"Драге колеге, обраћам Вам се овим писмом
с намјером да вас подсјетим да се ових дана у Босни води
битка свих битака за ослобођење нашег народа од кривовјерства,
зла и неправде.

Наша исламска и патриотска дужност је да се активно укључимо
у ову Битку свих битака и руком, и језиком, и срцем.

Циљ наше борбе је да Алахова ријеч буде изнад сваке друге ријечи
и да Алахова права вјера овлада људским срцима.



Због тога Вас молим да пренесете на све имаме под вашом јурисдикцијом
да се активно укључе у све јединице наше армије,
да у својим хутбама потичу људе на издржљивост,
да обиђете рањенике и, по могућности, подијелите им хедије,
да своју радну енергију ставите у службу Армије,
да се на локалним медијима чује ваш глас подршке
и охрабрења нашем народу и нашој Армији.


Ми не можемо изгубити:
или ћемо бити газије или шехиди.
Алах џ.ш.каже:
"Побједа је близу!"


Нека Вас Алах џ.ш. чува за добро ислама
и муслимана у Босни и Херцеговини.
Ваш брат у исламу, Реису-л-улема,
др Мустафа Церић, с.р."

Malo sarme,a?

Да ли је протекли рат значио верски обрачун
и покушај ислама да овлада храшћанским народима у БиХ
још ће да се скупљају чињенице које ће да сведоче и за и против.

Ми ћемо овом приликом да се осврнемо
на писмо муслиманског предводника
Реису-л-улеме др Мустафе Церића
упућено муфтијама 27. јуна 1995.
и његову поруку исписану на централном споменику
у муслиманском Меморијалном комплексу или мезарју
код Сребренице у селу Поточари.


У наведеном писму муфтијама, хаџијама и ефендијама
Сејиду Смајкићу, мостарском;
Ибрахиму Халиловићу, бањалучком;
Хусеину Смајићу, сарајевском;
Нусрету Абидбеговићу, травничком;
Хафиз Халил Мехтићу, зеничком;
Хасану Макићу, бихаћком;
Хамеду Ефендићу, горажданском и
Хусејину Кавазовићу, тузланском,

даје се порука која гласи:






Из кабинета реису-л-улеме БиХ писмо је,
преко наведених муфтија и Генералштаба Армије БиХ,
упућеним командама корпуса, дивизија и бригада
с посебним упутством о даљем поступку
и потписом бригадног генерала Фикрета Муслимовића
и назнаком "Војна тајна. Поверљиво",
достављено имамима у свим војним јединицама Армије БиХ.

То је био још један допринос муслиманског верског руководства
борбено-психолошким припремама војника за офанзиву
и, по плановима команде Армије БиХ, одлучне битке
које су спремане против Војске Републике Српске
посебно на подручју Сарајева, Возуће и Озрена.

Igranje s vatrom završi obično zakašnjenjem vatrogasaca.

Јел моје дијете треба да живи у држави
гдје овакви представљају духовне вође половине државе???

То је био још један допринос муслиманског верског руководства
борбено-психолошким припремама војника за офанзиву
и, по плановима команде Армије БиХ, одлучне битке
које су спремане против Војске Републике Српске
посебно на подручју Сарајева, Возуће и Озрена.

Over 1,000 children were killed in Sarajevo alone during the war, and the total destruction of the children's hospital stands as a mute reminder that children here once may have been considered targets. Even near the war's end, five elementary students were killed while snow sledding in front of their school.

Izvor : SFOR Informer

U Sarajevu je izmedju '92 i '95 ubijeno 1601 djece. Sta mislis zele li njihovi roditelji koji su prezivjeli zivjeti s nekim puput tebe Damaskin ? Kako te samo nije stid otvoriti ovakvu temu ? Ni dusama im nedas mira.

poenta Damaskinove priče i jeste da se uporno optužuje jedna strana,
a s druge strane ratni huškači poput Cerića se mirno šetkaju
bez ikakvog straha da bi ih pravda mogla stići.
Što na ovom svijetu, a što na onom drugom.
A to je već strašno!!!

@Blizzard,
jel' tvoja jedina funkcija na Forumu da uporno pokušavaš začepiti Damaskina ma šta ovaj rekao, ili ćemo čuti i nešto pametno od tebe?

Elem, jedan Cerić nije ništa gori od jednog Vasilije Kačavende ili jednog Jefrema.

Sram te bilo!

Ako znaš šta je to uopšte...

Istina je da je nerazumno i neselektivno bombardovanje Sarajeva koje su provodili Mladićevi polupijani artiljerci i ubijanje civila pod nišanima takođe Mladićevih surovih snajperista nanijelo veliku propagandnu i svaku drugu štetu srpskoj strani, a od sarajevske mahale napravilo grad-heroj. Ali je isto tako činjenica da su ginula i nečija djeca sa druge strane linije razdvajanja, u dijelovima grada koja su držali Srbi. Ni "ova" ni "ona" djeca nisu nikome bila ništa kriva, osim što su se zadesila u pogrešno vrijeme na pogrešnom mjestu. I zato nije dobro isticati samo "svoje" žrtve, a preko "tuđih" prelaziti kao da se nisu ni dogodile. Pogibija malog Sarajlije strašna je i tragična kao i pogibija mališana koji je živio i odrastao na "onoj" strani".

Anđelice, nemoj biti tako oštra prema našem Damaskinu. Riječ je o dobrici i sasvim pozitivnom liku kog, eto, ponekad malo zanese miris tamjana...