)

А после тога наста рат у Гезеру у Филистејима; тада Сивехај Хусаћанин уби Сифаја који беше рода дивовског, и бише покорени.

Наста опет рат с Филистејима, у коме Елханан, син Јаиров уби Ламију, брата Голијата Гетејина, коме копљача беше као вратило.

И опет наста рат у Гату, где беше један човек врло висок, који имаше по седам прста, скупа двадесет и четири; и он беше рода дивовског. (1. Дн. 20, 4-6)

Ти беху синови истог дива из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових. (1. Дн. 20,

А ја истребих испред њих Амореје, који беху високи као кедри и јаки као храстови, и потрх род њихов озго и жиле њихове оздо. (Амос 2, 9)

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Пренећу тумачење Светих Отаца из књиге "Да нам буду јаснија питања наше вере" од патријарха Павла

" "А беше тада дивова..." Блажени Теодорит наводи мишљење неких да се тај појам односи на дуговечне, или богомрзитеље и богоодступнике. Он пак сматра да се односи на њихову необичну величину, те помиње Ога и Голијата, као и Енака, за кога се вели да је био потомак дивова. О дивовима у старини казује се у књизи Варуховој да су "били велики и вични војевању". Свети Јован Златоуст такође вели да дивовима божанствено Писмо овде назива људе силне телом, а Генадије Схоларис да "Свето писмо зна да назива дивовима веома непобожне и охоле, који својом силом све дозвољавају (себи)." И Флавије, као што наведосмо о њима се изражава да су били обесни, разметали се својом телесном снагом и у сваком злу истицали.
Њихово постојање, према духовитој примедби Блаженог Теодорита, казује нам да је Бог могао створити људе већим него што су, али то није учинио искорењујући сујету и гордост. "Јер ако се и у малим телима преузносе, не само један према другом него и према самоме Творцу, шта би тек чинили добивши тела веће висине?".
По Библији Кршћанске стварности, казивање о дивовима преузето је, без проверавања, из народне легенде, по којој би дивови били "оријентални титани рођени из везе небеских и земаљских бића".

Несумњиво, дакле да се по учењу Православне цркве, под анђелима на указаном месту Библије, подразумевају људи, потомци Ситови, а под кћерима човечјим девојке потомства Кајиновог. Мешањем ових двају родова, поквареност целог тадашњег човечанства дошла је до тог степена да се земља напуни безакоња и Бог одлучи да пусти потоп на земљу."

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Čekaj, hoćeš reći da su ti "divovi" ili "sinovi Božji" zapravo ljudi koji su bili verni Bogu i koji su se ženili sa kćerima zemaljskim?

Neka starija rasa ili možda vanzemaljci???

_________________
conquering the darkest places

Što bi rek'o Fanky G, "vanzemljaci".

Pa čekam da vidim šta on misli, ja ću posle dati svoje mišljenje.

Dokumentarac o divovima

evidence for giants nephilim rephaim anunaki part 1
http://www.youtube.com/watch?v=N63lhtx2q8o

evidence for giants nephilim rephaim anunaki part 2
http://www.youtube.com/watch?v=18CY7ZaCfzY

Ali ti "divovi" nisu divovi ni giganti, kako ih mi smatramo, takvo tumačenje se ne slaže sa čitavim kontekstom i celom Biblijom, već sa paganizmom, pošto je ideja o bogovima koji su opštili sa ljudima ideja koja je bila poznata, posebno u grčkoj mitologiji...

Kako ti gledaš na divove iz Svetog Pisma?

Bog stvori čovjeka sedmoga dana.
Kolika je dužina tog prastarog dana? Kolika je bila dužina nečijeg životnog vijeka? Definitivno to su neke druge mjere.
Po Bibliji, Metuzalem je živio 969 godina. Da li su te godine bile kao današnje, tj. 365 dana... to je već diskutabilno.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Pa "divovi" su zapravo ljudi. Radi se o našem i mnogim drugim stranim prevodima, uključujući i LXX. Pogledaj naš prevod kako glasi:

1 A kad se ljudi počeše množiti na zemlji, i kćeri im se narodiše.

2 Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lepe uzimaše ih za žene koje hteše.

3 A Gospod reče: Neće se duh moj do veka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto dvadeset godina.

4 A beše tada divova na zemlji; a i posle, kad se sinovi Božji sastajahu sa kćerima čovečijim, pa im one rađahu sinove; to behu silni ljudi, od starine na glasu.

Problem jesu ovi tzv. "divovi" i "sinovi Božji". Međutim, neki prevodi će ovako prevesti ovaj deo:

1Kad su se ljudi počeli širiti po zemlji i kćeri im se narodile, 2 opaze sinovi Božji da su kćeri ljudske pristale, pa ih uzimahu sebi za žene koje su god htjeli. 3 Onda Jahve reče: "Neće moj duh u čovjeku ostati dovijeka; čovjek je tjelesan, pa neka mu vijek bude stotinu dvadeset godina." 4 U ona su vremena - a i kasnije - na zemlji bili Nefili, kad su Božji sinovi općili s ljudskim kćerima pa im one rađale djecu. To su oni od starine po snazi glasoviti ljudi.

Većina savremenih prevoda ne kaže "divovi", nego Nefilimi, i to je tako zanimljivo da možeš naći razne priče koje više liče na SF, ezoterijsku literaturu i sve ostalo samo ne na nešto što stvarno odgovara biblijskom učenju. Osnovi je problem što Mojsijevi čitaoci verovatno jesu znali to o čemu on piše, ali nama danas predstavlja problem da rekonstruišemo čitav događaj.

Ako pažljivo čitaš od 6:1-7 videćeš koliko puta se spominje reč "ljudi, čovek" itd. Nigdi se ne spominju anđeli. Bog ne kažnjava anđele, Njegov duh se ne prepire sa anđelima nego sa ljudima, Bog žali jer je čoveka stvorio, itd. Teorija da su anđeli u pitanju stvarno je dominantna bila vekovima, čak i dan danas se veruje u to, samo zbog jedne jedine stvari: tako se tradicionalistčko posmatralo, tako gledaju apokrifi, neki drugi pisci, crkveni oci (ne svi), itd. U grčkom svetu, kao i u vreme Izrailja, postojali su jaki mitovi o božanskim bićima koji su se ženili sa kćerima čovečijim ili pak sa ljudima. Ako bi mi kazali da Genesis 6 priča o tome, onda ispada stvarno (kao što to kažu svi oni koji blatnjave Bibliju) da je ona samo jedna u nizu mitoloških priča, što naravno da nije tako. Biblija daje sasvim drugačiji pogled na stvaranje, na čoveka, na Boga,na sve, pa tako i na izveštaje o potopu-koji je nastao kao uzrok veze između "sinova Božjih" i "kćeri čovečjih".

U stvari-osnovna pretpostavka onih koji veruju da su u pitanju anđeli jeste sam termin "sinovi Božji." On uvek ukazuje na anđele, oni bi kazali, i odmah se vezuju za Knjigu o Jovu i 1:6 i 2:1. Pa tamo je opisan nebeski koncil-moj bi odgovor bio, i iako jeste tačno da sinovi Božji ukazuje na anđele, još je tačnije da on ukazuje i na ljude i da sam kontekst određuje šta je u pitanju. Tako, ako je kontekst neba-logično je da sinovi Božji budu nebeska bića. Ali, mi u Genesis 6 imamo baš upadljive zemaljske događaje-tako je logično da je reč o ljudima.

Drugo-neki bi kazali da je van svake pameti i logike reći da su se anđeli mogli ženiti sa ženama gde bi žene imale nekakve "divove" i sl.

A ja bih kazao, zajedno sa onima koji se radije drže samog texta nego li raznih tumačenja koja nemaju smisla-da čitav kontekst ukazuje na ljude. Pogledaj, imaš dve genealogije ljudi, Genesis 4 i Genesis 5. Jedna linija ide od Boga sve dublje i dublje u otpad, druga ostaje verna Bogu. Kulminacija je u 6 glavi, kao nastavak priče o samom Noju, priče koja počinje još u 5:29, ako sam dobro zapamtio text. Nema reči o anđelima i sl., to je mitološka slika, Mojsije daje prave uzroke sukoba-sinovi Božji, ili ti verni Božji ljudi (Sitova/Setova loza), otpali su od Boga ženeći se sa ženama koje nisu bile Bogu verne (Kainova loza) i na taj način su kompromitovali svoju veru. Oni su bili "nefilimi", što doslovno znači "oni koji su pali", jer jevrejski glagol stvarno znači "pasti", oni su pali u moralnom i duhovnom smislu. I to vrlo duboko, ovo nije obična priča o grešnim ljudima, već o ljudima koji su se hteli uzdići protiv Boga, bili su "silni", "na glasu". I zato je, kao kulminacija zla toga vremena, došao Potop.

Mislim, dosta se može kazati o ovome, a ovo je moj stav, premda ima i drugačijih mišljenja, ali ja zastupam ovaj, i vrlo sam iznenađen čisto paganskim koncepcijama o anđelima itd. Bezveze.

Ma uopšte nije diskutabilno. Kada uzmeš sve u obzir-prvo to da su bili jako blizu, hronolški, Adama koji je savršeno stvoren, jasno je da su polako počeli degradirati. Nije Bog nameravao da oni ikada umru, ali greh je učinio svoje.

A što se dana tiče-mislim da je bio doslovan dan, iako-naravno, srešćeš hiljadu različitih teorija. Ja zastupam biblijsko otkrivenje o doslovnom danu stvaranja, iako vidiš, neki bi taj 'dan' tumačili figurativno i sl., ali ja eto, ne verujem u to.

Ova tema je dosta zanimljiva i...dosta kompleksnija nego što se inače misli i nego što je Antropos ovde iznio. Bar po onome što ja znam. Pa i to da li je dan stvaranja bio 24 sata ili neki drugi veći vremenski period. Tačno je da postoje različita tumačenja.

Nevezano samo za ovo, ali i za ovo, treba imati u vidu da u Svetom Pismu piše samo ponešto, malo. Puno toga je bilo i jeste a što nije zapisano, ili je toliko zavučeno da samo oni sa većim kontaktom sa Duhom Svetim mogu da rastumače. U Evanđeljima piše da je Hrist toliko toga radio i pričao da ni u sami svijet ne bi mogle stati napisane knjige. Mislim da bi nam se svima mozak izvrtao kad bismo znali šta je tu sve bilo, i šta je on sve pričao apostolima a što tada nije trebalo biti zapisano pa nije ni zapisano. Mislim da je Sveto Pismo pisano po principu "dajmo im u određenom periodu samo ono što trebamo da im damo, i na način na koji je najbolje da im prezentujemo u datom trenutku". Čovjek se prilagođava djetetu i objašnjava mu jednostavnijim riječnikom pojave, a kasnije kad malo odraste drugačijim, zrelijim, a Bog kaže da na ljude gleda kao na djecu. Sveti spisi su prilagođavani vremenu, podneblju, mentalitetu, ali naravno da imaju i neku univerzalnost, ali ona je veća tek u suštini i dubini i onome što tek treba po Duhu Svetom da se vidi a što je sakriveno u stihovima. Zato je Hrist prenosio poruke pričajući priče o vrapcima, sijanju sjemena, tijestu, povrću, svakodnevnim aktivnostima tadašnjeg čovjeka, a učenicima je tumačio te priče. Moglo bi se još o ovome ali nije važno, a nije ni tema o tome, malo sam odlutao. Htio sam reći da pored toga što znamo da u Svetom Pismu puno toga nije zapisano možemo vidjeti da je najmanje zapisano o početku, a kasnije sve više i više, sve detaljnije. O prvim poglavljima bi se vjerovano mogle napisati cijele knjige da se tumače i da se piše šta bi se sve imalo napisati.

Idealno bi bilo da se možemo spojiti na neki kosmički internet, i da možemo povući stvarne informacije, detaljne, nesimbolične, jasne i pregledne o svemu što je bilo i što jeste, o svemu što nas zanima. Mislim da bismo se svi od reda jako iznenadili, sa mnogo toga, i iznenadićemo se. Mnogo toga što sada vjerujemo bi palo u vodu. Ali bar ne bi bilo svađa i prepucavanja, osim što bi neko možda uzdizao sebe "eto ja sam po ovom pitanju bio u pravu a ti nisi". Koliko ja to vidim problem je što je jako malo spoznaja a jako puno tumačenja, vjerskih učenja, ličnih teorija i ostalog. U svemu tome ima istine, potrefi se tu i tamo nešto, šapne nam Duh Sveti, ali mi ne može pouzdano znati šta smo to tačno pogodili a šta smo promašili. Lakše i draže nam je misliti da smo sve tačno pogodili. Ali to je ipak arogantno.

Po meni duhovni rad treba biti ozbiljan i intenzivan (koliko vrijeme i mogućnosti dozvoljavaju) da se izgradi komunikacioni sistem koji bi se skopčao na taj Božiji kosmički internet, tj. da možemo čuti Duha Svetog, da nas On "uputi na svaku istinu". Radi se naravno o duhovnim alatima koji su nam zakržljali, kao krtici oči, jer je suviše bila u mraku (fina simbolika ). Lično bih uvijek prednost dao saznanjima dobijenim na takav način nego onim do kojih se dođe kojekakvim tumačenjima, koja naravno mogu biti i tačna (plod Duha Svetog) ali i netačna. Postoje alati da se može i odgledati šta je bilo, kao na filmskoj traci, kao da je neko snimio potop i sada nam pusti taj film, isto tako i sve druge biblijske i nebiblijske događaje. Ali treba zavidan duhovni nivo da bi se te sposobnosti zadobile. Oni koji imaju taj nivo duhovnosti mogu da vide šta i kako je tačno bilo. Doslovno da vide, pa i više od toga. Mislim da bi bilo mnogo bolje kada bi se radio intenzivan duhovni rad da se to sve postigne, nego što se prepucava i svađa, "moje tumačenje je bolje od tvoga" i slično. Naravno, sami alati, tj. neke moći nisu i ne smiju biti cilj duhovnog rada, oni su samo usputni simptomi na Putu, idu kao posljedica veće izgrađenosti duhovne duše koja je više povezana sa Bogom, pa samim tim ukazuju i na nečiji nivo duhovnosti, kao što su proroci čuli JHVH (a prenosili samo dio onoga što su čuli, samo ono što je trebalo prenijeti), kao što Pavle priča o čovjeku koji je uzdignut do trećeg neba pa i raja i čuo stvari koje nisu za pričanje. Uvijek je bilo i ima onih koji su imali taj nivo duhovnosti da su bili skopčani na Izvor informacija i spoznaja, i često nisu smjeli reći šta su sve saznali, i to najvjerovatnije između ostalog zbog onoga što sam napisao da je ljudima u globalu (kroz svete spise) dato samo ono što im je trebalo biti dato, a pojedinci sa većim nivoom su mogli znati više, ali ti pojedinci su to nekako sami izgradili, postigli. Smatram da to trebaju postići i svi ostali, a ne da se opuste i misle da su to samo probrani mogli a na nama je da samo malo čituckamo i to je to. Uostalom, naloženo nam je da to na tome radimo:


Zovi me, i odazvaću ti se, i kazaću ti velike i tajne stvari, za koje ne znaš. (Jeremija 33,3)

Otvori oči moje da bih vidio čudesa zakona Tvog. (Psalam 119,18)

Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi. A kad dođe on, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu. (Jovan 16,12-13)

Da li je, uzevši original, ovde pravilno prevesti "Jahve"?

Znaš šta, drugar, čak i ako bi se pojavio nekakav film iz Nojevog doba o potopu-tko bi mogao garantirati da nešto iz tog filma neko nije montirao? Problem "kako znamo to što znamo" može da bude ozbiljan problem. Ne možemo sve znati, sigurno, ali ne možemo ni sve relativizirati.

Po mom mišljenju, previše studija o Postanju 1-11 poglavlja je napisano da bi to pokrio čitav ovaj forum-verovao ili ne, zaista previše literature. Ja sam pokušao nabaviti mnogo toga, i sve svesniji postajem da uvek ima više nego što ti si i svestan. Što se tiče Postanja 1 i 2-i o tome je previše pisano. Ne znamo sve detalje koje bi naš radoznali um volio znati, ali znamo dovoljno. Bar se meni tako čini. Ne kažem da sve znam, nego kažem da je nama znanje o svim tim stvarima itekako dostupno. Ono što može biti boljka u svemu tome jeste naša ljudska ograničenost i naše predubeđenje. Svako ih ima, manje ili više. Klasičan jehovin svedok nikada neće moći tumačiti Postanje 1 i dane stvaranja kao doslovne zato što njegova pozadina je drugačija, i njemu je mnogo teško da čita tekst a da ne učita nešto u njemu. S druge strane, prosečan adventista će sasvim drugačije gledati taj tekst, i njemu je teško nešto čitat a da ne učita iz vlastite pozadine. Katolik će pak sasvim drugačije čitati to isto poglavlje, i imati neko sasvim drugo mišljenje. Baš kao i agnostik ili pak neki gnostik. Ista stvar je sa bilo kojom osobom na ovome svetu.

Jako je teško ostaviti predrasuda o svemu tome (manje ili više-svi ih imamo, ali nam je teško priznati to) i čitati tekst onakav kakav on jeste, pokušati da razumemo šta je taj tekst značio u ono vreme, i onda ćemo lako doći do odgovora što on danas znači. Naravno, uopše ne mora značiti da ćemo sve znati odmah, često su godine istraživanja potrebne da bi se nešto razumelo, ali znanje je progresivno, baš kao i otkrivenje. Kroz vreme mi ćemo bogatiti svoja iskustva i saznanja, tako da možemo znati o čemu pričamo.

A da bi se to postiglo, potrebno je mnogo više otići od ovog foruma. Obično ovde većina nas dolazi da kaže "šta misli", malo nas je spremno da učimo.

Pa ako nešto možemo svi naučiti-onda je moje mišljenje da ćemo sebe obogatiti najviše ako razumemo i čitamo jedni druge, jer to je veliko bogatstvo koje može svako od nas steći na ovom forumu.

Pitanje Postanja 1 i 2, da su dani simbolični, koliko je živio Adam, ko su Nefilimi, itd., sve je to lepo i korisno da znamo, ali nekad je dobro da čujemo šta neko drugi misli o određenoj temi. A i to može biti opširno za ovaj forum.

Da, svi mi na svoj način gledamo na sve to.


Mada ja smatram da je fino znati te stvari, ali da nije presudno, nije previše važno. Bog nam neće suditi po broju tačnih i netačnih vjerovanja, već po duhu koji imamo. A što se tiče samih znanja, to je više stvar zadovoljavanja naše radoznalosti. Da li su dani stvaranja bili po 24 sata ili su to bili neki duži vremenski periodi nije neka informacija koja će nas nešto previše produhoviti, i samim tim nije od presudnog značaja. Isto se odnosi i na sve ostalo. Zato su meni postala odbojna prepucavnja na forumu. Mnogi se ponašaju tako kao da će nam Bog suditi po broju tačnih i netačnih vjerovanja, kao "vjerovanje moje vjerske zajednice je više tačno nego vjerovanje tvoje vjerske zajednice pa će zato pripadnici moje vjerske zajednice bolje proći pred Bogom". Glupost.

Mislim da u rečenici "sinovi Božiji" i "kćeri čovječije" nema nikakve razlike i da nije došlo ni do kakve mješavine "uzvišenog" i "nižeg".
Sinovima Božijim su nazivali narod koji je primio Riječ Božiju (pagani ne), a i sam Isus se u S. Pismu pominje i kao Sin Čovječiji (aludirajući na njegovo rođenje u tijelu).

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Čuj, Vader, tačno je da neke stvari nisu bitne u smislu: ne trebamo se baviti njima jedino onda kada vidimo da se gubi šira slika iz vida. To je bar neko moje iskustvo. Nekad čujem ljude koji kažu da nije bitno ovo za spasenje, nije bitno ono, i prosto se naježim, jer ko može kazati da nešto nije bitno? Možda nam samo trenutno nešto nije bitno, možda samo trenutno stavljamo fokus na nešto drugo, ali mislim da nema baš tako nebitnih stvari. Jedino ako počnemo da se krljamo zbog njih, onda stvarno i nisu bitne.

E sad, ovo što si kazao:



Nije jedina sitnica koja je mene izuzetno produhovila, jer jedno povlači drugo u Bibliji. Ja sam se oduševio Bogom koji zna da stavlja prioritete na njihovo pravo mesto, čak pet puta se u Postanju 1 koristi jedna te ista reč, "odvoji", "rastavi", što ukazuje da Bog zna da stavi stvari na njihovo pravo mesto. I ne samo to. Bog je neko ko je stvorio vreme. Koliko god da se mi budemo fokusirali na dane stvaranja, na ono što je stvoreno-skoro svi promašuju da je vreme centralno u izveštaju o stvaranju kakvog nalazimo u Genesis 1. Kulminacija stvaranja je zaokružena vremenom kada je Bog počinuo,blagoslovio i posvetio sedmi dan, a izveštaj počinje-opet stvaranjem vremena. Bog je stvorio i vreme, a ne samo materiju. Prvu stvar koju je Bog posvetio nije bila ni planina ni oltar ni hram nego-gle čuda, upravo vreme. Zato je vreme, iz Božje perspektive, bitno, bar se to da videti u Postanju 1 i 2:1-3. Svaki dan je zasebno odvojio ničim drugim do vremenom. "Bi veče i bi jutro", itd.

Ovo je samo površno gledanje, čisto da se zapitaš-postoji li nešto što je nebitno i nevažno, osim u kontextu kada se počinjemo prepucavat, kao što si i kazao?

Velike tajne se kriju u malim i jednostavnim stvarima, onima koje mislimo da poznajemo...

Off Topic, vezano za to šta je bitno a šta nebitno za 'duhovno uzrastanje', do toga se dolazi isključivo radom. Neko će reći kako je u, na primjer, Svetom Pismu zapisano uglavom sve što bi neko trebao za duhovno uzrastanje: u stvari, tu nema ni 2%, uključujući ne samo tekst nego i sva moguća tumačenja, bukvalna i simbolična, čitanja na ovaj ili onaj način, sa ovim ili onim rasporedom slova i šta ja znam šta sve ne, i svu silnu teološku i kvazi-teološku literaturu napisanu povodom toga... a potpuno ista stvar važi i za sve ostale "svete spise", sisteme, doktrine, usmjerenja itd. ONO što je stvarno važno je rad, koraci prema naprijed; koraci koji su, bar u početku, jako teški, ali "napravi jedan korak naprijed i vječnost će ti pohrliti u susret". Samo kroz rad, kroz aktivan napor da stupimo u kontakt s 'nevidljivim', kroz rad kao svjestan individualni odgovor na božansko koje nas okružuje i iz koje smo i mi sami, samo tako se ide naprijed i naviše: a jedan od znakova da smo na pravom putu je i ta mogućnost razlučivanja bitnog od nebitnog, koja je istinski Dar.

_________________
conquering the darkest places

Neko mi je nekuveče u razgovoru o divovima iz Svetog Pisma rekao između ostalog da to nije pretjerano bitno, najbitnije je ući u vječni život, a mnoga saznanja ćemo dobijati tek tada. I vjerujem u to.

Znamo za onog koji je pitan gdje mu je svadbeno odijelo, a on oćutao, pa je izbačen napolje. A znamo po Svetom Pismu šta je svadbeno odijelo, to je duhovna kategorija. Nisu ga pitali kako gleda na trojstvo, subotu, dane stvaranja... Ako je neko dobio spoznaje o tim stvarima, ali baš svoje spoznaje (ne samo čuo od drugih), onda mu one vrijede, ali više mu vrijedi sama duhovnost koja mu je to omogućila nego te informacije koje ima u svojoj glavi o ovome i onome. Bar ja tako na to gledam.

I znamo za ono da "razum nadima a ljubav popravlja".

Vjerovatno znaš za onu priču gdje neki hrišćanin dođe na ostrvo i nađe neku trojicu koji ne znaju za Hrista pa ih nauči molitvi Oče naš i propovjeda im, pa krene nazad brodom i vidi ih da trče po vodi i mole ga da im ponovi molitvu Oče naš jer su je zaboravili, a on videći da oni već imaju Hristoliku moć im kaže: "ma samo vi nastavite šta i kako ste do sada radili"

Ne znam koliko ko može izvući iz ove priče.

Poenta je u tome da kad gledam razna prepucavanja o raznim pitanjima, svađe koje iz toga proizlaze, vjerovanje da će nekome pogrešno vjerovanje po npr. pitanju trojstva doći glave jer će Bog na njega biti jako ljut zbog toga i slično, smatram to za gluposti. I u Kur'anu fino kaže da će nam se na Sudbnjem Danu samo gledati na to koliko ko ima čisto srce. Super je imati prave informacije kroz lične i autentične spozanje, i onda ih koristiti kao odskočnu dasku za naredni duhovni rad a ne za prepucavanje i uzdizanje nad drugima. Ali mislim da će duhovna kvaliteta a ne "duhovna učenost" biti karta za vječni život. Što je i logično. U suprotnom bi se recimo moglo desiti da neko nekako nekim sticajem okolnosti dođe do zapisa i učenja koja sadrže puno tačnih otkrića i spoznaja, da to nauči kao što student sprema ispit, i da sa tim uđe u vječni život, a da je po pitanju duhovnosti ko zna kakav. To nema smisla. Dok ako neko iskaže čisto srce i iskrenu predanost na duhovnom putu, iskren rad, čiste motive, pa ako i ne dođe do ne znam kakvih bitnih i krupnih spoznaja Nebeske Ličnosti će od njega vidjeti iskren potencijal i čisto usmjerenje, a onda dolazak do nekih saznanja je samo pitanje vremena, doći će do njih kad-tad, u vječnom životu ako ne prije toga.

Ovo što je Warrior napisao, i ono što ja želim reći, je sadržano u temi "Duhovna izgradnja...prije svega". Da li u Svetom Pismu ima 2% ili 0.1% nije ni previše važno. Mislim da ima puno više (uz pravilno razumjevanje) nego što možemo zamisliti, ali to opet ne znači da ima više od 0.1% . Mislim da je sve ovo do vječnog života samo prijemni ispit, na njemu treba ponešto naučiti i ponešto iskazati, ali to je zanemarljivo u odnosu na ono što tek slijedi, na sam rad koji slijedi, na zalaganje, na učenje, na spoznaje, na napredak. Bar ja tako na to gledam. Ovi životi su RPG igra, imamo glavne questove i imamo gomilu sporednih, što više uradimo sporednih uz glavne to je bolje, stičemo više "experience poena", ali sami glavni questovi su dovoljni za naredni nivo, pa neki riješe samo njih i tek onda se vrate na sporedne questove, nakon što pređu na naredni nivo. Znači hoće li se sporedni questovi preći prije ili kasnije nije od presudnog značaja, najvažnije je doći na naredni nivo, riješiti glavne questove, tim prije što će vrata za naredni nivo biti otvorena samo ograničen period.