banjalukaforum.com

Апостолске установе (или Дидахи) сведоче да се у посебним моментима дозвољавало и обливање. Тамо читамо:

"Ако немаш текуће воде, крштвај у другој. Ако не можеш у хладној онда у топлој; а ако ни једну ни другу немаш онда излиј воду на главу" (Глава 7).

Da li vi matejevci priznajete validnost ovog Crkvenog pravila?

УЧЕЊЕ ДВАНАЕСТОРИЦЕ АПОСТОЛА

Наука Господња народима преко Дванаеторице Апостола

I. (1) Постоје два пута: један живота, а други смрти, и велика је разлика између та два пута.
Пут живота је овај: прво, "љуби Бога који те је створио"; друго, (љуби) "ближњега свога као самога себе". И све што хоћеш да ти се не чини, и ти не чини другоме.
Наука пак ових речи је ова: "Благосиљајте оне који вас куну, и молите се за непријатеље своје", а постите за оне који вас гоне. Јер "каква вам је захвалност ако љубите оне који вас љубе? Не чине ли то и незнабошци? Али ви волите оне који вас мрзе", и нећете имати непријатеља.
"Удаљавај се од телесних и светских" жеља. Ако те ко "удари по десном образу, окрени му и други" и бићеш савршен. "Ако те ко потера једну миљу, иди с њиме две". Ако ти ко "узме хаљину, подај му и кошуљу". Ако ко узме од тебе оно што је твоје, не тражи му (натраг), јер не можеш. (5) "Свакоме који од тебе иште подај, и не потражуј (натраг)". Јер Отац хоће да свима дајеш од својих дарова. Блажен је онај који даје, сходно заповести, јер је он невин. Тешко ономе који узима. Ако пак неко узима зато што има потребу, такав ће бити невин; а ако узима онај ко нема потребе, биће суђен због чега и зашто је узео. Када буде притешњен, биће испитиван за то што је учинио, и "неће изаћи оданде док не врати и последњи динар". (6) Али и о томе (давању) је речено: Нека се озноји милостиња твоја у рукама твојим, док не познаш коме ћеш дати.

II. (1) Друга пак заповест (ове) науке (је):
"Не уби, не чини прељубе", не развратничи децу, не чини блуда, не укради, не врачај, не употребљавај мађије, не убијај дете кад се зачне, нити га погуби кад се роди. (3) "Не пожели оно што је ближњега" (твога); "не заклињи се, не сведочи лажно", не клеветај, не буди злопамтљив. (4) Не буди двоједушан, нити двојезичан, јер двојезичност је замка смрти. (5) Нека реч твоја не буде лажна, нити празна, него испуњена делом. (6) Не буди грамзив, ни отимач, ни лицемер, ни зло&ћудан (=злобан), нити горд. Не смишљај зли савет на ближњега свога. (7) Не мрзи ниједног човека, него неке карај, за неке се моли, а неке воли више од душе своје.

III. (1) Сине мој, бежи од сваког зла и од свега што му је слично. (2) Не буди гневљив, јер гњев води убиству; нити буди завидљив, ни свадљив, ни напрасит, јер од свега тога рађају се убиства. (3) Сине мој, не буди похотљив, јер пожуда води у блуд; нити бесраман у речима, нити бестидан очима, јер се од свега тога рађају прељубе. (4) Сине мој, не буди погађач (=врачар), јер то води идолопоклонству; нити бајалац, ни астролог, ни лажни очишћивач (=заклињач), и немој то ни гледати [ни слушати], јер се од свега тога рађа идолопоклонство. (5) Сине мој, не буди лажљив, јер лаж одводи у крађу; нити среброљубив, ни славољубив, јер се из свега тога рађају крађе. (6) Сине мој, не буди роптач, јер то води хули; нити самонаметљив, ни злоуман, јер се од свега тога рађају хуле.
Него буди кротак, јер "кротки ће наследити земљу". (8) Буди дуготрпељив и милостив и безазлен и миран и добар, и свагда имај страх од речи које си чуо. (9) Не преузноси се, нити дозволи души својој дрскост. Нека се душа твоја не дружи са високима (=на положајима), него се дружи са праведнима и смиренима. (10) Све што ти се догађа примај као добро, зна-јући да без Бога ништа не бива.

IV. (1) Сине мој, сећај се и дању и ноћу онога "који ти говори реч Божију", и поштуј га као Господа, јер тамо где се проповеда Господство (Божије), тамо је и Господ. (2) Сваки дан тражи лице светих, да би налазио спокојство у речима њиховим. (3) Не стварај раздора, него завађене мири. Суди праведно, и не гледај ко је ко кад треба (некога) због преступа покарати. (4) Не буди двоједушан, да ли ће (нешто) бити или неће.
Не буди (такав) да за примање имаш руке испружене, а за давање стиснуте. (6) Ако имаш нешто (да даш) што је рукама твојим (стечено), подај то за откуп грехова својих. (7) Немој се устезати да даш, нити када даш да жалиш, јер ћеш познати ко је Добри наградодавац. (8) Не избегавај онога ко је у немаштини; све што имаш подели са братом својим, и немој рећи да је (нешто) твоја сопственост. Јер ако сте заједничари у бесмртноме, колико ли већма у смртним (стварима)?
Не дижи руку своју од сина свога или кћери своје, него их од младости учи страху Божијем. (10) Не заповедај у љутњи својој слузи своме или слушкињи, који се у истога Бога надају, да не (престану) бојати се заједничког вам Бога, јер Он не долази да позове гледајући на лица, него на оне које је Дух (Свети) припремио. (11) Ви пак слуге, подчините се господарима својим као слици Божијој, с поштовањем и са страхом.
Мрзи на свако лицемерје и на све што није угодно Господу. (13) Не остављај заповести Господње, него држи оно што си примио, "ни додадјући ни одузимајући". (14) У Цркви исповедај грехе своје, и не приступај молитви својој са савешћу нечистом.
То је пут живота.

V. (1) А пут смрти је овај:
Пре свега (тај пут) је зао и проклетством испуњен. (Јер на њему су):
убиства, прељубе, похоте, блуд, крађе, идолопоклонства, мађије, врачарије, отимачине, лажна сведочења, лицемерја, двоједушност, подмуклост, гордост, злоба, самовоља, грамзивост, срамотне речи, завист, дрскост, надменост, охолост, [не(бого)бојажљивост].
(Тим путем иду): прогонитељи добрих, мрзитељи истине, љубитељи лажи, они који не знају плату праведности, који се не држе добра нити суда праведног, који бдију не на добро него на зло, од којих је далеко кротост и трпељивост, који не милују сиромаха, који не саосећају са паћеником, који не познају свога Створитеља; убице деце (своје), упропаститељи створења Божијег; који окрећу лице своје од потребитога, који вређају већ увређенога;
улизице богатима, неправедне судије сиромашнима; препуни свакога греха (|).
Спасите се, децо, од свију таквих.

VI. (1) Пази да те неко не заведе са овога (правога) пута науке (Господње), јер те (такав) учи мимо Бога. (2) Ако можеш носити сав јарам Господњи, онда ћеш бити савршен; а ако не можеш, колико можеш, толико и чини.
Односно пак (употребе) хране, држи оно што можеш, али се особито чувај (да не једеш) од жртве идолске, јер је то служење мртвим боговима.

VII. (1) А односно Крштења, овако крштавајте:

Пошто претходно све ово кажете (=поучите), "крштавајте у име Оца и Сина и Светога Духа" у текућој води. (2) Ако ли немаш текућу воду, крштавај у другој (води). Ако не можеш у хладној, онда у топлој. (3) А ако ни једне ни друге немаш, онда излиј воду на главу три пута у име Оца и Сина и Светога Духа. (4) А пре Крштења нека претходно посте онај који крштава и крштавани, и ако неки други могу. А наредићеш крштаваноме да пости један или два дана раније.

VIII. (1) А постови ваши нека не буду са лицемерима. Јер они посте понедељак и четвртак у седмици, а ви постите среду и петак.
И не молите се као лицемери, него као што је Господ заповедио у Јеванђељу, овако се молите:
Оче наш који си на небу, да се свети име Твоје;
да дође царство Твоје;
да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас,
и опрости нам дуг наш као што и ми опраштамо дужни цима својим,
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.
Јер је Твоја сила и слава у векове!"
Три пута дневно тако се молите.

IX. (1) А односно Евхаристије (=Литургије), овако чините благодарење:
Прво за чашу (говорите):
Благодаримо Ти, Оче наш,
за свету лозу Давида слуге Твога,
коју си нам објавио кроз Исуса Сина Твога (тог) 7101801;)).
Теби слава у векове!
А за хлеб који се ломи (говорите):
Благодаримо Ти, Оче наш,
за живот и познање (,),
које си нам објавио кроз Исуса Сина Твога.
Теби слава у векове!
Као што је овај хлеб (који ломимо) био расејан по горама, и сабран постаде један, тако нека се сабере Црква Твоја () г| ^Г|сна) са крајева земље у Царство Твоје.
Јер је Твоја слава и сила кроз Исуса Христа у векове!
А од ваше Евхаристије (=Литургије) нека нико не једе нити пије, осим крштених у име Господње; јер о томе је и рекао Господ: "Не дајите светиње псима".

X. (1) После пак причешћивања, овако благодарите:
Благодаримо Ти, Оче Свети, за свето Име Твоје
које си настанио у срца наша,
и за познање и веру и бесмртност,
које си нам објавио кроз Исуса Сина Твога.
Теби слава у векове!
Ти си, Владико Сведржитељу,
све створио ради Имена Твога,
и дао си храну и пиће људима на уживање,
да би Теби благодарили;
нама пак даровао си духовну храну и пиће и живот вечни кроз Сина
Твога.
Пре свега благодаримо Ти што си Моћан.
Теби слава у векове!
Опомени се, Господе, Цркве Твоје,
да је избавиш од сваког зла
и да је усавршиш у љубави Твојој;
и сабери је од четири ветра, њу - освећену,
у Царство Твоје, које си јој припремио.
Јер је Твоја сила и слава у векове!
Нека дође Благодат Твоја, и нека прође овај свет.
Осана Богу Давидову!
Ако је ко свет, нека приступи, а ко није, нека се покаје.
Маран ата\ Амин!
А пророцима дозволите да благодаре, колико хоће.
XI. (1) Ако (вам) пак ко дође и учи вас свему овоме што је напред речено, примите га. (2) А ако тај који учи скрене, и почне да учи другу науку да би покварио (ову науку), онда га немојте слушати; а ако (учи) да би умножио правду и познање Господње, примите га као Господа.
А односно апостола и пророка, сходно заповести Јеванђеља овако чините: (4) Сваки апостол који долази к вама нека буде примљен као Господ. (5) Али нека не остаје више него један дан; ако пак буде потребе, онда други дан. А ако остане три дана, онда је лажни пророк. (6) А апостол кад одлази (од вас) нека ништа не узима осим хлеба, колико до (идућег) преноћишта; ако пак тражи и новаца, онда је лажни пророк.
И сваког пророка који говори у Духу не искушавајте и не судите, "јер ће се сваки грех опростити", а овај се грех "неће опростити". (8) Али није сваки који говори у Духу пророк, него ако има и понашање (;
)(,= врлине) Господње. По начину, дакле, понашања распознаје се лажни пророк од пророка (правог). (9) И сваки пророк који у Духу одређује трпезу (=поставља је за сиромашне), неће јесте од ње, иначе је лажни пророк. (10) А сваки пророк који учи истини, ако не твори то што учи, лажни је пророк. (11) Сваки пак пророк опробани, истинити, који изграђује тајну Цркве у свету (ек; |Ј/1)< | | (;= подвизава се за свесветску тајну Цркве), а не учи да се чини све оно што он чини, нека не буде осуђиван од вас, јер он са Богом има суд; јер тако исто су чинили и стари пророци. (12) А ако неки каже у Духу: дај ми новаца или нечега другога, таквога немојте слушати. Ако пак каже да се да за друге који оскудевају, нека га нико не осуђује (за то).

XII. (1) Сваки који долази у име Господње, нека буде примљен; после пак испробавши га дознаћете (какав је), јер ћете имати (толико) разборитости да разликујете десно и лево. (2) Ако је тај који вам долази пролазник, ви му помозите колико можете, али нека не остаје код вас више од два или три дана, ако је то потребно. (3) Ако пак хоће да се настани (код вас), а зна неки занат, нека ради па нек једе. (4) А ако не зна заната, ви по вашој разборитости постарајте се како не би с вама живео беспослен хришћанин. (5) Ако он неће тако да ради, такав је христотрговац (^;). Чувајте се од таквих.

XIII. (1) Сваки истинити пророк, који хоће да се настани код вас, достојан је хране своје. (2) Тако исто и истинити учитељ достојан је и он као радник хране своје.
Сваку првину од плодова пивнице и са гумна, од стоке и оваца, узми и дај првину пророцима, јер су они првосвештеници (;=епископи) ваши. (4) А ако немате пророка, дајте сиромашнима. (5) Ако спремаш хлебове, узми и подај првину (од њих), по заповести. (6) Исто тако, кад отвориш суд са вином или уљем, узми првину и дај пророцима. (7) И од новаца, и о

а Видуше ни то не признају, они имају своју пирамиду...

_________________
ΘΕΟΔΟΥΛΕΙΑ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ИЗ МЕРТВИХ СМЕРТИЈУ СМЕРТ ПОПРАВ И СУШЧИМ ВО ГРОБЈЕХ ЖИВОТ ДАРОВАВ.

Vidusa ne priznaje tvoju crkvu kojoj je papa starjesina. Moja Crkva je svetosavska, tvoja nije. To zapamti jednom zauvijek!

У ПРАВОСЛАВНОЈ Цркви, Патријарх је старешина, и сваке Велике Суботе Благодатни Огањ још увек силази, НАМА....

Код твојих пирамида, немам појма шта се дешава, може само камен да вам падне са неба...

_________________
ΘΕΟΔΟΥΛΕΙΑ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ИЗ МЕРТВИХ СМЕРТИЈУ СМЕРТ ПОПРАВ И СУШЧИМ ВО ГРОБЈЕХ ЖИВОТ ДАРОВАВ.

Reci: silazio! Kad papa zvanicno i potpuno zasjedne na mjesto Hristovo, mislis li da ce opet da silazi?

Vidusa:

Naravno! Matejevci priznaju validnost i ovog, kao i svih drugih
Crkvenih pravila. Ali pogledajmo sta pise u ovom pravilu: "Ако немаш"; "Ако не можеш"; "а ако ни једну ни другу немаш". Slicno i na drugom mestu se kaze:
Пошто претходно све ово кажете (=поучите), "крштавајте у име Оца и Сина и Светога Духа" у текућој води. (2) Ако ли немаш текућу воду, крштавај у другој (води). Ако не можеш у хладној, онда у топлој. (3) А ако ни једне ни друге немаш, онда излиј воду на главу три пута у име Оца и Сина и Светога Духа.
Dakle, rec je o primeni ikonomije (snishodjenja), a ona se vrsi samo u
slucajevima kada ne postoje uslovi za primenu akrivije (stroge
tacnosti prilikom primene pravila). Pretpostavimo da je SPC istinska
Pravoslavna Crkva (a nije, jer je u jeresi). Tada bi za ispravno krstenje bilo
potrebno samo jos da se izvrsi pravilna forma, jer je prvi uslov -
krstenje od strane istinskog svestenika (pod onom gore pretpostavkom)
ispunjen. A koji bi tada razlog SPC imala da navede za primenu ikonomije, tj.
da umesto u tekucoj vodi (ili buretu, jer smisao krstenja u tekucoj
vodi jeste da ceo covek bude uronjen u vodu prilikom krstenja), krstenje
izvrsi izlivanjem vode na glavu ili prskanjem bosiljkom. Da li u bilo
kojoj parohiji SPC ne postoji mogucnost da se krstenje obavi u tekucoj
vodi ( samo u Srbiji ima reka, Bog dao, koliko hoces) ili u buretu (mnogo je skuplja dusa od troskova nabavke bureta). Ne postoji, a i da
postoji neka parohija bez reka, jezera i bez buradi nije tesko otici u
neku drugu ili nabaviti iz neke druge. Dakle, nikakvog opravdanja za takve
postupke. "Treba snishoditi tamo gde se ne krsi zakon", kaze sveti
Jovan Zlatousti. Sveti Nikodim svetogorac: "Tako da, posto je vreme za
snishodjenje proslo, tacnost i apostolski kanoni treba da zauzmu svoje
mesto". SPC dakle ima sve uslove za primenu akrivije - trostruko
pogruzenje, a ne primenjuje je.
Vidusa:

Dakle, i ovde se kaze da se oblivanje dozvoljavalo u
posebnim momentima. A koji su to posebni momenti kad ne moze da se
covek pognjuri ceo u vodu, vec se primenjuje samo oblivanje. To je obicno
kad se covek nadje u predsmrtnoj opasnosti kada prikovan za postelju i
nema druge mogucnosti da se krsti osim da bude obliven. Medjutim, u
normalnim svakodnevnim okolnostima, svakako da je moguce izvrsiti
pogruzenje, pa bi oblivanje bilo izvrgavanje ruglu svete tajne krstenja, tj.
sapogrebenja sa Hristom koje se vrsi upravo pogruzenjem. S druge strane,
posto SPC nije pravoslavna crkva, vec jereticka, onda cak i kad bi
izvrsila pravilnu formu trostrukog pogruzenja, krstenje ne bi bilo
dejstveno, jer bi bilo izvrseno od strane jeretika. A ako bi neki matejevski
svestenik izvrsio oblivanje u uslovima kad je moguce primeniti akriviju
(a to je skoro uvek moguce sem u vrlo retkim slucajevima - npr.
predsmrtna opasnost) krstenje bi bilo nedejstveno iako je izvrseno od strane
pravoslavnog svestenika, jer nije primenio pravilnu formu krstenja i
tako krsten covek ostao bi van Carstva Bozijeg, tj. u vecnim mukama, jer
Gospod rece: "Ko se ne krsti vodom i duhom, nece videti Carstvo Bozije".
O odnosu akrivije i ikonomije prilikom krstenja detaljnije mozes
procitati ovde:
http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... ogija/Mera
revnovanja.htm

(ili buretu, jer smisao krstenja u tekucoj
vodi jeste da ceo covek bude uronjen u vodu prilikom krstenja)

Какво црно буре , на реку да идете, а не да крштавате у бурету по викендицама.

Јадниче, где нема благодати бадава је и да крстите некога у Јордану, на оном месту где је св.Јован крштавао, а што чине разни секташи, којима сте се уподобили својим расколом.

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Gospodine Tvrtko, ne zelim da razgovaram sa Vama i slicnim djavoimanim ludima. Vi, kao i Damaskin, se uporno protivite svakoj istini huleci time na Duha Svetoga. Ali, kako kazuje Sveto Pismo, Bog se ne da prevariti niti naruziti. Ne zaboravite da cete za svaku rec dati odgovor na Strasnom Sudu Hristovom. Otpali ste od Crkve i pali u jeres i raskol i sada, ne hoteci da se pokajete, napadate na istinsku Crkvu Pravoslavnu, koju u nemoci da dokazete da su matejevci narusili bilo koji kanon ili dogmu Svete Crkve, napadate i klevecete da je u jeresi i raskolu u cemu zapravo vi prebivate. A da ste u jeresi detaljno je argumentovano na sajtu http://www.pravoverje.com, Andrej vam je takodje vec to dokazao, a i Vidusa vam je to vise nego sto puta dokazao. Ja sa Vidusom za sada mogu da razgovaram iako se u nekim stvarima ne slazem sa njim, a ponekad ga uhvati i ostrascenost, pa mozda i zajedljivost kada razgovara (pa i sa mnom) sto nije dobro i to svi mi pali ljudi treba da ispravljamo kako bismo mogli uci u Carstvo Bozije (mada po ostrascenosti Vidusa daleko zaostaje za Vama, Damaskinom i slicnima koji u nenasitoj zlobi bezuspesno pokusavaju da dokazu svoje jereticke lazi,a ako i ja budem pao u bilo koji licni greh nastojacu da ga odmah ispravim). Ali za razliku od Vas, Vidusa osudjuje jeres ekumenizma i svaku drugu jeres,revnosno je razoblicuje,vidi se da mu je stalo do istine, a ako u necemu i pogresi, trudi se da sazna nesto novo i to ispravi. (Uostalom, svi mozemo da pogresimo, niko se naucen nije rodio, a covek se uci dok je ziv). Medjutim za one koji ovo citaju, a koji nisu pali u demonsku posednutost, koji nepristrasno i bez predrasuda pristupaju razmatranju cinjenica (poput Viduse i ostalih koji se ne protive istini), navescu tekst arhiepiskopa Nikifora gde se jasno govori o krstavanju u buretu, a tu cu rec istaci plavom bojom i podvuceno da se jasno vidi, a ostalo svetootacko ucenje o krstenju detaljno se moze procitati ovde:
http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... u_teme.htm

_________________________________________________________________________П Р А В О В Е Р Ј Е__________


ПРОТИВ КРШТЕЊА КРОПЉЕЊЕМ

Посланица Никифора Архиепископа

Слованије и Херсона, из 1754 г.



Због мог положаја ја сам дужан да пазим и посматрам да све остане потпуно сачувано и непромењено. Најпре ћу вам скренути пажњу на свето Крштење које значи улаз у све свете тајне, почетак нашег спасења, опроштење наших греха и поновно измирење са Богом. То је дар усвајања, јер кроз Крштење ми постајемо синови Божји и следбеници Христови, облачимо се у Христа Господа нашег, као што каже свети апостол Павле: „јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.“ Без тога спасење није могуће. „Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.“ (Јн. 3, 5).

Што се тиче ове свете Тајне, морам нагласити следеће:

1) Право значење или име ове Тајне, на језику који су у почетку употребљавали просветљени апостоли у саопштавању благе вести Јеванђеља нама, у суштини значи погружавање, а не обливање или кропљење.

2) Први установитељ крштења – Господ и Спаситељ Исус Христос, сишао је у реку Јордан и погружавањем био крштен.

3) Апостол Филип сишао је до воде са ушкопљеником с намером да га крсти: „... и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га“ (Дап. 8, 38).

4) Православна Црква, по апостолском предању, увек је крштавала погружавањем. То се види у 7. канону 2. Васељенског сабора који говори о крштењу; у другој беседи о вршењу Тајни Св. Кирила Јерусалимског јасно стоји: „Исповедали сте спасоносно исповедање, и потопили сте се три пута у воду, а потом се појавили из ње“, као и у речима Св. Василија Великог: „Кроз три погружења и исти број призивања извршава се света Тајна Крштења“.

5) Погружење у воду, а посебно трократно погружење са трократним изласком из воде није било установљено самовољно или случајно, него као слика Васкрсења Христовог у трећи дан. „Вода“, каже Свети Василије, „има символичко значење смрти, и прима тело као у мртвачки ковчег“. Како онда, да се упоредимо са Оним, Који је сишао у ад, имитирајући Његово погребење крштењем? Тела оних, који се крштавају, на неки начин су погребена у води. Због тога, крштење тајанствено представља стављање на страну телесних брига, речима апостола: „У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тијела грјеховности обрезањем Христовим“ (Кол. 2, 11). Св. Кирило у тумачењу ових речи каже: „Тако сте ви, помоћу ових знакова представили Христово три-дневно погребење, јер као што је наш Спаситељ био у срцу земље три дана и три ноћи, тако и ваше прво појављивање из воде символизује први дан Његовог привременог бивања под земљом, а ваше погружење символизује ноћ. Као што и онај, који хода ноћу, не види ништа, а онај, који хода дању види, тако и ви потопивши се у воду не видите ништа, као што не видите ни ноћу, а појавивши се из воде видите све, као што видите дању. Били сте и погребени и рођени. Тако је спасоносна вода за вас била обоје, и мртвачки ковчег и мајка. Иако ми у ствари нисмо умрли, били погребени, нити били распети на крст, него смо представили то само символички, ми, свеједно, заиста постижемо спасење. Христос је био истински распет, истински погребен и истински је васкрсао. Све ово је даровао нама, тако да ми, имитирајући Његове муке, постајемо њихови саучесници и заиста добијамо спасење.

6) Православна Црква свуд у свету све до данашњег дана крштава са трократним погружењем и излажењем из воде. Грчке, арапске, бугарске и српске цркве[1] све крштавају на такав начин. Свака од тих цркава има посуду у којој погружавају необучену децу са призивањем имена Свете Тројице. Нема сумње да је исти начин крштења деце био присутан и у Малој Русији. Свети принц Владимир, који је живео и владао у Кијеву, примио је веру и све црквене обреде од Грка који су и тада, а и сада крштавали погружавањем. Зар није чудно да они, који су имали Грке за своје учитеље и које су крстили Грци, сада не крштавају погружавањем?

Све у свему, мислим да је оправдана претпоставка да је крштавање обливањем почело у Кијеву, и раширило се Малом Русијом. Ово застрањење постоји од времена када су унијати стекли власт над Кијевском митрополијом. У римској Цркви, до 12. века, или боље речено, до 13. века крштавало се погружавањем. Али касније они не само да су почели да крштавају обливањем, него чак и кропљењем. Као последица тога Малоруси су једини православни људи, који су укинули погружавање и увели обливање. То је дало изговор расколницима да нас оптужују за запуштање апостолског предања, које је остало непромењено у целокупној Православној Цркви. Оптужују нас да следимо пример паписта који су се заједно са многим другим неправилним укидањима, усудили да мењају и Свето Крштење. Божански апостол Павле јако је молио Коринћане за очување предања следећим речима: „Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите, и чврсто држите предања као што вам предадох“ (1.Кор.11, 2). Молио је Солуњане да „чврсто држе предања, којима су научени, било ријечју, било посланицом“ (2. Сол. 2, 15).

Начин крштења погружавањем је заиста апостолско предање које чува Православна Црква чврсто и непоколебљиво од апостолских времена до данашњих дана. Св. Василије доста јасно указује на опасност која лежи у испуштању било чега што нам је било предато о светој Тајни крштења: „Велика је мука кад неко умре без крштења, или кад је нешто, што нам је било предато, у светој Тајни крштења изостављено.“

Зашто правимо пропусте код тако важних ствари?[2] Зашто не чувамо ово свето и апостолско предање (тј. крштење погружавањем), које се чува у читавој Православној Цркви? Који разлог, који изговор можемо изнети да објаснимо зашто се ова света тајна врши код нас другачије? Зашто је не вршимо на начин као што нам је предата од светих апостола, као што су учили свети оци, као што је читава Православна Црква вршила и врши чак и сада? Можда ће неко рећи да је опасно погружавати децу у воду? Али овакав изговор може да буде повезан са оним за кога цар-пророк каже: „Не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дјела безбожна с људима који поступају неправедно“. Животи Његовог Царског височанства, императора и великог принца Павла Петровича и његове царске деце веома су драгоцени. Али они су, ипак, без размишљања и милошћу Божјом били крштени трократним погружењем у прилично дубокој посуди, коју сам видео својим очима у царској цркви. Ако овакав пример није довољан, онда ће пример безброј деце по читавом свету, које Црква крштава сваки дан, или боље речено, сваког часа трократним погружењем без опасности по њихове животе, бити довољан. На крају крајева, ако неко каже да хладна вода зими може да буде опасна по здравље деце, онда тај треба да зна да не постоји никакво правило, које заповеда, да вода на крштењу мора да буде хладна или близу смрзавања. Могуће је употребљавати воду собне температуре, која није хладна као она, која се налази напољу. Довољно је било речено, моја љубљена децо у Христу, и поштовани свештеници. Довољно вам је било речено да не крштавате обливањем, него погружавањем. Тако ћете бити међу првима у Малој Русији који следе свети пример и који достижу славу чувањем апостолског предања. Такође, за чување исконског предања Цркве, бићете награђени од Бога. Рекавши све ово, да нико не прекрши ове одредбе под изговором, да није било довољно јасних упутстава. Наше архијерејство одређује да сви под нашим духовним вођством:

1) Настоје да у свакој цркви буде сребрна или бакарна посуда (или од ког другог подесног материјала) која ће имати облик звона или бурета, сужена према дну, исте ширине као и дубине и једноставна за употребу.

2) Заповедамо свештеницима свуда, да морају изнад посуде са водом бити прочитане одговарајуће молитве, и бити крштена у тој светој води са трократним погружавањем уз призивање Лица Свете Тројице са сваким погружењем. Једном речју, све ово треба да се врши као што то раде у Великој Русији.

3) Стриктно инсистирамо да света вода после крштења не сме бити просипана на неко нечисто место, него треба да буде преливена опрезно, са поштовањем, у умиваоник где свештеник умива руке. Посуда за крштење не сме се употребљавати ни у коју другу сврху и нек се чува међу осталим светим сасудима.

Поред тога одређујемо да у свакој цркви треба да буду две мање посуде од сребра, бакра или бронзе – једна за свето миро, која се увек мора чувати у цркви на одговарајућем месту, и друга за свето уље, које се употребљава на крштењу. Ова посуда, заједно са паром маказа треба да се држи у чистој кутији, која мора бити одговарајуће украшена, да не би они, који нису у вери, имали разлога за оптуживање.

Онима који су послушни и вољни да се повинују овим одредбама, обећавамо благослов Божји, вечну славу и наш пастирски благослов.



[1] Реч је о некадашњој Српској Цркви (из 18. века) која је била православна, а не данашњој „Српској Патријаршији“ која није уопште православна већ унијатска организација у којој се исто као и у њеном „другом плућном крилу“ – Римокатоличкој Цркви, признаје дејственост (благодатност) „крштења“ кропљењем и обливањем и свуд редом практикује – нап. прир..

[2] Те страшне пропусте праве они који не верују да су то важне ствари. Дакле, они који немају вере, праве вере. – нап. прир.

Негде 1990 је актом наређено да се спроводи катихеза и крштава погружавањем.
Био сам на једном крштењу у Бачкој, поп крштавао дете у бурету, било препуно па се и по поду пролило.
Да ли је то грех?

А и дете се драло превише ?

Прочитах негде за једног од ваших који рече да кад је био на Јордану да је допунио крштење, а и сви сте ви два или три пута крштени, тако да не требате да се пуно паметујете.

Као и Акакије трократно крштени и двократно рукоположени, коме се дивите.

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Po vama matejevcia svi Srbi krstavani preljevanjem po planinskim gudurama i selendrama u vrijeme onih 500 godina truskog robovanja ostali su nekrsteni.

Vidusa:
Iako je to bilo vreme turskog ropstva, Srbi su krstavani onako kako treba - trostrukim pogruzenjem. Samo u retkim pojedinacnim slucajevima u slucaju opasnosti od predstojeceg neposrednog gonjenja od strane Turaka koje moze proizvesti i smrtne posledice (za Srbe ubijane od turske ruke), po ikonomiji se dopusta takvo krstenje prelivanjem (jer to i spada u slucaj predsmrtne opasnosti). Da su Srbi krstavani trostrukim pogruzenjem i u tom periodu, svedoci i navedeni tekst arhiepiskopa Nikifora iz 18. veka:
"Православна Црква свуд у свету све до данашњег дана крштава са трократним погружењем и излажењем из воде. Грчке, арапске, бугарске и српске цркве[1] све крштавају на такав начин. Свака од тих цркава има посуду у којој погружавају необучену децу са призивањем имена Свете Тројице. Нема сумње да је исти начин крштења деце био присутан и у Малој Русији. Свети принц Владимир, који је живео и владао у Кијеву, примио је веру и све црквене обреде од Грка који су и тада, а и сада крштавали погружавањем".
Trostrukim pogruzenjem krsten je i nas Sveti Vasilije Ostroski i uopste svi sveti Oci sem u slucaju svetih Mucenika koji nisu stigli da se krste u vodi, ali su krsteni u svojoj krvi prolivenoj za Hrista.

U kome strom manastiru ima krstionica iz tog doba ?

I zasto ti dobri Grci ukinuse Pecku patrijarsiju ?

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

U Pravoslavnoj Crkvi Gospod nece odbaciti ni jednog koji je zbog neposlusnog svestenika krsten ovako ili onako. Taj problem dao bi se rijesiti jednim potezom, ali to se namjerno nece, jer je problem u tome da je doslo vrijeme da se covjek upita da li Pravoslavna Crkva Svetih Otaca danas uopste postoji! Eto dotle je doslo!

Uzmite Simvol Vjere, uzmite odluke Sedam Vaseljenskih sabora, uzmite rijeci svetitelja, uzmite vjeru nasih djedova i poredite to sa ovom vjerom kakvu danas ispovijedaju srpski arhijereji, svestenstvo i neki iz naroda. I sta ete naci? Naci cete da ona vjera od prije nije i ova vjera danas. To su dvije suprotne vjere.

Vidusa:
Odbacice ga ako on saznavsi da ga je neposlusni svestenik nepravilno krstio (a to znaci da ga nije krstio), ne potrazi pravoslavnog svestenika (istinske Pravoslavne Crkve) koji ce ga ispravno krstiti. Svakom ce Bog suditi - i svestenstvu i mirjanima, samo sto svestenstvo nosi vecu duznost pa ce mu i stroze biti sudjeno. Kako se kaze u Jevandjelju neki ce biti manje, a neki vise "bijeni", ali u svakom slucaju svi cemo stati pred Sud Boziji.

E pa znas sta je: ako sam do sad samo umisljao da sam krsten i da sam Pravoslavac, neka tako i dalje ostane. To je MOJA vjera da sam krsten u Pravoslavnoj Crkvi, moje Pravoslavlje.

Ovakav i sa ovakvim krstenjem idem pred Gospoda, pa sta On da. Neka me uputi tamo gdje su svi moji Srbi od starina krsteni vecinom kao i ja.

Hvala tebi i tvojim Grcima. Jos ni jedan Srbin nije se dva puta krstio u Pravoslavnoj Crkvi, pa necu ni ja, brani mi to Simvol Vjere koju ispovijedam.!

Ja samo svedocim pravoslavnu veru, a svako ce odgovarati za svoju dusu. Vec sam pisao kako su Srbi ranije krstavani i da pravilno krstenje ne znaci ponovno krstenje. Da krstenje pogruzenjem nije bitno, onda se ne bi Sveti Sava potrudio da mu se otac Sveti Simeon Nemanjic "ponovo" krsti u Pravoslavnoj Crkvi, jer je prethodno "krsten" kod katolika kropljenjem. Svako dobro ti zelim!

A ja mslio da je Nemanja primio pravo krstenje u Crkvi zbog rimske jeresi, kad ono: bilo krpoljenje!

Ti svjedocis svoju Pravoslavnu vjeru, ja svjedocim svoju Pravoslavnu vjeru.

To su dvije Pravoslavne vjere.

Sto nas vise, sve je bolje! Hajd, u zdravlje!

Sveti Sava krstio svoga oca

Provala veka

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Da je Nemanja primio i u Pravoslavnoj Crkvi krstenje kropljenjem Sveti Sava bi ga opet krstio trostrukim pogruzenjem. Pogruzenje se podrazumeva i zato se cak umesto krstenje koristi rec pogruzenje, a to etimoloski i jeste izvorni oblik reci. Druga je stvar sto je sad sve izvrnuto naopako, pa se sad praksa kropljenja hvali, a praksa pogruzenja ismeva bez obzira sto je krstenje prvi i osnovni uslov covekovog spasenja. Ko je "krsten" kropljenjem, taj nije krsten. Krstenje je sveta tajna kojom se ulazi u Crkvu, kojom se postaje clan Crkve. Bez krstenja nema spasenja.