banjalukaforum.com

"Srb(in) je Hristov, raduje se smrti" - bila je i ostala lozinka Djakona Avakuma - i ne samo njegova. Jer to je bila i ostala lozinka srca istorije naroda srpskog - istorije kroz koju zivot ljudski ima smisla samo onda kada covek zivi i umire za Hrista i Hristovu pravdu; a to znaci: kada zivi i umire za krst casni i slobodu zlatnu. To je ona istorija iz koje ucimo da je Prepodobni Avakum, Djakon srpski, Mucenik beogradski, simbol i obrazac naseg pravdoljubivog coveka; coveka-borca, coveka-mucenika, coveka-stradalnika - stradalnika za nebesku pravdu - pravdu ciji je plod borba za krst casni i slobodu zlatnu!


Celi tekst se nalazi na:

http://hem.passagen.se/klub/pravosla.htm

_________________
Маран Ата

Godine 326. posle Hristovog rodenja, pobozna carica Jelena, majka cara Konstantina, otišla je u Palestinu da se pokloni svetim mestima. Tom prilikom javila joj se misao da pronade krst, na kome je Hristos bio razapet. Bio je to tezak zadatak, jer su ga Jevreji, cim je Isus sa njega skinut, sakrili, i strogo cuvali tajnu gde je krst sakriven.Da bi saznala gde je krst, carica, po savetu patrijarha Makarija, skupi sve najstarije ljude Judeje, te ih pocne ispitivati. Starci, uplašeni pretnjama, pokazu jednog Jevrejina, Judu, koji je, po pricanju njegovih dedova, znao gde je krst sakriven. No, on nikako nije hteo pokazati gde je krst sakriven, ali im, posle upotrebe sile, ipak pokaza gde je krst zakopan - na mestu gde je podignut hram boginje Venere.

Posle dugog kopanja nadoše ne jedan, vec tri krsta, Hristov i ona dva razbojnika, koji su zajedno s njim razapeti. Pošto nije bilo nacina da se otkrije koji je krst Hristov, jer behu prilicno satruli, valjalo je pribeci veri. Upravo tuda su pronosili nekog mrtvaca na ukop, te patrijarh Makarije zapovedi nosiocima da stanu, te redom krstovima dodirivaše mrtvaca, dok kod treceg krsta mrtvac ne ozive i ustade, te oni poznaše da je to krst Isusov. Carica smerno klekne i poljubi sveto drvo, a pošto je mnoštvo naroda, koji se beše okupio, delelo da vidi casni krst, patrijarh Makarije izade na jedno uzvišeno mesto i pokaza ga narodu.

Tako je pronaden i vozdvizen (uzdignut) casni i zivotvoreci krst, i od tog vremena, tj. 326. godine, ustanovljen je praznik Vozdvizenija casnog Krsta ili Krstovdan.Carica Jelena je, prilikom boravljenja po svetim mestima, napravila više crkava, pa i crkvu vaskrsenja na Hristovom grobu, u kojoj je cuvan i jedan deo Hristovog krsta. Medutim, godine 614, jula meseca, Persijanci osvojiše Jerusalim, zarobiše mnoge hrišcane, porušiše crkvu voskresenja i iz nje odnesoše krst Hristov i druge dragocenosti. Posle cetrnaest godina, izmire se grcki car Iraklije i persijski car Siroes, i ovaj vrati Grcima krst. Sam car Iraklije dode u Jerusalim da svecano primi sveto drvo, i s velikom litijom izade na docek krstu, do Maslinske gore. Car, u punom carskom sjaju i odezdi, sa krunom na glavi, uzme krst da ga iznese na Golgotu, ali mu neka nevidljiva sila nije dozvoljavala da ga ponese. Patrijarh tada rece caru da je tim istim putem i Hristos nosio krst, ali ne u carskom velikoljepiju i pod krunom, vec kao rob, pod trnovitim vencem i bos. Car skide carsku porfiru, krunu i ostale znake dostojanstva, pa bos i u prostim haljinama lako iznese krst na Golgotu i postavi ga u crkvi gde je i pre stajao. Bilo je to 14. septembra 628. godine. Carica Jelena je pronašla krst oko Vaskrsa, pa su uspomene na ta dva dogadaja spojene u jedno i odredeno je da se praznik Vozdvizenja praznuje 27. septembra (14. septembra).

Nastavice se...

_________________
Маран Ата

"REC O KRSTU JE LUDOST ONIMA KOJI GINU, A SILA BOZJA NAMA KOJI SE SPASAVAMO" (1. Kor. 1, 18).

Vaistinu, koliko ima ljudi na ovoj nasoj planeti koji ne mogu ni da vide krst i da osete silu njegovu, trudeci se da ga sto vise udalje od sebe i iz svoje okoline. Koliko se samo ulaze napora da se nadglasa rec o krstu, da se umesto istine podmetne neistina, umesto pravde nepravda, umesto dobra zlo. Ljudi pokusavaju da ocrne i zatamne svetlost istine, ali bivaju iznenadjeni svojim neuspesima. Ne zele ljudi da "poznaju Boga u premudrosti Bozjoj" pa zato "izvoli se Bogu da ludoscu propovedi spase one koji veruju" (up. 1. Kor. 1, 21). "Jer je ludost Bozja mudrija od ljudi i slabost je Bozja jaca od ljudi" (1. Kor. 1, 25), i "Sto je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami mudre; i sto je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake; i sto je neplemenito pred svetom i unisteno izabra Bog, i sto nije, da unisti ono sto jest, da se ne pohvali ni jedno telo pred Bogom" (1. Kor. 1, 27-29). Tesko je ljudima nadglasati tisinu Bozju. Svi galame i iznose neke svoje ideje i ne znajuci da jedni druge nadglasavaju, a Bog samo suti i strpljivo ceka. Apostol Petar nam porucuje "da ce u poslednje dane doci rugaci koji ce ziveti po svojim zeljama" (2. Petr. 3, 3), a apostol Pavle "da ce u poslednja vremena odstupiti neki od vere slusajuci lazne duhove i nauke djavolske" (1. Tim. 4, 1). Ne obistinjuju li se i danas ove reci, braco i sestre ?


Za vreme carovanja cara Konstantina i njegove majke carice Jelene desilo se nekoliko cuda u vezi sa Casnim Krstom. Caru Konstantinu ukazao se tri puta Casni Krst na nebu. Prvi put kada je hteo da kazni cara Maksencija za mnoga njegova nedela i zlocine. Sakupivsi vojsku, car Konstantin stade na molitvu Bogu i trazase od Njega da mu daruje pobedu nad nasilnikom. Nakon usrdne molitve u podne mu se javi na nebu Krst Gospodnji, izobrazen zvezdama, koji je sijao jace od sunca i na kome bese natpis: "Ovim pobedjuj!" Ovo videse i svi vojnici i udivise se. Posle vidjenja car naredi da se pozovu vesti zlatari i da od zlata, bisera i dragog kamenja naprave Casni Krst po uzoru na znamenje koje se javilo i da se nosi ispred pukova vojske. Silom Casnoga Krsta carska vojska odnese pobedu nad mnogobrojnijim neprijateljem.


Drugi put je car Konstantin vodio rat protiv Vizantinaca i od njih dva puta bio porazen. Jedne veceri podigavsi oci svoje na nebo vide zvezdama napisanu recenicu: "Prizovi me u dan nevolje svoje i izbavicu te, i ti ces me proslaviti" (Ps. 49, 15). Uplasi se i pogledavsi drugi put u nebo ugleda, kao i ranije, Krst na nebu izobrazen od zvezda i oko njega napisano: "Ovim znakom pobedices!" Posle toga vidjenja car postupi kao i prvi put i odnese pobedu nad neprijateljima.

Treci put car Konstantin je bio u ratu sa Skitima na reci Dunavu. I tada mu se javio na nebu Casni Krst i on silom njegovom odnese pobedu nad neprijateljima.


Poznavsi iz ovih cudesnih dogadjaja silu raspetoga na Krstu Gospoda Isusa Hrista i poverovavsi u Njega, car Konstantin i njegova majka carica Jelena se krste. U srcima im se javi zelja da pronadju Krst na kome je stradao Gospod Isus Hristos. Car posla svoju bogoljubivu majku u Jerusalim sa velikim blagom da tamo trazi Casni Krst Gospodnji. U Jerusalimu carica Jelena obidje sva sveta mesta, ocisti ih od idolskih poganista i iznese na svetlost cesne mosti raznih svetitelja. Od Jevreja saznade za jednog starca po imenu Juda, koji joj posle mnogo nagovaranja i muka pokaza mesto ispod idolskog hrama boginji Veneri gde je bio sakriven Casni Krst. Carica naredi da se idoliste srusi a zemlja i kamenje raskopaju i uklone. Kada bese sve uradjeno, carica pozva patrijarha Makarija i on se pomoli Bogu na tom mestu. Posle molitve razli se divan miris i odmah se ukazase prema istoku Grob Hristov i Golgota, i u blizini njihovoj nadjose zakopana tri krsta, a zatim i klince kojima je Gospod bio prikovan na krst. Medjutim, pojavi se nedoumica koji je od tri iskopana krsta onaj na kome je bio raspet Hristos. Ali Bog ne ostavi sluge svoje dugo u nedoumici. Dogodi se da u to vreme naidje pratnja sa mrtvacem koga su nosili da sahrane. Patrijarh zaustavi povorku i naredi da se krstovi redom polazu na mrtvaca. I kada Krst Hristov bi polozen na mrtvaca, ovaj toga casa vaskrsne i silom bozanskog krsta Gospodnjeg ustade ziv. Carica s radoscu primi Casni Krst i poklonivsi mu se celiva ga, takodje i sva carska svita njena. Oni koji zbog teskobe od mnostva naroda nisu bili u stanju videti i celivati sveti Krst, molise da im se makar izdaleka pokaze da ga vide. Tada patrijarh jerusalimski Makarije, stavsi na uzvisici, podize Krst pokazujuci ga narodu. A narod vikase: Gospode pomiluj!

_________________
Маран Ата

i kod mene postoji ta lozinka, "za krst casni i burek masni"


sto se tice te preljepe price, ej sad nisi naveo ni jedan sajt..ni knjigu....to se moralo prenositi sa pravoslavnog koljena na koljeno....

lijepo ti vadis one citate...to moze da radi svaka religiozna organizacija...crkva....

tamo negdje pise..i sotona se pretvara u andjela svijtla....tako da moze i to sa krstom, da cini cuda...u koju svrhu....radi novinara...

_________________
ljubi ljubi , al glavu ne gubi...

Casni Krst je jedan od najosobenijih simbola hriscanstva. On je, stavise, simbol samog Hrista. Za krst se vezuje preobrazaj po zakonu jedinstvene bozanske ljubavi, pri cemu se Hrist oznacava raspetom ljubavlju. Svakako se mora imati u vidu da je krst prvenstveno simbol crkvenosti i sabornosti, pa i svekolike pobede nad svetom zla.

Caru Konstantinu (324 - 337) se ukazao Casni Krst kao pobednicki znamen, posle cega je postao njegov verni postovalac i u tu cast izgradio baziliku u Jerusaimu. Istoricar Jevsej prvi je opisao pronalazak Svetog Groba, dok je Krilo Jerusalimski oko 350. godine prvi spomenuo otkrice Krsta na kojem je razapet Hrist, kao i to da su delovi razasuti sirom sveta.

Posebno je zanimljivo, a i nedovoljno poznato, da se u srpskom manastiru Hilandaru na Svetoj Gori specijalno cuvaju dva krsta, koja su nacinjena od delova prvobitnog Casnog Krsta. Kako je taj prvobitni Krst izgledao ostaje zagonetka. Pretpostavlja se ipak da je nalikovao latinskom krstu. Iako liturgicari poznaju mnostvo oblika drevnih krstova, ipak se u osnovi bitno razlikuju grcki u odnosu na latinski krst.

Najuocljivija je razlika ta sto je grcki krst ravnokrakog oblika, dok je kod latinskog vertikalni krak srazmerno duzi od horizontalnog. Medutim, u ranijim vremenima hriscanstva oba ova oblika krsta bila su podjednako u upotrebi i na Istoku i na Zapadu.

Za uvodenje hirscanstva kao zvanicne religije najveca je zasluga romejskog cara Konstantina, koji je to ozvanicio Milanskim ediktom 313. godine. Osim toga on je ukinuo i smrtnu kaznu, koja se dotad izvrsavala na krstu, da to ne bi bilo na podsmeh mukama Hristovim

Sam oblik krsta sadrzi odgovarajuca simbolicna znacenja i znamenja. Vertikalna osa je nebeska, dok je horizontalna zemaljska. Nebeska, vertikalna linija, duhovna je i intelektualna, pozitivna, aktivna i muska. Zemaljska, horizontalna osa, racionalna je, pasivna, negativna i zenska. Tek celovit krst predstavlja harominiju toga dvojstva.

Na krstu su ponekad ispisana slova cije znacenje nije uvek jasno danasnjim vernicima. Nas sagovornik objasnjava da ta slova, kao skracenica, poticu od svedocenja apostola Jovana i njegovih reci: "Isus Nazarecanin car Judejski", pa su, dakle, slova na krstu IN CJ. Na pravoslavnim raspecima cesce stoje inicijalna slova od reci "Isus Hristos car slave" - IH CS.

_________________
Маран Ата

Krst je sila Bozija !

Slaveci krst, mi, u stvari, slavimo samoga Gospoda Isusa Hrista, Bogocoveka. Rod ljudski je u raju zbog drveta koje se zvalo "drvo od znanja dobra i zla" izgubio vecan zivot, pao u greh i u ruke satane. A sad Gospod Hristos, kako se veli u jednoj divnoj crkvenoj pesmi: sada Gospod isceljuje rod ljudski od te strasne rane pricinjene drvetom i uvodi ljude svojim krstom u vecan zivot.

Gospod je dao silu krstu, raspevsi se na njemu i postavsi jedno sa krstom. Pomocu krsta ucinio je spasenje sveta i otvorio Raj, dao nama ljudima carstvo nebesko i vecni zivot. Krst je sila Bozija i sredstvo naseg spasenja. Sa krstom ulazimo u Raj i bez njega ne mozemo naslediti carstvo nebesko. Krstom pobedjujemo svaki greh i svakoga djavola, i nema greha, cak i najvecega, kojeg hriscani, pomocu krsta, nece pobediti i ukloniti od sebe. Krstom pobedjujemo i smrt.

Nastavice se ...

_________________
Маран Ата

Тако су Срби гинули ос сатанистичке секте педофила Мујамеда.

_________________
Маран Ата