banjalukaforum.com :: Pogledaj temu - Jovan Romanidis

Међутим Бог не исцјељује све зато што не врши насиље над човјековом вољом. Бог поштује човјека и љуби га.
Ипак он не исцјељује никога на силу, само оне који то исцјељење желе и траже од Њега да их исцјели.

Православље није религија, барем на начин на који су то остале религије,
оно није ту да се бави друштвеним, хуманитарним или сличним активностима

Damaskin je napisao:

Како се онда Исус бавио хуманитарним и друштвеним и сличним активностима? Задовољавао је физичке потребе људи па им онда говорио о духовним.

Sve je to - demagogija.

Damaskine, zanima koliko u tim 'svjedočenjima', ubjeđenjima i vjerovanjima ima subjektivnog i autosugestije, a koliko objektivnog?

Hvala.

Мени се лично учинило да си мислила да питаш:
"Како знамо да нам је познање и духовно узрастање истинито,
да случајно нисмо упали у неко самозаваравање, обману или прелест"

Свједочанство Апостола, њихових ученика, и свих оних који су достигли обожење каже да је у почетку духовног живота најважније покајање,
метаноја (метанија) или преображај човјека. Карактеристика тог стања је дар објективног сагледавања себе.

Свим почетницима на духовном путу се под обавезно савјетује
да пронађу искусног учитеља, онога ко је већ задобио дарове мистичне молитве и достигао барем степен очишћења и просветљења.
Такође, као помоћ ономе ко ступи на духовни пут, постоје многи сачувани записи личних огледа у духовном животу, који детаљно описују страсти и искушења која вребају на почетку духовног пута док се не постигне очишћење и не дође у ступањ истинске слободе.

Постоји чак један прост човјек из Бања Луке,
који је добио ове дарове.

Damaskin je napisao:

Постоји чак један прост човјек из Бања Луке,
који је добио ове дарове.

Zar samo jedan?

I zašto "čak"?

Autoru:	Jim Walsh [ 23 Okt 2007, 17:20 ]
Tema posta:	Jovan Romanidis - Pravoslavlje nije religija
Православље није религија, барем на начин на који су то остале религије, оно није ту да се бави друштвеним, хуманитарним или сличним активностима: оно се наиме стара о личном спасењу човјека, тј, његове душе, почивајући на овим двема истинама: Логос постаде тијело (Јн 1,14) и "у Аду нема преумљења". Оно се такође издваја неким једиственим феноменима, антрополошким и исцјелитељским, као исцелитељски метод који исцељује човјекову личност. Прави љекар се стара о исцјељењу свих болесних, без изузетка, не правећи разлике. он не издваја неколицину људи да би њих излијечио. Не занима га њихов друштвени статус или ниво њиховог образовања, ни њихов економски положај, њехова религија нити њихове моралне особености. Прави љекар гледа само на то да ли је неки човјек, који му долази, болестан или није. И ако је болестан, труди се и настоји да га излијечи. Да излијечи болест човјекову. Он је дужан да га излијечи. У православном предању имамо нешто и више од тога. Бог не љуби само свете, већ све људе, без изузетка. Све грешне, све осуђенике, чак и самог ђавола. Он жели да спасе да исцијели све. Жели али не исцјељује све, јер не желе сви да буду исцјељени. То да је Бог љубав и да жели да исцијели све, и да љуби све без разлике, увјерили смо се и увјеравамо се из искуства обожених, оних, дакл, који су достигли обожење, тј, боговиђење и који су доживјели Бога. ("Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он нам Га јави." и објави и приближи да се сви вјером назовемо синови Божији) Међутим Бог не исцјељује све зато што не врши насиље над човјековом вољом. Бог поштује човјека и љуби га. Ипак он не исцјељује никога на силу, само оне који то исцјељење желе и траже од Њега да их исцјели. Природно је да неко, ко је болестан да иде добровољно код љекара, тако је и са православном исцјелитељском методом. Потребно је да неко сам, без принуде и присиле, слободно уђе у Цркву, да дође код за то одговарајућих људи, који су просветљени и искусни и који познају исцјелитељски метод православног прдања, и да њима буде послушан, како би пронашао исцјељење за себе.

Autoru:	XIX century [ 23 Okt 2007, 17:54 ]
Tema posta:	Re: Jovan Romanidis - Pravoslavlje nije religija
Damaskin je napisao: Међутим Бог не исцјељује све зато што не врши насиље над човјековом вољом. Бог поштује човјека и љуби га. Ипак он не исцјељује никога на силу, само оне који то исцјељење желе и траже од Њега да их исцјели. tačno.

Autoru:	Not now, John! [ 23 Okt 2007, 18:05 ]
Tema posta:
To mora da je neki musliman pisao.

Autoru:	jellyfish [ 23 Okt 2007, 18:18 ]
Tema posta:	Re: Jovan Romanidis - Pravoslavlje nije religija
Damaskin je napisao: Православље није религија, барем на начин на који су то остале религије, оно није ту да се бави друштвеним, хуманитарним или сличним активностима Како се онда Исус бавио хуманитарним и друштвеним и сличним активностима? Задовољавао је физичке потребе људи па им онда говорио о духовним.

Autoru:	Jim Walsh [ 23 Okt 2007, 18:32 ]
Tema posta:	Re: Jovan Romanidis - Pravoslavlje nije religija
vim je napisao: Damaskin je napisao: Православље није религија, барем на начин на који су то остале религије, оно није ту да се бави друштвеним, хуманитарним или сличним активностима Како се онда Исус бавио хуманитарним и друштвеним и сличним активностима? Задовољавао је физичке потребе људи па им онда говорио о духовним. Свакако, али то је споредно: "Најприје тражите Царства, а остало ће вам се додати" најбоље објашњава све...

banjalukaforum.com https://banjalukaforum.com/

Jovan Romanidis - Pravoslavlje nije religija https://banjalukaforum.com/viewtopic.php?f=38&t=33407	Stranica 1 od 2

Autoru:	pamella_morrison [ 23 Okt 2007, 23:18 ]
Tema posta:
malo shokantna izjava i mislim da je "dokazi" ne dokazuju... definicija -religije- (kako ja to vidim) ne podrazumijeva pod tim pojmom "bavljenje humanitarnim radom" (to su prije "nevladine organizacie ).... ili dobrovoljnost ili davanje ili ne davanje slobodne volje.... mislim da se pripadnik nijedne religije nije istoj priklonio ili joj ostao priklonjen ako ga ona "muchi" - vec ukoliko mu odgovara... a razlicitim ljudima odgovaraju razlicite stvari.... sve sto je tu receno je ok, ali zakljucak nije logican... tako nekako

Autoru:	Jim Walsh [ 24 Okt 2007, 00:06 ]
Tema posta:
Добро кажеш, постоји више врста "доказивања": - може неко некога убијеђивати причом - може покушати да "рационално" и "логично" нешто докаже - може понудити конкретне материјалне доказе Али, ту се опет своди на то да једна личност убјеђује другу у нешто о чему овај други нема представу, а овај први само тврди да има. О.Јован управо подвлачи лични и антрополошки карактер, - богопознање као лично узрастање у познању, што више узрастамо и како пролазимо кроз процес очишћења и просветљења, наша могућност познања расте. Дакле није ријеч о доказивању, већ о позиву на лични опит: "вкусите и видите јако благ Господ"... Поздрав

Autoru:	pamella_morrison [ 24 Okt 2007, 00:38 ]
Tema posta:
nisi shvatio na sta sam mislila... dokazivanje da nije religija mi je bas ekstra klimavo a dokazivanje da je to nesto pravilno, dobro, tacno je nesto potpuno drugo... i pravoslavlje tu definitivno nikoga ne ubjedjuje ni u sta... to nije sporno

Autoru:	Magistar [ 24 Okt 2007, 14:28 ]
Tema posta:
Sve je to - demagogija.

Autoru:	Jim Walsh [ 24 Okt 2007, 15:03 ]
Tema posta:
Blizzard je napisao: Sve je to - demagogija. А твоја "духовна свједочења" нису демагогија?

Autoru:	XIX century [ 24 Okt 2007, 15:06 ]
Tema posta:
Damaskine, zanima koliko u tim 'svjedočenjima', ubjeđenjima i vjerovanjima ima subjektivnog i autosugestije, a koliko objektivnog? Hvala.

Autoru:	Jim Walsh [ 24 Okt 2007, 15:31 ]
Tema posta:
XIX century je napisao: Damaskine, zanima koliko u tim 'svjedočenjima', ubjeđenjima i vjerovanjima ima subjektivnog i autosugestije, a koliko objektivnog? Hvala. Зависи на која свједочења мислиш, да ли на сведочење Христа, Апостола, раних Отаца првих седам вијекова, на шта конкретно мислиш? Или мислиш на лична духовна свједочанства данас, ако је и тако, опет чија? Мени се лично учинило да си мислила да питаш: "Како знамо да нам је познање и духовно узрастање истинито, да случајно нисмо упали у неко самозаваравање, обману или прелест"

Autoru:	XIX century [ 24 Okt 2007, 15:38 ]
Tema posta:
Damaskin je napisao: Мени се лично учинило да си мислила да питаш: "Како знамо да нам је познање и духовно узрастање истинито, да случајно нисмо упали у неко самозаваравање, обману или прелест" Upravo to sam pitala. Jel ima neki pouzdan "test"?

Autoru:	Jim Walsh [ 24 Okt 2007, 21:19 ]
Tema posta:
Свједочанство Апостола, њихових ученика, и свих оних који су достигли обожење каже да је у почетку духовног живота најважније покајање, метаноја (метанија) или преображај човјека. Карактеристика тог стања је дар објективног сагледавања себе. Свим почетницима на духовном путу се под обавезно савјетује да пронађу искусног учитеља, онога ко је већ задобио дарове мистичне молитве и достигао барем степен очишћења и просветљења. Такође, као помоћ ономе ко ступи на духовни пут, постоје многи сачувани записи личних огледа у духовном животу, који детаљно описују страсти и искушења која вребају на почетку духовног пута док се не постигне очишћење и не дође у ступањ истинске слободе.

Autoru:	Jim Walsh [ 24 Okt 2007, 22:22 ]
Tema posta:
Да, постоји стање истинске слободе у којој онај који иде духовним путем постаје слободан од робовања и утицајима искушења и страсти, и то значи да је прошао период очишћења и ступио у периог просвећења, гдје су му се отвориле духовне очи за познање истине. Он духовним очима сагледава (созерцава) како ствари из прошлости, тако и садашњости, видећи њихову праву суштину. Што се тиче улоге учитеља, она је посебна прича, тј, како се учитељ припрема за духовно руковођење, и на који начин води ученика. И он се непрестано моли да задаци које даје искушенику му буду на духовно узрастање и спасење. Зато је и неопходно да је учитељ узрастао фазе очишћења и просветљења, а најбољи је учитељ созерцатељ, онај који је у стању обожења, у непрекидном јединству са Божијим енергијама.

Autoru:	XIX century [ 24 Okt 2007, 22:37 ]
Tema posta:
još jedno pitanje koje gore zaboravih.. - sve gore-opisano, da li je izvodljivo i da li se može dosegnuti dok živiš i radiš u društvenoj zajednici, nasuprot stepenu izvodljivosti koje to ima u izolaciji- npr. u manastiru (gdje je i koncept takav da ti nisi izložen onim najčešćim oblicima iskušenja)?

Autoru:	Jim Walsh [ 24 Okt 2007, 22:42 ]
Tema posta:
Постоји чак један прост човјек из Бања Луке, који је добио ове дарове. Иначе кад га видиш не би никад рекао, обичан, породичан човјек, занатлија (има неку радњицу), а замисли монаси на Светој Гори га помињу као примјер. Дакле, могуће је... Е, сад што ти помену, то је сигурно далеко изводљивије у миру манастира, негдје у природи и духовном окружењу. Старац који је био духовник томчовјеку из Бања Луке живио је малтене у пустињи на врху Хомољских планина.

Stranica 1 od 2	Sva vremena su u UTC [ DST ]
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/

Autoru:	XIX century [ 24 Okt 2007, 21:41 ]
Tema posta:
Damaskin je napisao: Свједочанство Апостола, њихових ученика, и свих оних који су достигли обожење каже да је у почетку духовног живота најважније покајање, метаноја (метанија) или преображај човјека. Карактеристика тог стања је дар објективног сагледавања себе. Свим почетницима на духовном путу се под обавезно савјетује да пронађу искусног учитеља, онога ко је већ задобио дарове мистичне молитве и достигао барем степен очишћења и просветљења. Такође, као помоћ ономе ко ступи на духовни пут, постоје многи сачувани записи личних огледа у духовном животу, који детаљно описују страсти и искушења која вребају на почетку духовног пута док се не постигне очишћење и не дође у ступањ истинске слободе. -dakle, to je jedan kontinuiran proces.. stalno se moraš boriti s iskušenjima.. ili oni dođu u tačku kad se više uopšte ne moraju uopšte boriti s iskušenjima? Da li uopšte postoji ta tačke duhovnog puta? -kako učitelj može gaziti TVOJIM jedinstvenim i individualnim duhovnim putem?

Autoru:	Vader [ 25 Okt 2007, 00:51 ]
Tema posta:
Damaskin je napisao: Постоји чак један прост човјек из Бања Луке, који је добио ове дарове. Zar samo jedan? I zašto "čak"?

Autoru:	XIX century [ 25 Okt 2007, 00:55 ]
Tema posta:
Vader je napisao: Damaskin je napisao: Постоји чак један прост човјек из Бања Луке, који је добио ове дарове. Zar samo jedan? I zašto "čak"? Pa možda prema njegovim kriterijumima to je "čak jedan"... možda bih ja našla 5, ti 8, a Simo simić 12 ko to zna?