Паде ми на памет да би могли да чујемо покоју бесједу в.Амфилохија,
нека његове ријечи говоре за њега...
....
Како се задобија вјечни живот? Саможртвеном љубављу.
Христос нам поручује својом науком, смрћу и васкрсењем
"Нову заповијест вам дајем, да љубите једни друге."
Како? "Као што сам ја вас љубио, положивши живот за многе."
Ових дана пјевајмо сверадосну пјесму “Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!”
Њеним ријечима прослављамо Христово Васкрсење,
а у њему и будуће васкрсење свих бића и твари.
Како је радосно и дивно бити човјек послије Христовог Васкрсења!
И како би био бесмислен људски живот без њега!
Страшну и најсветију тајну посвједочује нам ова пјесма.
Оно што је људима немогуће постало је могуће Богочовјеку.
Христова смрт се претворила у лијек од смрти.
Његово распеће и његова смрт постали су свједочење неизмјерне љубави Божје и човјекољубља. Ријечи упућене ученицима:
“Нема веће љубави од оне да ко живот свој положи за ближње, своје”,
Он сам је први испунио и запечатио својом крвљу.
Његова љубав иде и даље од распећа и смрти,
до силаска у невиђбожни ад. До граница богоотуженог ништавила.
Силазећи, међутим, до смрти и до дубина ада,
Он је те дубине ништавила прожео и испунио силом свог вјечног божанског живота.
Јер Он који је био човјек, као један од нас, истовремено је био и вјечни Бог,
Својом човјечанском природом је силазио у смрт,
али је својим Божанством побиједио смрт,
подаривши човјеку и свијету могућност вјечног живота.
Тако је његова смрт постала - лијек од смрти,
а његов гроб - живоносни гроб.
А и једно и друго - откривење и даривање вјечне несебичне саможртвене Љубави,
живоносне и побједоносне, као једине основе и бесмртне потке живота.
+++
Та несебична, саможртвена љубав постала је и остала од Христа па на даље једини истински начин човјековог постојања.
Несебичном љубављу је Бог и Христу на Голготи открио себе и своју вјечну истину, и своју вјечну истину, и свој вјечни Лик људима; несебичном христоликом љубављу човјек постаје прави човјек, откривајући правог себе Богу и ближњима и свима створењима. Тако су Христова смрт и његово васкрсење постали за нас не само извор вјечног живота и наше прослављање у Богу живоме и истинитоме него истовремено и путоказ свима људима: како да задобију тај вјечни живот.
Како се задобија вјечни живот? Саможртвеном љубављу. Христос нам поручује својом науком, смрћу и васкрсењем "Нову заповијест вам дајем, да љубите једни друге." Како? "Као што сам ја вас љубио, положивши живот за многе."
Кога Христос воли том својом вјечном љубављу?
Своје савременике, Своје рођаке, пријатеље и ученике?
Свој народ? Само оне који му добро чине?
Једну класу људи или једну расу?
Само људе, као себи по природи сродне? Праведнике?
Богате или сиромашне, здраве или болесне?
- Његова љубав нема граница ни ограничења.
Она је свеобухватна и свемилујућа љубав.
За њу нема Грка ни Јеврејина, црнца ни бијелца, Србина ни Њемца.
Она све и сва подједнако грли и свима се подједнако дарује и свима
и свему се подједнако радује својом несмртном радошћу.
По својој природи вјечна и боговјечна а по својствима свеобухватна и безгранична,
она подједнако воли живе и мртве, праведне и грешне, људи и твари.
Само она љубав која је јача од смрти, права је и истинска љубав.
А управо таква је Христова љубав.
Јача је од смрти, шира и бескрајнија од висине и свих знаних и незнаних свјетова.
То је љубав која никога и ништа не заборавља.
Све што је постојало од искони до данашњег дана и све што ће постојати до краја свијета и вијека, њоме постоји и њоме се грије, њоме се испуњује и одржава на равни живота, Љубав која воли садашњост а прошлост људи и бића предаје ништавилу - лажна је и демонска љубав. Таква љубав вара садашњост, одричући се и будућности.
Љубав која није у стању да васкрсне мртваца и мртве свих времена и свих свијетова, сама је мртвац. Љубав која не може да побиједи демонско зло, гријех и смрт и сама се претвара у обману и привид.
Презре ли било кога или било шта од творевине Божје,
љубав преставе бити љубав.
Љубав која није спремна да сиђе у најмрачнија подземља људске огријеховљености
и невиђбожне богоотуђености, никада се не може претворити у живот и свјетлост људима.
Једино је Христос обасјао свијет таквом љубављу,
зато је могао назвати себе "свјетлост свијета".
Као такав он мири и отвара гробове мртвих, обасјава срца живих
обједињујући и васкрсавајући мртве и живе
и испуњавајући их неуништивом надом на живот вјечни,
и стварношћу тог живота.
+++
Таква је и Христова љубав, а кроз њега и вјеру у њега,
и кроз живот по њему и његовим заповијестима
таква постаје и љубав свих оних људи на земљи
који ходе његовим путем који носе његов живоносни Крст
и који воле његовом љубављу.
Такви су били Светитељи.
На такву љубав смо призвани првенствено ми који носимо његово име.
Зато, онај који је Христов на земљи и који жели да буде његов у вјечности нека се испуњава његовом васкрсном, вјечном и од смрти јачом љубављу према свима људима и свима бићима.
По тој љубави се познају и по њој ће бити препознати његови ученици и признати на Страшном суду.
Угледаш ли, брате, јутарњу звијезду на небу или цвијет у пољу,
знај то те Христос милује преко њих својом љубављу
и обасјава својом свјетлошћу.
Сретнеш ли сиромаха на путу,
знај то ти Христос долази у походе да испроба твоју вјеру
и твоје братољубље.
Видиш ли сузу у оку, сретнеш ли се са страдањем и патњом људи, бића и твари, знај,
то Христов крст продире и просијава кроз бића, простор и вријеме.
Радиш ли у њиви или фабрици или у болници,
не заборави ни за трен да су сви они са којима се свакодневно срећеш
твоја христолика браћа и вјечна сабраћа.
Христос их је уткао у твој живот да провјери твоју љубав и твоје трпљење.
Увриједи ли те било ко или ти учини неправду,
сјети се да је и за њега Христос пролио своју крв
и не враћај му истом мјером.
Јер тиме се зло умножава а добро умањује,
мржња тријумфује а љубав ишчезава и хлади се.
А гдје се мржња умножи, ту више брат не познаје брата, ту човјек постаје слијеп за Бога и за другог човјека.
Намјесто живота, ту почиње да господари смрт,
намјесто мира немир, намјесто свјетлости мрак и тама.
Шта су ситне и биједне људске страсти и увреде
у односу на ову велику и неизмјерну тајну вјечност живота
и љубави подареним нам и откривеним у Христовој смрти и васкрсењу?
Зато, бесмртна дјецо Божја, и вјечна браћо и сабраћо,
опростимо једни другима све увреде Христовим васкрсењем.
Поздравимо једни друге и све људе и сва бића живоносним поздравом: Христос васкрсе!
Загрлимо једни друге и сву творевину светим Христовим загрљајем и запјевајмо сверадосну пјесму живота и неуништиве наде:
Христос васкрсе из мртвих смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Пјесму свеобухватне љубави, јаче од смрти.
|