Sv. Ignjatije Brjancaninov
CUDESNA ISCJELjENjA I JAVLjANjA
SVETOGA VASILIJA OSTROSKOGA
O POSTOVANjU SVETITELjA
I NjIHOVIH MOSTIJU
Svetitelje treba postovati kao prijatelje Hristove i kao ceda i naslednike Bozije, kao sto veli sveti Jovan, Bogoslov i Jevandjelist: “A onima koji Ga primise dade vlast da budu ceda Bozija”(Jn. 1, 12). Tako niste vise robovi, nego sinovi; a kad smo deca, i naslednici smo: naslednici, dakle, Boziji a sunaslednici Hristovi” (Rimlj. 8, 17). I Gospod u svetim Jevandjeljima veli Apostolima: “Vi ste prijatelji Moji… Vise vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna sta radi gospodar njegov”(Jn. 15, 14-15). A ako se, pak, Sazdatelj svega i Gospod naziva “Car careva i Gospodar gospodara”(1. Tim. 6, 15) te “Bog nad bogovima”(Zak. pon. 10,17), svakako da su i Svetitelji – bogovi i gospoda i carevi. Njihov Bog je Bog i Gospodar i Car koji to jeste i tako se imenuje. “Ja sam”, veli On Mojseju,”Bog oca tvojega, Bog Isakov i Bog Jakovljev”(Izl. 3, 6). I ucinio je Mojsija bogom (Izl. 7, 1) radi faraona. Naziva ih, pak, bogovima i carevima i gospodom, ne po njihovoj prirodi, vec zbog toga sto caruju i gospodare nad svojim strastima, te sto su podobije bozanskoga obraza, po kome su i stvoreni, sacuvali nepatvorenim – jer carem se imenuje i obraz carev – kao i zbog toga sto su, sjedinivsi se po svojoj slobodnoj volji sa Bogom i primivsi Ga da se useli u njih te, zajednicareci sa Njim, postali blagodacu ono sto je On po prirodi. Kako onda da ne postujemo one koju su postali sluzitelji i prijatelji i sinovi Boziji? Jer cast ukazana izabranima medju slugama kojima i mi pripadamo, znamena je blagonaklonost prema zajednickom Vladiki.
Oni su postali riznice Bozije i cista stanista Njegova: “Uselicu se u njih, i zivecu njima, veli Bog, “i bicu im Bog”(2. Kor. 6, 16). A da su “duse pravednika u ruci Bozijoj i smrt ih se ne dotice”(Prem. Sol. 3,1), veli Bozansko Pismo: jer smrt Svetitelja pre je san nego smrt. “Jer potrudice se u veku ovom i zivece do konca” (Ps. 48, 9-10). Te: “Skupa je pred Gospodom smrt Svetih Njegovih”(Ps. 116, 6). Ima li, dakle, ista dragocenije nego biti u ruci Gospodnjoj?” Jer Bog je zivot i svetlost, i oni koji su u ruci Gospodnjoj, nalaze se u zivotu i svetlosti.
A da se Bog u njihova tela uselio posredstvom uma, to kaze Apostol: “Ili ne znate da je telo vase hram Svetoga Duha Koji je u vama”(1. Kor. 6, 19). “A Duh Sveti je Gospod”(2. Kor. 3, 17). I: “Ako neko razara hram Boziji, razorice njega Bog”(1. Kor. 3, 17). Kako onda ne treba postovati odusevljene hramove Bozije, odusevljena Bozija stanista? Oni su za zivota slobodno stajali pred Bogom.
Vladika Hristos nam je darovao svetiteljske mosti kao spasonosne izvore, koji na mnoge nacine toce blagodetelji (dobrocinstva), i izlivaju miomirisno miro; i niko neka u to ne sumnja. Jer ako je, voljom Bozijom, iz ostroga i suvoga kamena potekla voda u pustinji (Izl. 17, 6.), i iz magarece celjusti kada je Samson ozedneo (Sud. 15, 19), zar je neverovatno da iz mucenickih mostiju potece miomirisno miro? Uopste ne, za one koji poznaju silu Boziju i cast koju On njima cini.
U zakonu Mojsejevom, svako ko bi se dotakao mrtvaca postajao je necist (Broj. 19, 11), ali one (svete mosti) nisu mrtve. Jer otkada se Samozivot, Uzrocnik zivota, (Svojim silaskom u ad – prim. prev.) pribrojio mrtvima, one koji su sa nadom u vaskrsenje i verom u njega, usnuli, ne nazivamo mrtvima. Jer kako mrtvo telo moze ciniti cudesa? Kako se, dakle, njima izgone demoni, otklanjaju bolesti, isceljuju slabosti, slepima vraca vid, kako se ciste gubavci, odgone iskusenja i bede, svaki dobri dar preko njih od Oca daruje onima koji ga istu sa nepokolebivom verom? Koliko li ces uciniti da pronadjes zastupnika da te privede smrtnome caru, i da mu rekne rec u tvoju korist? Ne treba li, dakle, postovati zastupnike celokupnoga roda, koji se za nas Bogu mole? Dakako da treba da ih postujemo, podizuci hramove Bogu u njihovo ime, prinoseci darove od svojih plodova, pocitujuci njihov spomen i duhovno u njima radost nalazeci, ali da ta radost prikladna bude onima koji nas sazivaju, da ih ne bismo, pokusavajuci im ugoditi, umesto toga razgnevili. Jer cime se Bogu ugadja, tome ce se radovati i oni koji Mu ugadjaju: a ono sto rasrdjuje Boga, rasrdjuje i vojnike Njegove. Ugodimo, dakle, mi vernici Svetiteljima “psalmima i himnama i pesmama duhovnim”(Ef. 5, 19), te umiljenjem i miloscu prema potrebitima, cime se najvise i Bogu ugadja. Podignimo im stubove i vidljive ikone, te da, oponasajuci njihove vrline, postanemo njihovi zivi stubovi i ikone.
Postujmo Bogorodicu (Lk. 1, 48) kao pravu i istinsku Majku Boziju (Lk. 1, 42-43). Proroka Jovana Kao Pretecu i Krstitelja te Apostola i Mucenika: “Jer medju rodjenima od zena nije se pojavio veci od Jovana Krstitelja”(Mt. 11, 11), kao sto je rekao Gospod, te kao prvoga propovednika Carstva (Mt. 3, 1-2.) Bozijeg. Apostole postujmo kao bracu Gospodnju i svedoke i sluge (Upor. Lk. 1, 2) Njegovih stradanja, njih “koje Bog i Otac unapred pozna, unapred i odredi da budu saobrazni liku Sina Njegova…” (Rimlj. 8, 29)”prvo Apostole, drugo Proroke, trece Pastire i Ucitelje”(1. Kor. 12, 28). Mucenike (svedoke) Gospodnje, iz svakog reda odbrane, postujmo kao vojnike Hristove (2. Tim. 2, 3) i kao one koji su ispili Njegovu casu i krstili se krstenjem (Mk. 10, 38) Njegove zivotvorne smrti, kao zajednicari Njegovih stradanja (Fil. 3, 10) i Njegove slave, ciji rodonacelnik je prvodjakon Hristov i Apostol i Prvomucenik Stefan; postujmo i prepodobne nase Oce, bogonosne podviznike, koji su stradali dugovremenim i pretegobnim mucenistvom savesti: “…Potucase se u kozusima i kozjim kozama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama; oni kojih svet nije bio dostojan, potucahu se po pustinjama i gorama i po pesterama i po jamama zemaljskim” (Jevr. 37-38). Postujmo one koji su bili sveti pre blagodati, to jest Proroke, Patrijarhe, Pravednike, one koji su unapred objavljivali dolazak Gospodnji. Ugledajuci se na njihov zivot (Jevr. 13, 7), sledujemo njihovu veru, ljubav, nadu, revnost, zivot, podnosenje stradanja, trpljenje do krvi, da bismo postali zajednicari i njihovih venaca slave (1. Petr. 5, 4).
|
