|
Praznike o kojima će biti govora u ovoj temi narod naziva Jevrejski praznici uslovno rečeno mogli bi smo ih okarakterisati kao Jevrejske jer ih jedino oni držaše ali time praznici ne gube naziv Božijeg vlasništva.Te praznike nisu Jevreji izmislili da bi se po njima zvali već ih dobiše od Boga. Mi se ovde nećemo opširno baviti ovom temom već će mo je svesti na minimum koji je potreban da bi shvatili osnovnu poruku koja je kroz njih upućena.
1. Žrtve su se prinosile na praznike i van praznika podsećajući nas na našu grešnost i potrebu za čišćenjem greha kroz prolivenu krv.
2. Praznični dani su govorili šta predstavljaju, koji im je naziv i zbog koga se praznuju.
3. Svaki praznik je bio određen kog datuma se slavio i koliko dugo, uređujući do detalja šta i kako se obavljalo.
Prvi praznik koji je Bog uspostavio po završetku stvaranja sveta je dan odmora to jest sedmi dan (subota )
I Moj. 2. 2-3 ,,I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svijeh dela svojih, koja učini; i blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh dela svojih koja učini.“
To je bio dan koji je Bog posvetio za odmor blagoslovivši ga ne namećući ljudima kao obavezu svetkovanja tog dana bar takve zapise nemamo u Bibliji a prvi put se pominje obaveznost svetkovanja toga dana preko Mojsija. U pustinji izvodeći svoj narod iz ropstva Bog ih je okušao dajući im manu da je kupe svakog jutra rano a petkom (dan pripreme ) da nakupe duplo jer u subotu neće biti mane. Narod nije poslušao Boga već je i subotom ujutru izlazio da traži manu pokazavši se neposlušnim.
Bog im preko Mojsija daje deset zapovesti koje on lično ispisuje na dvema kamenim pločama i to je veoma važno zapamtiti da ih je lično Bog napisao, da se nalaze na kamenim pločama i da su one položene u kovčeg zaveta. Posle toga Mojsije piše svojom rukom u knjigu sve zakone koje mu Bog izdiktira a odnose se na građanski i ceremonijalni zakon koji su uređivali odnose između ljudi zatim regulisali pitanja materijalnih dobara i pretrpljene štete kao i ubistvo iz nehata. Dalje je obuhvaćeno praznovanje praznika, prinošenje žrtava (žrtve za greh, žrtve paljenice, jestive žrtve) tu se svrstavalo i obrezanje tela ostavljeno u nasleđe od Avramovog zaveta sa Bogom.
Pomenućemo sedam glavnih godišnjih praznika koji imaju veliko značenje.
1. PASHA
Ovo je prvi praznik koji je slavljen prvoga meseca (Abib-Nisan) četrnestog dana u tom mesecu bez obzira u koji sedmični dan padao.
III Moj. 23.5 ,,Četrnestoga dana prvoga mjeseca uveče pasha je Gospodnja.“
Šta se žrtvovalo toga dana?
II Moj. 12. 5-6 ,, A jagnje ili jare da vam bude zdravo, muško, od godine; između ovaca ili između koza uzmite. I čuvajte ga do četrnaestoga dana ovoga meseca, a tada savkoliki zbor Izrailjev neka ga zakolje uveče.“
Zašto se to žrtvovalo i ta žrtva morala pojesti? Žrtvovalo se zbog greha jer krv od jagnjeta ili jareta je simbolično govorila da se samo pomoću krvi greh može očistiti jer je plata za greh smrt i sve se krvlju očišća jer bez prolevanja krvi nema očiščenja. Morala se žrtva pojesti zato što nam je njeno telo darovano kao hrana a njena krv za čišćenje greha.
II Moj. 12. 7-8 ,, I neka uzmu krvi od njega i pokrope oba dovratka i gornji prag na kućama u kojima će ga jesti. I neka jedu meso iste noći, na vatri pečeno, s hljebom presnim i sa zeljem gorkim neka jedu.“
Sve je ovo ukazivalo na jednu žrtvu što je trebala doći jer je davno najavljena ,,Žrtava i darova nisi htio nego si mi telo ugotovio“ Jer krv jareća i jagnjeća nemože uzeti greh već će to učiniti savršena žrtva sa prečistom krvlju. Hrist dođe i ispuni knjigu uredbe koja je upućivala na žrtvovanje radi greha i precizirala datume praznika.
,, Pasha naša zakla zakla se sama ’’ uzvikuju u prvom veku shvativši da je Hrist baš na pashu morao biti raspet i pogreben jer se prečista krv iz njegovog tela prosu i očisti grehe narodne a svoje telo dade kao hranu narodima jer ko jede to jelo taj neće ogladnjeti zato što je to duhovna hrana a jare i jagnje telesna Jovan 6.51,, Ja sam hljeb živi koji siđe s neba; koji jede od ovoga hljeba življeće uvijek; i hljeb koji ću ja dati tijelo je moje, koji ću dati za život svijeta’’
Hrist je visio na krstu kao vazdašnja žrtva povezujući jutarnju sa večernjom žrtvom a po njegovoj smrti rascepi se zastor koji je u hramu rastavljao svetinju u kojoj se svakodnevno prinosila žrtva od svetinje nad svetinjama u koju se jednom godišje ulazilo radi očišćenja i pokazaše se spojenom jer ih više ništa ne razdvaja što označava kompletno ispunjenje ceremonijalnih praznika i žrtava. U Hristovoj žrtvi jednom smo očišćeni i to važi trajno zato netreba Hrist ponovo da strada niti iko drugi može niti treba da nosi naše grehe ni da das čisti jer tako uči Biblija. Da je svetinja nad svetinjama i dalje ostala pregrađena ( odvojena)to bi značilo da još uvek nije trajno očišćen čovek ali Hrist ispuni obe službe svojom žrtvom kako vazdašnju tako i godišnju i time ispuni kompletan zakon o žrtvama i čišćenju.
I Petrova 1.18 -19 ,, Znajući da se propadljivijem srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetoga svojeg življenja , koje ste videli od otaca; nego skupocjenom krvlju Hrista kao bezazlena i prečista jagnjeta.’’
2. BESKVASNI HLEBOVI
Prvi dan po pashi je početak drugog praznika nazvanog praznik presnih hlebova i u taj dan se nije radio nijedan ropski posao kao ni u sedmi dan sedmice zato i taj dan dobi naziv Subota.
III Moj. 23. 7 ,, Prvi dan neka vam bude sabor sveti, nikakoga posla ropskoga ne radite ’’
II Moj. 12.15 ,20 ,, Sedam dana jedite hljebove prijesne, i prvoga dana uklonite kvasac iz kuća svojih; jer ko bi god jeo što s kvascem od prvoga dana do sedmoga, istrebiće se ona duša iz Izrailja , ništa s kvascem nemojte jesti, nego jedite hljeb prijesan po svim stanovima svojim ’’
Ovaj praznik je ukazivao na očišćenje Jevrejskog naroda i odvajanje izbavljenjem. Da se nenađe kvasac ( greh) među njima a to su simbolično pokazivali jedući bez kvasni hleb. Kvasac još predstavlja pogrešnu nauku koja se širi i kvari narod odpađujući ga od Božije reči.
3. SNOP PRVINE
Ovaj treći praznik se praznovao odmah nakon prazničnog odmora zvanog subota odnosno prvi dan po pashi.
III Moj. 23. 10-11 ,, Kaži sinovima Izraelovijem i reci im: kad dođete u zemlju koju ću vam dati, i stanete žeti u njoj, tada donesite snop prvina od žetve svoje k svešteniku, i on neka obrće snop pred Gospodinom, da bi vam se primio; sjutradan po suboti neka ga obrće sveštenik ’’
Prvi snop od žita je pripadao Bogu a žetva je uzimanje pravednika. Bogu pripada svako prvo između ljudi i stoke što otvara matericu. Ovaj prvi snop se nosi do sveštenika i posvećuje Bogu a to su oni vaskrsnuti pravednici što sa Hristom ustaše jer su požnjeveni od Hristove strane a on je prvi što usta iz mrtvih i odvede ih Ocu na nebo. Taj praznik se ispunio pre 20 vekova kao i predhodni.
4. PRAZNIK PEDESETNICE
Pedeset dana od snopa prvine je praznik Duhova i naziva se subota jer se ni u njega neradi ni jedan ropski posao.
III Moj. 23. 15,21 ,,Po tom od prvoga dana po suboti, od dana kad prinesete snop za žrtvu obrtanu, brojte sedam nedelja punijeh; i saberite se u taj dan, sabor sveti da vam je; ni jednoga posla ropskoga neradite zakonom vječnim po svijem stanovima svojijem od koljena do koljena’’
Ovaj praznik je označavao opraštanje dugova, povraćaj zemlje vlasniku, vreme milosti i ljubavi. Hrist je rekao da čekaju obećanje očevo koje se tačno na 50 dan ( praznik pedesetnice) i ispunilo izlivši se Sveti Duh na sve prisutne u gornjoj sobi koji moliše za dar i milost.
5. SPOMEN TRUBNI
III Moj. 23. 24-25 ,,Kaži sinovima Izrailjevim i reci: prvi dan sedmoga meseca neka vam je odmor, spomen trubni, sabor sveti. Nijednoga posla ropskoga nemojte raditi, nego prinesite žrtvu ognjenu Gospodu.’’
Ovo je peti praznik po redu i u tom vremenu se oglašava truba koja će najaviti Gospodnji dolazak i razračunavanje sa njegovim protivnicima. Pokazaće se tog dana ko je prihvatio Hrista kao savršenu žrtvu. Opširnije o tom danu čitajte u temi ,,Dan Gospodnji’’na ovom forumu. Ovaj je praznik po pitanju žrtve ispunjen davno a u budućnosti je ostalo da se potvrdi ko je prihvatio tu žrtvu.
6. DAN OČIŠĆENJA
III Moj. 23. 27 ,,A deseti dan toga meseca sedmoga dan očišćenja; sabor sveti neka vam je, i mučite duše svoje, i prinesite Gospodu žrtvu ognjenu.’’
I ovaj praznični dan je bio neradni. Praznik očišćenja govori takođe o prinetoj žrtvi koja čisti narod i jasno nam je da se u Hristovoj žrtvi ceo žrtveni sistem ispunio čime je i ovaj praznik našao svoje ispunjenje pre 20 vekova. Bog će na kraju pokazati ko je ubelio svoje haljine u krvi jagnjetovoj i očistio se i to će biti potvrda ispunjenja ovog praznika.Jednom smo očišćeni i to trajno, ispunio se ceo ceremonijalni zakon (knjiga uredbe) zato se više ne prinose žrtve koje su predstavljale očišćenje jer ih zameni savršena.
7. PRAZNIK SENICA
Zadnji praznik je odmor koji se trebao provesti van naselja u šatoru od pruća kao znak sećanja putovanja kroz pustinju kad ih je Bog (Jevreje) izvodio iz ropstva. Taj praznik je ispunjen jer nas je Hrist izveo iz grehovnog ropstva a na kraju će biti potvrđen dizanjem pravednika koje izbavi iz ropstra smrti.
Svi ovi praznici imahu dane u koje se nije radilo i oni se nazivahu subotama jer se u njima odmaralo i oni su deo ceremonijalnog zakona kao i obrezanje dece zaključno sa svim žrtvama koje su se prinosile i sve je to našlo ispunjenje u Hristu. Sve gore pomenuto beše sen onog što šćaše da dođe(Hrista) da ispuni volju svog Oca i otkupi sobom sve koji ga veruju zato se od onda više ne prinose žrtve niti se obrezanje vrednuje niti drže praznici sa prazničnim subotama.
Kološanima 2. 16-17 ,,Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili zamladine, ili za subote; koje je sve bilo sjen od onoga što šćaše da dođe, i tijelo je Hristovo.’’
Mnogi ne razumeju ove reči pa ih primenjuju na 10 zapovesti time ukidaju ono što piše u njima a tamo piše da ljubimo Boga i bližnjeg, da ne krademo i nelažemo itd. Da li je to ispravna nauka? Naravno da nije jer se u gornjem tekstu govori o ceremonijalnom zakonu i onom što se u njemu sadržavalo a to je:
,,Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće...’’više nema potrebe za jedenjem presnih i beskvasnih hlebova u određenom periodu.
,, ...ili za kakav praznik...’’ nema potrebe za držanjem praznika niti obavljanjem onoga što se u njima činilo.
,,...ili za mladine...’’ mladina je period mladog meseca kad je padao praznik truba i kad se tugovalo i to je prestalo jer se žrtve više nenose niti mi nosimo svoj greh ako verujemo u Hrista.
,,...ili za subote...’’ reč je o ceremonijalnom zakonu jer se u 10 zapovesti nigde ne pominju žrtve a ove subote su praznične kojima se neradi kao ni sedmičnim subotama iz 10 zapovesti moralnog zakona.
,, ... koje je sve bilo sjen od onoga što šćaše da dođe, i tijelo je Hristovo’’ tako lepo rečeno i tako jasno da su svi praznici i njihove subote praznične našli svoje ispunjenje u Hristovoj žrtvi.
Laže pokušavaju poturiti da se moralni zakon ispunio u Hristovoj žrtvi i da ga je Hrist ukinuo a Hrist ih negira rečima da nije došao da ukine već da potvrdi reči proroka i da ispuni ono što se u ceremonijalnom zakonu kao sen ili predslika odvijalo. Ako bi bio ukinut moralni zakon onda nemamo obavezu da ljubimo Boga i bližnje jer se to od nas u tom zakonu traži.
Njihov problem je u nepoznavanju praznika niti prazničnih dana nazvanih subote pa ih upoređuju sa sedmičnim subotama iz moralnog zakona. Oni žele da sruše jednu od 10 zapovesti jer znaju da piše ko sagreši u jednoj kriv je za sve i to im je sasvim dovoljno da vas odvoje od Boga. Pavle je pisao mudre reči i lako se može prevariti ko nepozna celu Bibliju zato apostl Petar kaže: ,,Kao što govori o ovome i u svima svoijem poslanicama, u kojima imaju neke stvari teške razumeti, koje nenaučeni i neutvrđeni izvrću, kao i ostala pisma, na svoju pogibao.’’
Sad je potrebno ponoviti one reči sa početka ovog teksta da je Bog lično svojim prstom napisao 10 zapovesti. Da su ispisane na kamenim pločama i položene u kovčeg zaveta. Ceremonijalni zakon je knjiga uredbe iliti zakona o žrtvana i praznicima koja je napisana Mojsijevom rukom i napisana je kao knjiga a zatim stavljena pored kovčega što znači da njena važnost nije trajnog karaktera. Zato kaže da knjigu koju Mojsije napisa uze sa srijede (kao dana kad Hrista raspeše)i prikova je na krstu jer prikovavši Hrista u sredu prikova se i knjiga uredbe ili žrtvenog zakona.
Ko ima razum razumeće, kome je istina u srcu prihvatiće Božju reč kao istinitu a kome je mila lažon će ići za crkvenim dogmama. Piše da će sve prave sluge Božije ući u pokoj Božji. U vreme Isusa Navina je rečeno da ne uđoše tad u pokoj zbog neverstva jer izlaziše subotom da kupe manu a rečeno im je da tad ne izlaze jer je to sveti odmor. Još piše da i mi ne upadnemo u onu istu gatku (zamku) neverstva kao stari Izrailj već da uđemo u Božji pokoj jer kaže da svaki koji uđe u taj pokoj i on odmara od dela svojih kao i Bog od svojih sad pogledajmo kad Bog počiva od svojih dela i naći ćemo na samom početku Biblije odgovor da je to sedmi dan subota. Znači da svako ko uđe u taj pokoj (mir- odmor) i on će počivati kad i Bog (u subotu) i imati blagoslov jer taj blagoslov sa subote i njeno posvećenje za odmor nigde nisu opozvani već važe trajno jer su na kamenu ispisane i stoje kao zavet u kovčegu.
Kovčeg se na kraju zala pojavljuje da bi se potvrdio zavet i njegova neprolaznost.
Galatima 4. 9-10 molim pročitajte navedene stihove.
A sad vas molim pročitajte pažljivo celu 4 i 5 glavu napisanu Galatima i pratimo zajedno tekst.
U početku 4 glave počinje priča kako Bog šalje svog sina kad se navršilo vreme (to je ono vreme određeno Izrailju da se očisti i ispravi) u kojem treba da se ispuni zakon koji je na njega ukazivao a to je ceremonijalni zakon. Zatim Hrist stiže da bi nas oslobodio od ropstva grehu i uzme ključeve od smrti.
Narod ne prepoznaje Hrista ni njegovu službu pa i dalje prati praznične dane i mesečeve mene (mladine) i opet godišnji praznici zauzimaju primat u njihovim mislima ne shvatajući da je taj zakon zakucan na krstu pa im je džabe propovedati Hristovu žrtvu jer oni i dalje kroz praznike i svetkovine sa žrtvovanjem životinja žele da se spasu negirajući Hristovu žrtvu.
Pavle ih vraća na reči proroka da je Avram imao decu sa svojom ženom i sa robinjom pa da oni predstavljaju dva zaveta a da je Avram izvršio obrezanje kao savez sa Bogom to svi znamo. U 15 glavi Pavle im precizira gornje reči govoreći da taj put kojim uporno žele da idu nije pravi i da im obrezanje više ništa ne pomaže već vera u Hrista jer On to sve ispuni. Kakve ovo ima veze sa moralnim zakonom? Nikakve, zato im nemojte dozvoliti da izvrću reč Božiju.
Rimljani 14. 5-6 molim pročitajte stihove.
Svaki čovek kako sad tako i tad razlikovao je prvi dan od trećeg i treći od petog ali ima nešto drugo što pagani nisu razlikovali (ovo je pismo upućeno njima Rimljanima). Oni su znali da Jevreji imaju razne praznike jer su nad Jevrejima vladali ali nisu raspoznavali kad se koji slavi ni zašto se slavi a sveštenici su tražili od svih koji žele da prihvate njihovu veru ili se bračno povežu sa njima da sve drže kao i Jevreji. Pravednici koji poverovaše u Hrista htedoše da pristupe Jevrejskoj veri ali se od njih i obrezanje i žrtvovanje životinja tražilo što su do razorenja grada i hrama i činili sveštenici.
Pavle opominje te verne pagane da je ceremonijalni zakon ispunjen u Hristovoj žrtvi i da oni ne moraju razlikovati te dane jer ko ih razlikuje Bogu ih razlikuje a to su Jevreji a ko ih ne razlikuje i nemora jer se u Hristu ispuniše.U 15 glavi a 8 stihu se kaže: ,,Ali kažem da je Isus Hristos bio sluga obrezanja istine radi Božije, da utvrdi obećanje očevima.’’
Ovim rečima je potvrđeno ispunjenje ceremonijalnog zakona. Jevreji u svom nerazumevanju su i dalje insistirali na kompletnom zakonu (obrezivanju, praznične dane,žrtvovanje životinja). Za propovednike jevanđelja nije bilo važno da li neko razlikuje te dane ili ne razlikuje jer prestade njihov značaj u Hristu.
Ni u ovom slučaju nema reči o moralnom zakonu niti danu koji Bog blagoslovi i posveti za odmor a za njega su znali svi jer su svi osvajali Izrailja i znali kad oni nerade i ne trguju. Sedmična subota je jedan dan i to sedmi a ovde je reč u množini koja označava više prazničnih dana koji su deo cerem. zakona.
Bog vam je dao razum i svoju reč pa vi činite kako mislite da je ispravno.
Od Boga vam svaki dobri dar a od mene bratski pozdrav.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
