banjalukaforum.com

Једно занимљиво предавање о суштини живота из перспективе хришћанина, односно о љубави која је темељ хришћанске вјере:


http://www.esnips.com/doc/7cbf5d38-a872-4816-be99-91b6d6e902e8/episkop-Porfirije-Ljubav-kao-smisao-zivota-1

свети Апостол Павле,
посланица коринћанима:



''Ако језике човечје и анђелске говорим и љубави немам,
онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања,
и ако имам сву веру да и горе премештам,
а љубави немам, ништа сам!

И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се саже,
а љубави немам, ништа ми не помаже.

Љубав се дуго трпи, милокрвна је;
љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се.

Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
Не радуј се неправди, а радује се истини.
Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

Љубав никад не престаје,
а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути,
разума ако ће нестати.

Јер нешто знамо, и нешто пророкујемо;
А кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.

Кад ја бијах мало дете као дете говорах,
као дете мишљах, као дете размишљах,
а кад постадох човек, одбацих детињство.
Тако сад видимо као кроз стакло у загонетки,
а онда ће мо лицем к лицу;
сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
А сад остаје ВЕРА, НАДА, ЉУБАВ,
ово троје: - али је ЉУБАВ НАЈВЕЋА МЕЂУ ЊИМА.''

Св. Епископ Николај Жички
О хришћанској љубави



Ко има љубав према ма чему пролазноме, као што је имовина, тело, почаст и слава људска, у тога се помрачава разум.
Љубав према Богу вечноме, вечно се награђује.


О љубави је говорио свети Серафим из Сарова овако:
''Кад ум стекне духовну љубав,
не мисли он ништа што је несагласно с љубављу.
Људе које сједињује љубав с Богом,
сједињује их и љубав међусобно''.


Свети Игњатије имајући пламену љубав према Спаситељу своме
ишао је слободно пред лавове да буде растргнут;
и љутио се на оне хришћане, који су га уз пут задржавали,
и одвраћали да не иде.


ЉУБАВ представља ОЦА, МУДРОСТ представља ДУХА СВЕТОГА.
-Према томе ЉУБАВ је прва и првоначална;
из ње се рађа истинска мудрост, и из ње исходи сила духовна.
Отуда нико не може имати истинске мудрости без љубави
нити може имати силе духовне без љубави.
Ко има у себи Оца, тај има одмах и Сина и Духа.
А ко нема Оца, не може имати ни Сина ни Духа Светога.


Рекао је један духовник из манастира светог Саве Освећеног:
'браћо, три су главне врлине: ЉУБАВ, УЗДРЖЉИВОСТ И МОЛИТВА.''
Но од тога трога, и од свега осталога, љубав је најважнија.
Ако је страх Божји корен духовног живота, љубав је плод.

ЉУБАВ према ближњима показује се и у радовању туђој радости.

Златоусти негде каже, да више има међу људима сажаљења него сарадости,
то јест: људи чешће и лакше узимају учешћа у туђој жалости него у туђој радости.
Узрок томе је завист!
А завист је сатански усев, који ако се не ишчупа у почетку
затрује и упропасти сву душу човекову.

Љубав је огањ, која сагорева завист!
И ничим се завист не може сагорети ни искоренити осим љубављу!
Због тога је најважније у животу задобити божанску љубав у срцу своме.
А кад ми знамо колико Творац нас љуби,
нама није тешко љубити Њега и све што је његово.


Имамо овде један пример два старца која живе у братској љубави,
а покушавају да се посвађају око неког лонца.....
Наравно нису успели, није им било јасно како се то људи свађају
и продуже живети у братској љубави не могући никако појмити,
зашто се људи свађају око пролазних ствари, кад су браћа,
и кад је љубав боља и кориснија од свађе.


''Љубав к Богу природно је жарка, говори свети Исак Сирјанин,
и кога она спопадне чини његово срце неизмерно одушевљеним.
На њему се виде необичне ( и спољашње ) промене:
лице његово постаје светло и радосно''.

Љубав се не плаши страдања.
Она се баш у страдању показује најјача.
За једног монаха прича се, како је дуго боловао, па оздрави,
и целу једну годину буде здрав.
Он је постао тужан и замишљен.
Кад су га питали, што је такав, он одговори: оставио ме Бог;
ево целу годину не посећује ме !

Бог љубави не оставља оне који Њега љубе.
Свети мученици Христови, Евтропије, Клеоник и Василик
буду бачени у тамницу због тврде вере у Христа.
Дуго су тамновали у тамници, док се судија не сети те их изведе поново на суд.
Мислио је судија, да ће их видети полумртве од дугог тамновања,
но зачуди се кад их погледа и виде здраве и светле као да долазе са весеља а не из тамнице.
упита их безбожни судија о томе, а Евтропије одговори:
заиста веселио нас је Христос наш у све дане тамновања,
посећујући нас Својом благодаћу, те се збива на нама оно што у Писму пише:
кад се срце весели, лице цвета ( Приче 15,13).
Кад је судија покушао двојицу од њих да прелести и од вере одврати,
одговоре они:'' Као што је тројица нераздељива тако смо и ми нераздељиви вером и љубављу''.


'' Ко љуби свет, не може бити без жалости''
каже свети Серафим.
Јер свет се мења и пролази,
и љубав према пролазном обраћа се у жалост.
Ко Бога љуби свим срцем својим, свом мишљу својом и свом снагом својом,
тај непрестано мотри на деловање Божје у овоме свету,
види прст Божји, прати промисао Божји.



Златоуст каже:
''Сунце није тако јасно као провиђење Божје''.
Промисао Божји бди над праведницима и објављује правду њихову.
Бог се брине за храну оних који су се посветили Њему на службу.
Дође неко једноме духовнику и понуди му новац.
Заплаче се старац па рекне:
''Зар ти хоћеш да отераш од мене мога Хранитеља,
Који ме храни у пустињи ево шездесет година?''

Блажени Силуан говорио је за себе:
ја сам слуга Господњи, и Господ ми је рекао :
''Ти делај Моје дело, а Ја ћу те хранити''.

Св. Нектарије Егински

Завештање



Старајте се да имете љубав.
Иштите свакодневно од Бога љубав.
Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина.
Волите, да бисте били вољени од других.
Дајте Богу читаво срце ваше, да бисте остали у љубави.
“Ко пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему” (I Јн. 4,16).


Дужни сте да имате велику пажњу у међусобним односима
и да поштујете један другога као свештена лица, као иконе Бога.
Не гледајте никада на тело или на лепоту његову, него на душу.
Пазите на осећање љубави, зато ако се срце не загрева чистом молитвом,
љубав је у опасности да постане телесна и неприродна;
у опасности је да помрачи ум и да сагори срце.

Треба да испитујете свакодневно јер можда љубав наша не истиче
из свеже заједничке наше љубави према Христу;
можда не извире из пуноће наше љубави према Господу.
Онај који бди да би сачувао чисту љубав,
сачуваће се од замки Лукавога који покушава мало-помало
да преобрати хришћанску љубав у љубав заједничку и сентименталну.

"...По твојој жељи пишем ово, кћери моја, ја смерни Калистрат.


1. Као што су све ствари васионске,
са њиховим квалитетима и дејствима,
само символ духовних стварности,
тако и земаљска љубав.
Оно што људи на земљи називају љубављу
ваистину је само бледи символ праве небесне љубави.



2. Сва бића могу се поделити на нестворена и створена.
Бог је нестворен, све остало је створено.

И љубав је нестворена;
нестворена и вечита.
Јер љубав није атрибут Божији него име Божије
— једно од имена Божијих
- и суштина бића Божијега.
Отуда је и речено:
"Бог је љубав".




3. Речено је још, да је Бог истина и Слово.
Чудесна је то реч словенска — Истина
— која савршено означава Онога који је увек исти.
"Ја сам Онај који јесам"; краће:
Ја сам исти, непроменљиви,
Сиј /Онај који јесам/ у старословенском,
"О ОН у грчком".
А Слово, или Реч, израз је скривеног Бога.


И као што су Истина и Слово вечито у Богу и Бог,
тако и Љубав.
И као што Слово каже за себе:
"Ја сам алфа и омега,
почетак и свршетак",
тако Љубав може за себе казати:
Ја сам алфа и омега.