banjalukaforum.com

...
polazeći od toga da Boga doživljavamo kao osobu ili ličnost...
Može li se voljeti onaj/ona koga ne poznajemo i nikada ga/je nismo vidjeli?
Da li zaista možemo prodrijeti u svoje kameno, sebično srce i tamo posijati sjeme bezuslovne ljubavi prema Bogu?
Nije li patnja ta koja nas vodi ka tome da se zapitamo da li postoji "nešto više"?
Da li nakon prestanka patnje i uslišenih molitvi, nastavljamo misliti o Svevišnjem? Da li se ikada u trenucima slave i pobjede, veselja i bogatstva, zapitamo gdje je sad On, šta radi, kako se osjeća?
Kako razvijati odnos sa Bogom kad to u stvari i ne želimo?
Želimo da smo dobro, da su naši bližnji živi, zdravi i sretni, da nema ratova, bolesti i štošta neugodnog na ovom svijetu, da država krene, da bude para itd., ali koliko razmišljamo o Bogu?

Kažu ljudi, Bog sve ima, njemu ništa ne treba. Izreka kaže da Bog ima sve osim ljubavi duša materijalnog univerzuma.
Našu ljubav prema Njemu, On još nema.
Možda je ta činjenica perpetuum mobile svih materijalnih nedaća i beskrajnih patnji u kojima se nalazimo?
Svi želimo trpjeti što manje, lako se naviknemo na dobro, a ovaj svijet je relativan i sve je u njemu nestalno i promjenjljivo.
Vezujemo se za porodicu, državu, naciju, fudbalski klub - ego projekcije sve do jedne. Kako? Fino. Kad neko dirne u moju porodicu, dirnuo je Mene, u moju državu dirnuo je Mene! Sve se to da opravdati i razumjeti ali nismo li svi po malo "država, to sam ja"?
- carstvo iluzija.

On bi trebao biti naš najveći prijatelj.
Ali mi nemamo vremena za Njega.
Mi ga ne poznajemo.
Poštujemo ga.
Plašimo ga se.
Molimo mu se.
Možda ga i služimo.
Ali ga ne poznajemo.

Želi li nas On takve?

Kako naučiti razvijati odnos prema Bogu?
Kako ga voljeti zbog njega samoga, a ne zbog onoga što jeste, kao što i sami želimo da budemo voljeni?
Je li strahopoštovanje sve što nam preostaje?
Ja to ne mogu prihvatiti.
Iz strahopoštovanja se vole silnici, korumpirani političari, ne On.

?

Дубоко! Одлична запажања!

Da li je Bog silan? Naravno da jeste, ali On ne traži da ga volimo zbog sile već da pokažemo da smo njegovo potomstvo tako što ćemo imati ljubavi prema njemu i ostalim njegovim stvorenjima jer je On iz ljubavi nama podario život.
Boga nemožemo sagledati niti upoznati u tom smislu da sve o njemu znamo i to iskažemo ali nam je ostavio mnogo podataka o sebi preko proroka i iz njih imamo sliku koju naš razum može donekle definisati.

Blago onom koji ne vidi a veruje jer će doći vreme kad će se moći videti licem licu a tad nam ništa neće značiti naša mudrost već ljubav koju imamo jer u njoj imamo Boga i kroz nju živimo sa njim i za njega jer On nije stran već domaći.
Po premudrosti se nemože dokučiti Bog već po ljubavi jer nam je to jedina dodirna tačka.Ko nema ljubavi nema ništa.

Nisam ja sijala nikakvo sjeme, niti citala duhovnu literaturu, niti sam religiozno odgojena. Ali desilo mi se...

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

"polazeći od toga da Boga dožvljavamo kao osobu ili ličnost..."
Hm, kako ko ali je jasno na šta ciljaš.

Znači, Bog nam treba onda kad nam nešto fali, kad nešto nemamo i plašimo se da nećemo moći bez toga, ili kad nešto imamo i strah nas je da to ne izgubimo; treba nam onda kad treba da drhtimo pred njim i da ga molimo za milost. A Ljubav, gdje je Ljubav u tom svemu??? Zar "Dve najveće zapovijesti" ne počinju rječju "Ljubi"? A negdje piše i nešto u smislu: "Džaba vam sve što imate, ako ljubavi nemate, obične ste nule "... Džabaleban, odlično si to rekao, Bog (šta god On bio) ima sve osim naše ljubavi; kako je (i o, zašto je) tako lako zamijeniti ljubav sa strahom. Siguran sam ("evo, dižem svoj glas i proričem" ) da će se kvantni skok ljudske svijesti desiti onda (i ako) se stvori dovoljna kritična masa onih koji će odbaciti svaki strah, strahopoštovanje, prestravljenost pred božanskom silom, i zamijeniti sve to s bezuslovnom ljubavi...

Doprinesite tome: upalite svijetlo :

_________________
conquering the darkest places

Boga dozivljavam u svakom cvijetu i travki, mikro i makro kosmosu, sto svjesno, to podsvjesno i nesvjesno. A travki i cvijeca se ne bojim, samo uzivam u njima.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Nije me bilo ovih dana, ovo, ono, ali se zahvaljujem svima na odgovorima. Šteta što ih se više nije javilo.

_________________
meet me on the other side
where as a rose I will wake
though blind I'll follow every step you take...

Рекох – дубока питања. Али додајем – постоје одговори, постоји одговор! Онај одговор који је сам Господ Христос и дао, јер би и било чудно да одговор није понуђен.
И одговор је једноставан. Црква! Пробајте, поставите питање по питање и видећете да је заиста одговор – Црква!